Najveća gradska manifestaciija, Tešnjarske večeri i zvanično je završena sredinom prošle nedelje. Samo 24h nakon završetka ove manifestacije Tešnjar je bio pust. Ni traga od nekakvog života u njemu.
Za vreme trajanja Tešnjarskih večeri vidjene su standardne gužve na ulicama. Posebno je teško bilo i proći kroz staru čaršiju. Bašte su bile prepune, a tražila se stolica više . Sa završetkom manifestacije još ponegde su se mogle videti bašte, ali potpuno prazne , bez ijednog jedinog gosta. U razgovoru sa pojedinim kafedžijama u Tešnjaru saznali smo da su zapravo i razmišljali da li da naredne večeri uopšte i rade.
Ova činjenica nedvosmisleno je ukazala na to da Tešnjar praktično živi samo sedam dana dok traju Tešnjarske. „Mnogi su i pozatvarali svoje objekte jer se epidemija korona virusa najviše i odrazila na njih. Bili su u najvećoj meri zatvarani, morali su da otpuste radnike , neki su stavili radnje u stanje mirovanja. Neki su sada samo za Tešnjarske i otvorili drugi su pak iznajmili na sedam dana lokale. Ali generalno Tešnjar je daleko od starog sjaja“, kaže jedan od vlasnika lokala.
Stara čaršija nekada je živela nezavisno od Tešnjarskih večeri i sama manifestacija bila je praktično nastavak svega što je Tešnjar predstavljao. Devedesetih godina Tešnjar je bio mesto za okupljanje mladih Valjevaca ,a na osnovu mesta ili lokala ispred kog su se okupljali lako je bilo u svakom trenutku pronaći onog ko se traži.
Pored kafića u Tešnjaru je svojevremeno svaki drugi lokal bio butik pa je Tešnjar bio mesto za kupovinu.
Situacija je sada sasvim drugačija. Malobrojni butici jedva da privlače pažnju kupaca ,a ugostitelljski objekti u najvećoj meri rade u režimu noćnih klubova.
Iako se generalno gledano vreme promenilo pa sa njim i navike mladih Tešnjar je imao svoje šanse da da postane ponovo zanimljiv bar sredovečnoj populaciji ili onima malo starijima. Ideja je svojevremeno bila da Tešnjar postane mesto nalik na Skadarliju u Beogradu ili pak Sokače u Nišu. Ova zamisao nije oživela pa je i život Tešnjara praktično počeo da se urušava sa urušavanjem objekata.
Dok s jedne strane grad nema novca da od brojnih vlasnika otkupi objekte , s druge strane sami vlasnici najverovatnije iz finansijskih razloga nisu u mogućnosti da objekte rekonstruišu po smernicama republičkog Zavoda za zaštitu spomenika.
Sada kada su Tešnjarske ostale iza nas pred nama je sigurno vreme u kom bismo mogli da odgovorimo na pitanje kako da stara čaršija ponovo oživi? Ili još važnije , kako da se sačuva ono što je od nje i ostalo?
Jedna od mogućnosti je da se Tešnjar i ulica Kneza Miloša, uz Muzej i još neke objekte, projektuje kao turistička (a ne trgovačka) zuna pod „upravom“ Turističke organizacije Valjeva i javno-privatnog partnerstva sa vlasnicima značajnih objekata.
Možda bi to bilo rešenje „na dugom štapu“, ali je najpribližnije željenom stanju. Potrebna je i reč nekih strušnjaka.
Skinuti nadležnost zavoda za zaštitu spomenika sa Tešnjara!!!
Gotovo je nemoguće bilo šta uraditi sa starim kućama.Ko je pokušao bilo šta da radi sa svojom kućom u Tešnjaru i paralelno u Milovana Glišića zna o čemu pričam.
Sigurno bi sve bilo brže da grad Valjevo ima nadležnost .Ovako ,umesto da se stare kuće poprave i dobiju svoju namenu,čekamo da se sruše i da samo izravnjamo teren.