Muzej u maju ostvario rekordnu posetu od preko 10 000 posetilaca . Godišnje 20% više poseta od Valjeva ima Brankovina.
U maju je 10550 posetilaca videlo postavku valjevskog Muzeja uključujući I posetu Muselimovom konaku , a od skora I Kuli Nenadovića. „ Od tog broja je oko 1500 ljudi videlo postavku za vreme Noći muzeja , a najveći broj posetilaca došao je u okviru organizovanih poseta , ekskurzija . Oko 4% posetilaca došlo je sa područja van Srbije I to pre svega Bosne I Hercegovine, Republike Srpske , ali I iz Crne Gore, Holandije , Slovenije, Nemačke .To su uglavnom pojedinačne posete”, objašnjava strukturu posetilaca direktor Muzeja dr Vladimir Krivošejev dodajući da je sa prvim danima juna usledila poseta iz Italije I Rusije.
Poseta od 10,5 hiljada posetilaca Muzeju je poseta iznad višegodišnjeg proseka. Krivošejev objašnjava da je najveća poseta zabeležena 2013. godine dok je poplava 2014. godine smanjila broj poseta. Prošle godine broj poseta bio je u porastu da bi već ove godine Muzej zabeležio rekord u maju. „Najviše je na posetu uticala promena procedure o javnim nabavkama I to je ono što je uzrokovalo pad mimo poplave. Mi ovde govorimo o poseti postavci u Muzeju jer ovde ih beležimo , ali mi iste podatke zapravo imamo I za Musellimov konak I za Kulu I za Brankovinu . To su praktično iti posetioci. Promene I oscilacije su tu vrlo male. Brankovina je nešto drugo jer se radi o otvorenoj postavci . Po pravilu su posete otvoreneim postavkama uvek za 50% veće nego zatvorenim , ali mi još uvek nismo postigli tih 50% više. Poseta je u Brankovini veća za 20%. Kula Nenadovića je ponovo zaživela kao mesto posete I sada imamo zahvaljujući javnim radovima osobu koja radi u Kuli”, kaže Krivošejev.
Kako se u Brankovini praktično nalaze dva razliita sadržaja jedno su grobovi Nenadovića I Desanke Maksimović sa sobrašicama , a drugo je sama muzejska postavka Krivošejev kaže da vlada podjednako interesovanje za posetu oba sadržaja. „ Morate znati da sobrašice I grobovi koji takodje bude interesovanje posetilaca nisu u našoj nadležnosti već su u nadležnosti crkve. Ja zaista moram da istaknem da sa tamošnjom crkvom imamo I više nego dobru saradnju , ali generalno mi ne možemo da naplaćujemo ulaznice za te dve stvari niti da imamo preciz6nu evidenciju o broju poseta onih koji dolaze samo zbog toga u Brankovinu. Mi se trudimo da posetioci koji dolaze ne osete razliku o dva staraoca nas I crkve već da posete sve što Brankovina ima”, kaže Krivošejev.
Po njegovim rečima poslednje istraživanje je pokazalo da je za koji procenat više Brankovina poznata po Desanki Maksimović nego po Nenadovićima , ali je razlika merljiva u samo nekoliko procenata. U Brankovinu dolaze grupe penzionera ili veroučitelji dovode svoje grupe , društva planinara I sve su to posetiocci koji uglavnom više žele da vide taj deo sadržaja o kome se stara crkva.
„ Mi u Brankvoini imamo nekoliko priča . Tu su svi Nenadovići I vojskovodje I ministar policije I prota Mateja nenandović kao književnik. Sve su to istorijski značajne I zanimljive ličnosti. Ali mi Brankovinu prezentujemo kao celinu. Mi nemamo novca za neke skupe bilborde I reklame , ali se trudimo da kada se radi o prezentaciji sve bude povezano. Teško je reći da li smo dovoljno popularisali jer uvek sigurno da može više. Brankovina je zaista primamljiva turistima , ali ipak nij turistia mikrodestinacija jer ne psotoje prateći sadržaji I u Brankovini se ne može prenoćiti , I praktično turisti nakon obilaska nemaju drugi razlog da tamo ostanu malo duže”, kaže Krivošejev.
Za uredjenje Brankvoine bilo je potrebno doneti urbanisički plan što je grad I učinio tokom prošle godine što je praktično preduslov za bilo kakav početak ulaganja . Korak daje otišao je upravo Muzej koji je sa Visokom poslovnom školom uradio Studiju Brankovine kao turističke mikrodestinacije. „Ta Studija je praktično gotova i ostalo je još malo da se ona tehnički dotera , a nakon toga ćemo je predati gradu koji je može dopunjavati illi u njoj izvesno nešto menjati ukoliko nalazi za shodno. Želim da kažeem da se radi o vrlo ozbiljnom radu i ozbiljnim istraživanjima koja za ishod imaju preporuku šta sve treba još uraditi u Brankovini da bi ona postala to za šta ima sve preduslove , turistička mikrodestinacija. Ja sam već više uta govorio da je tamo potrebna i infrastruktura , ali pešačke staze i restorani pa i smeštajni kapaciteti. Sada kada predamo Studiju i grad je usvoji postojaće svi uslovi da se Brankovina počne razvijati onako kako je to i potrebno . Na ovako veliki broj poseta teško je zamisliti da ceo taj kraj pa i Grad Valjevo ne bi imali koristi od toga”, zaključuje dr Krivošejev.
S.V.