Prvi školski dan valjevskih školaraca počeo je štrajkom prosvetnih radnika . Časovi su trajali po 30 minuta, a prosvetari u štrajku izneli su tri ključna zahteva pred resorno ministarstvo.
Unija sindikata prosvetnih radnika organizovala je protest na nivou Srbije skrativši časove u školama na tridesedet minuta. Vesna Andrić predsednica Opštinskog odbora Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije kaže da je razloga za ovaj protest mnogo , ali da su oni za sada sažeti u tri osnovna zahteva.
“Mi smo specifična profesija I kod nas je moguće da radite ceo mesec I da ne dobijete 100% platu. Da radite ceo mesec I dobijete 60% jer možda radite u dve male škole. Teško je razumljivo za ljude koji ne rade u ovoj profesiji. Borimo se da ukrupnimo normu prosvetnim radnicima, borimo se da bi u odeljenjima bilo manje djaka kako bi rad bio lakši . Postoji tu niz problema koje ministarstvo donosi kroz zakone jedan od njih je ukrupnjavanje razreda u manjim školama. Mi smo 17. marta bili u Beograd, danas smo svi u protest jer je donet zakon da se prave kombinacije u seoskim školama od petog do osmog razreda. To je za nas obavezujuće , a niko nas nije pozvao da učestvujemo u tome I razgovaramo. Kako da platimo ljude da fizički organozujemo da jedan čovek sve to radi, a da ne primimo nikog? Mi stalno imamo problem sa tim da se izbegava zapošljavanje novih ljudi, a uvode se neprestano nove aktivnosti”, rekla je obrazložući razloge za štrajk predsednica Sindikata Vesna Andrić.
Ona navodi I da ministarstvo stalno uvodi nove aktivnosti pa je tako I sada kada su uvedene nove sekcije , ali I “filozofija u sedmi I odmi razred”. “Mi instiramo na tome da bude više saradnje sa ministarstvom, a ovo je samo jedan nastavak svega što radimo. Imamo situaciju da je ove školske godine najednom rečeno da sažimanje odeljenja u seoskim školama nije obavezno, a već su mnogi direktori napravili plan. Oni samo nisu doneli pravilnik o tome , a prosvetni radnici kažu da je to nemoguće organizovati. Mi nemamo evaluaciju onoga što se uvodi , da se recimo pet godina nakon uvodjenja nekog programa, zakona, uradimo proveru I kažemo da li je to smisleno na primer?”dodaje Andrić.
Goran Lazarević nastavnik hemije u školi “Zdravko Jovanović u Poćuti I školi “Milan Munjas”, kaže da u Poćuti radi 20% što su četiri časa nedeljno, dva u sedmom , dva u osmom razredu. “Za to mi je plata nekih 12 000 mesečno. Ovom kombinacijom gde je isti broj dece , a više obaveza imao bih dva časa , a plata bi bila šest hiljada. Ja sam u jednom ternutku radio u pet škola I da je to tada uvedeno plata bi mi bila 50% niža. Potom ja putujem u Poćutu koja nije blizu I ne mogu je da u jednom danu budem u još jednoj školi. Program je obiman I različit nije jednostavan svoj deci za savladjivanje I spajanjem sedmog I osmog razreda za jedan čas svaki razred bi dobio po 25 minuta što je praktično I realno nemoguće da se za to vreme predaje gradivo ili radi ispitivanje. Pokušao sam da napravim pripremu I to je trajalo 40 minuta za više takvih časova treba mi značčajno više mog vremena. Dodatno ako dodje do tog ukrupnjavanja u recimo školi u Poćuti bilo bi tehnoološkog viška za mnoge predmete, za srpski, matematiku, fizičko I sl”, objašnjava Lazarević.
Učiteljica u školi Andra Savčić, Željka Vidić posebno je govoila o zahtevu prosvetara da broj učenika u odeljenju bude manji , tačnije do 24 djaka.
“Veliki broj učenika u svakom odeljenju dovodi u pitanje kvalitet nastave naročito ako u svakom razredu imate nekoliko učenika inkluzivnog programa. Deca koja traže dodatnu podršku za jedan ili dva predmeta to je IOP1, deca koja traže podršku za svaki predmet što je najčešći slučaj to je IOP plan 2. Ne smemo zaboraviti da imamo dosta talentovane I darovite dece , a u ovoj situaciji koju sam navela često nsimo u mogućnosti da toj deci pružimo kvalitetnu nastavu koaj im je potrebna. Dodatni I posebni IOP plaovi takodje su stalna potreba I veliko je pitanje koliko ta deca realno u okruženju sa mnogo više dece mogu da ostvare podršku koja im je potrebna. U školama više ne postoje, defektolozi, ne postoje logopedi , sve više vidimo potrebu I za sociolozima , a tih stručnih kadrova nema. Mi smo svi za vreme školovanja imali predmet za rad sa decom u IOP-u , ali to je jedan predmet I to je teorija , a kad mlade kolege sada dodju potpuno su zbunjeni kada se sa tim susretnu u realnosti, u nastavi. Stručni kadrovi koji su obučavani za rad sa takvom decom nedostaju školama kao podrška. Vi sada u Valjevu imate jednu ili dve škole gde iam defektologg,, oligofrenolog I slično. Toga više nema , a prosvetnim radnicima je njihova podrška potrebna”, kaže Vidić dodajući da treba insistirati na tome da svako dete bez razlike da li pripada nekom IOP programu ili ne ima I obrazovanje I vaspitanje kakvo zasužuje . Do toga će se doći smatraju prosvetari za početak smanjenjm broja dece u odeljenju.
Još jedan I ništa manje važan zahtev prosvetara odnosio se upravo na koeficijente po kojima se obračunava zarada . Kako je objašnjeno mnogo toga zavisi od fonda časova, a niske zarade demotivišuće su za mlade ljude da odluče da rade u prosveti. U štrajku su juče bile samo one škole koje su članice pomenutog sindikata.