Udruženja građana osnovana prema Zakonu o udruženjima jesu dobrovoljne, nevladine, nestranačke i nedobitne organizacije. Udruživanjem građani žele da ostvare neku svoju potrebu ili nastoje da reše neki zajednički problem. Takva udruženja, po pravilu, nemaju zaposlena lica jer nemaju stalne izvore prihoda, a članarina je simbolična ili je ni nema.
Kao takva, udruženja građana uglavnom nisu interesantna organima lokalne samo- uprave (lokalne vlasti) pa ih drže po strani, odnosno guraju ih u svoj zapećak. Ponekad, naročito onda kad je potrebno da novčano podrže neku aktivnost udruženja koja je od javnog (opšteg) interesa, lokalna vlast ih doživljava kao nepoželjan teret pa bi ih, kad bi mogla, i ukinula – sklonila iz svoga okruženja. Samo onda kad neko udruženje bezrezervno podr- žava lokalnu vlast na način koji joj odgovara, nezavisno od toga da li je u pitanju javni, tj. opšti interes građana ili ne, samo tada i samo takva udruženja bivaju podržana.
Pogledajmo našu stvarnost u pogledu zaštite prava i interesa potrošača, što je nesporno opšti interes građana jer smo svi mi potrošači i svaki božji dan je potrošački. Osim grada Valjeva ni u jednoj opštini Kolubarskog upravnog okruga ne postoji udruženje potrošača i pored toga što je zaštita osnovnih potrošačkih prava u Srbiji ozakonjena pre više od deset godina. Zakonom se ne štite samo lični interesi građana, već su uređeni odnosi svih aktera na tržištu proizvoda i usluga za ličnu i porodičnu potrošnju, čitava jedna oblast u kojoj i organi lokalne vlasti imaju ili bi trebali da imaju znatnog uticaja.
Ni lokalna vlast grada Valjeva ne bi mogla da se pohvali blagonaklonim odnosom prema udruženjima potrošača na svojoj teritoriji. Prva organizacija potrošača Valjeva (OPV) osnovana je pre više od osam godina, a druga je Udruženje valjevskih potrošača (VAPOT) koje je ušlo u drugu godinu svog postojanja. I pored evidentnih pozitivnih rezultata koja postižu posredovanjem u potrošačkim sporovima građana i trgovaca, ni jedno od njih za svo to vreme od lokalne vlasti nije dobilo nikakvu podršku, ni moralnu (društvenu) ni finansijsku za pokriće realnih troškova. Ni jedno od ovih udruženja nema službenu kancelariju za prijem građana koji su u sporu sa trgovcima i za okupljanje svojih članova. Iz tih razloga aktivisti ovih udruženja su prinuđeni da se sa građanima sastaju u restoranima, kafićima ili na ulicama. Zar sve to nije zapećak lokalne vlasti u gradu Valjevu?
Na nedavnim izborima znatno je izmenjena struktura organa lokalnih vlasti u celoj Srbiji, pa i u Kolubarskom upravnom okrugu, odnosno u opštinama okuga i gradu Valjevu. Prevagu su ostvarile političke opcije koje se izjašnjavaju za evropski put Srbije i blagodet njenih građana na osnovama rade, reda i građanskih prava. Iz tog razloga može se očekivati da će nova lokalna vlast u udruženjima građana prepoznati svoje partnere a ne „grebatore“ budžetskih para. Ovo tim pre što je u pregovaračkom procesu sa Komisijom EU poglavlje 28 posvećeno zaštiti potrošača i zaštiti zdravlja. A dotle će ova udruženja nastaviti svoju misiju po gradskim restoranima, kafićima i ulicama – u zapećku lokalne vlasti.
Dragan D. Popović
Udruženje VAPOT