Uprava za šume RS dostavila je Gradu Valjevu još prošle godine rešenje kojim se grad obavezuje na seču obolelih stabala od potkornjaka na Divčibarama. Iako je rešenje stiglo u novembru grad još uvek nije postupao po ovom rešenju jer i nema nadežno preduzeće koje se time može baviti .
Grad Valjevo poseduje 322,25 ha šume i dodatno 10,2 ha javnih parkova. Iako brojne parcele grad poseduje godinamaunazad nikada na dnevni red nije došlo gazdovanje šumama. U katastru je proverivo da šume i šumsko zemljište, na kojima je Grad Valjevo uknjižen kao korisnik, se nallaze u sledećim katastarskim opštinama: Žabari, Bogatić, Stubo, Gola Glava, Rabas, Loznica, Gornja Bukovica, Degurić, Kamenica, Petnica, Brankovina, Rađevo Selo, Klanica, Bujačić, Brezovice, Brankovina, Bačevci, Brangović, Belić, Vujinovača, Vragočanica, Vlaščić, Zlatarić, Grabovica, Kotešica, Kozličić, Lelić, Mrčić, Paune, Sedlari, Sitarice, Sandalj, Divčibare i Valjevo.
Divčibare su takodje medju opštinama gde grad ima svoju šumu koja se po oceni nadležnih nalazi u lošem stanju , odnosno veliki broj stabala je suv i oboleo od otkornjaka i kao taav predstavlja opštu opasnost od požara najpre , ali i za bezbednost svih šetača, turista, na Divčibarama.
Valjevo je svojevremeno organizovalo Komisiju koja se bavila popisom i registrom svog šumskog zemjišta koje grad poseduje , ali se dalje od ove komisije nije stiglo . Razlog za ovakvu nebrigu o sopstvenoj imovini krije se u činjenici da Valjevo nema svoju šumsku službu I nema šumara.
U Rešenju koje je Gradu dostavila Uprava za šume se navodi :
1.NALAŽE SE: GRADU VALJEVU i odgovornom licu u Gradu Valjevu,kao korisniku dela neuređenih šuma u javnoj svojini obuhvaćenih Podrinjsko-kolubarskim šumskim područjem, da preko svojih nadležnih organa:
1. uspostavi šumski red i izvrši sanaciju šuma na teritoriji katastarske opštine Divčibare,na katastarskim parcelama broj:,265,284, 378/2-4,378/6-10,379,415/6,566,567,593/1,597/1,5,598,605/1,675,676,683,691/1,692/1,693/1,708/1,711,721,740,742/2,892,898/5,900/4,901/1,5,929,937,940/3,950/3,982,983,986,988/1,3,991/1,992,993,994,995, 996,997/1,998/1,999/2,765/2,975 ,709/1,771/1,779 , na kojima je došlo do sušenja velikog broja stabala četinara i drugih prisutnih vrsta,a u cilju sprečavanja nastupanja štete po opšti interes i otklanjanja neposredne opasnosti po zdravlje i imovinu ljudi.
2.Navedene radove izvršiti u skladu sa Zakonom o šumama („Sl.gl.RS.br.30/10 i 93/12 ) i važećim podzakonskim aktima,tako što će se sečom ukloniti sva polusuva,suva, prevršena i stabla koja predstavljaju potencijalne prenosioce biljnih bolesti i štetočina (potkornjak) ,a ujedno predstavljaju i gorivi materijal koji u slučaju požara može napraviti štete
velikih razmera.
Ova odluka gradu je praktično nesprovodiva jer grad nije poverio poslove gazdovanja šumama nijednom preduzeću .
„ Koliko u petak smo imali sastanak sa šumarskim inspektorima i razgovralo se o pokretanju procedure poveravanja poslova gazdovanja šumama.Mi nemamo mnogo izbora ili ćemo da konačno jednom za svagda uredimo gazdovanje šumama ili da ih predamo Upravi za šume što je praktično odricanje od gradske imovine . Ova druga mogućnost jednostavno nije prihvatljiva i zato moramo pokrenuti procedure“, kaže Nikola Radojičić član Gradskog veća.
Informaciju o svojim mogućnostima, pravima , ali i obavezama u pogledu šuma Grad u potpunosti poseduje još od pre tri godine kada se prvi put pojavio problem uklanjanja obolelih stabala. Vamedia je izveštavala i o tome da je prilikom sečenja stabala obolelih od potkornjaka preduzeće „Vidrak“ postupalo kako je jedino moglo , pukim sečenjem i odvoženjem na deponiju bez prethodnog remeravanja i kubiciranja što je ostavilo ogroman prostor za zloupotrebu. „Vidrak „ nema ovlašćenja od strane grada da gazduje šumama ali ni ne rasolaže potrebnim dokumentima niti opremom za istinsko gazdovanje .
Kako Vamedia saznaje grad će najverovatnije predložiti da se gazdovanje šumama poveri preduzeću Agrorazvoj koje bi za obavljanje ovih poslova moralo zaposliti šumarskog inžinjera pa i šumara što su osnovni preduslovi .
Ako konstatujemo da se situacija po pitanju šuma pomerila sa mrtve tačke možemo li da konstatujemo i da je već 13. jun pa i da su pred nama vreli letnji dani u kojima se samo možemo nadati da suva šuma na Divčibarama neće nikoga ugroziti. Iako je jasno da je sporost administracije najzaslužnija za ovo stanje, pitanje je da li će iko biti pozasn na odgovornost ili se čeka da se dogodi nešto loše pa da se stvori stanje kolektivne krivice , ali i odgovornosti?
S.V.