Poslednje večeri Džez festa u Valjevu sala Centra za kulturu bila je ispunjena do poslednjeg mesta. Valjevci su gromkim aplauzima dočekivali i ispraćali kompozicije koje je samo na sebi svojstven način mogao i da donese Vlatko Stefanovski.
Vlatko Stefanovski nastupio je posle pet godina sinoć ponovo na Džez festu u Valjevu. Za sam valjevski festival i potrebu da ovakvi i slični festivali postoje Stefanovski je rekao da je dobro da postoje takva mesta koja imaju za to i hrabrosti.
„Radujem se nastupima u svim manjim mestima koja imaju dovoljno hrabrosti da naprave džez festival. Jer ako se ja pitam ljudima treba doza kulture i doza umetnosti jer se ne može živeti samo od televizora i samoposluge. Svi imamo potrebu za kulturom ,neko više , neko manje . Zato je značajno kada se manja mesta odvaže da naprave festival . Večeras tri benda , verujem da je i juče bilo isto tako zanimljivo“, rekao je Stefanovski neposredno pred nastup.
Na ovogodišnjem Džez festu Stefanovski je nastupio sa triom koji je generalno novina.
„Novo je jer sviram sa veoma mladim ljudima koji su neverovatno kompetentni i neverovatno sazreli za doba u kom su. Basista ima 25 godina , a Ian je moj sin , svira bubnjeve sa 22 godine , neverovatno. Kao da ima 20 godina iskustva iza sebe , a nema . U prirodi ljudskog roda je da svaka nova generacija malo brže savladava prepreke i brže uči od generacija ispred njih. Ja tu više nesmem da pogrešim jer su vrlo oštri u svojim percepcijama muzike i verujem da jedni druge nadopunjavamo na najbolji mogući način“, rekao je Stefanovski.
Sam nastup nije bio isključivo vezan za džez već su se na trenutke mogli čuti i zvuci rokenrola pa i etno note . Stefanovski kaže da ne robuje stilovima i pravcima .
„Ima lakih i težih nota, ima i narodne muzike koja dolazi iz tradicije , neke moje stvari liče na etno neke na rokenrol . Tako da od svega po malo. Ja se ne želim vezivati za stilove. Pravce su izmislili da bi znali gde koga da smeste kao knjige , beletristika, sci fi , popularna psihlogija itd . Pravce su izmislili da bi lakše smeštali stvari po fijokama“, bio je decidan muzičar koji svira već pola veka .
Njegovu posvećenost muzici Valjevci su nagradili prepunom salom i frenetičnim aplauzima. Utisak večeri bio je poput onog kakav u hladnoj novembarskoj noći može pružiti šolja toplog kakao napitka, ni preslatkog ni neslatkog tek da poželiš još jednu šolju.
Sjajno veče, šteta što se i Dom vojske ne preuredi za ovakvu vrstu svirki i da to bude češće,neka vrsta gradskoga centra, salom za zimske svirke i letnjom baštom
Такоооо је, бре, ваљевац. Тако је. А за великог маестра-Влатка, увек браво и хвала. Ако неко свирком може да ме одведе на исток, тамо иза оне „коте“ где се сунце рађа, то је Он.