U Valjevu je u subotu 26. novembra 2022. godine u 85. godini života, preminuo Ljubomir Bogdanović – Ćube, čovek koji je kao igrač i trener ostavio neizbrisiv trag u valjevskom sportu i čovek koji se uživao veliki ugled i nepodeljene simpatije u obimnom krugu svojih prijatelja i poznanika.
Ljubomir Bogdanović Ćube je bio pre svega rukometaš, ali je veoma uspešno igrao i fudbal i rekreativno se bavio i malim fudbalom i basketom. Rukometnu karijeru započeo je još kao igrač velikog rukometa u prvom valjevskom prvoligašu „Radničkom“. U RK „Metalac“ igrao je od osnivanja – 1959. godine, pa sve do 1973. godine. Bio je jedan od stubova ekipe koja je negovala lepršavu i dopadljivu igru, dinamičan i atraktivan rukomet. U ekipi koja je bila spoj mladosti i iskustva bio je dobar strelac – igrao je levog beka – šutera, ali je njegov smisao za kombinaciju dolazio do izražaja i kod mnogobrojnih nesebičnih asistencija. Nekoliko godina bio je i kapiten ekipe u kojoj je hrabro i borbeno obavljao i odbrambene zadatke.
Kao trener vodio je RK „Metalac“ tri puta: od 1965 – 1971; od 1979. – 1981. i od 1987. do 1988. Vredno je radio sa mlađim selekcijama i iz njegove rukometne škole potekli su mnoga značajna imena valjevskog i srpskog rukometa. Pomenimo da je bio tvorac juniorske ekipe „Metalca“ koja je 1967. godine osvojila titulu juniorskog prvaka Srbije, a iste godine i pobednika međunarodnog Dunavskog kupa u Bratislavi. Zaslužan je i za plasman ekipe „Metalca“ u jedinstvenu ligu Srbije (drugi rang takmičenja) 1969. i Međurepubličku ligu Srbija – Crna Gora 1980. godine. Značajan doprinos dao je i osnivanju i radu RK „Krušik“.
Ljubomir Bogdanović Ćube je bio porodični čovek, brižan muž i nežan otac. U fabrici „Krušik“ uživao je veliki ugled kao odličan profesionalac i pedagog u svojoj mašinskoj profesiji. Bio je veliki zaljubljenik u životinje – strastveni golubar i ljubitelj pasa, sa kojima se družio do poslednjih dana. Iako je živeo sa leve strane Kolubare, sebe je smatrao Tešnjarcem, a i ljudi iz Tešnjara su ga poštovali i voleli, kao i mnogobrojni prijatelji koje je Ćube pridobijao svojom dobrotom, neobičnom gromadnom ali dobroćudnom pojavom, duhovitošću i specifičnim šarmom.
Ćube je ostavio neizbrisiv trag u valjevskom sportu, pre svega u rukometu, i kao igrač, i kao veliki trener-pedagog. Neka mu je večna slava i hvala.