Park Pećina nastao je još 1867 godine, a prvi plan parka je usvojen 1972. godine. U medjuvremenu park je menjao svoj izgled ,pa je I podeljen u tri zone 2016. godine, ali deo parka koji se odnosi na samu šumu gotovo nikada nije bio planski održavan.
Kako se može pronaći u arhivskoj gradji Grada Valjeva najzaslužniji za obim parka Pećina bio je Marjan Birčanin , trgovac iz Valjeva koji je u svojinu grada po tada povoljnoj ceni pribavio delove zemljišta koji su do tada bili u privatnom vlasništvu.
Kako navodi Radoje P. Stojanović, profesor istorije u delu Valjevski kraj u vremenu i prostoru“ (2005), park „Pećina“ zasađen je i pošumljen zahvaljujući predsedniku valjevske opštine Radovanu Laziću i garnizonu srpske vojske 1867. godine na površini od 20 ha. Prvobitno je bio zasađen topolom i lipama a tek 1907. godine pošumljen je borovima i smrčama.
Posle II svetskog rata park je obnovljen i predat na korišćenje 07. 07. 1948., tada je sazidana i kafana sa terasom ispod platana kod Pivare. Isto tako. Lazić je pošumno i park .Vidrak“, a tek 1904. godine učenici valjevske Gimnazije su presekli staze u njemu, dok je 1927. pošumljen borovinom. Jula 1964. godine. na zajedničkoj sednici SO Valjevo doneta je odluka o proglašenju šuma ..Pećine“ i Vidrak“ za prostor sa posebnom namenom. Krajem 1965. godine ukupna zelena površina u gradu iznosila je oko 155000 m² i drvored dužine 8 km. Obavljane su brojne aktivnosti vezane za zdravstveno- estetsko uređenje grada, izgradnja novih parkova i skverova. zasađivanje cvetnih aleja i novih drvoreda. Oktobra 1972. usvojen je detaljan urbanistički plan parka Pećine“ od strane SO Valjevo.
park Pećina 50-tih/print screen/youtube/Foto Voja
Godinama potom ulaganja I staranje o parku bilo je sporadično. Koliko je poznato 1996. godine list Napred objavio je apel tadašnjeg direktora Šumske uprave Dragića Tomića u kome se navodi da se na brojnim lokacijama šume bespravno seku, da u parku Pećina nema negovanja šume sem povremene sanitarne seče.
Naredne godine 1997. isti nedeljnik preneo je odgovor odborniku Predragu Mitroviću sa prethodno održane sednice SO Valjevo u kome se navodi da je u 1996. godini na Pećini posečeno 118,59 kubika šume , a te 1997. godine već je bilo posečeno 285 kubika. U istom tekstu navedeno je da je dobar deo posečenih stabala dat Stefilu koji duguje plaćanje, EKOD-u Gradac 30 kubika za izgradnju potrebnog objekta. Kada je u pitanju kradja , policija je ustanovila da je ukradeno jedno stablo smrče , ali da počinilac nije uhvaćen. U odgovoru odborniku navodi se da se seku samo bolesna stabla.
U prvim godinama 2000-tih , postojala je inicijativa da se park Pećina uredi , a Miroljub Kića Lalović , hortikulturista grada , imao je inicijativu da se u jednom delu parka uredi botanička bašta. Već tih godina Lalović je upozoravao na sve lošije stanje u kom se stabla nalaze te I da ukoliko se na vreme ne izdvoji novac za staranje o šumama grad bi mogao biti u ozbiljnom problemu.
Već 2010. godine u javnosti se pojavila informacija da su stabla u parku Pećina I bolničkom bloku ozbiljno ugrožena potkornjakom koji se ubrzano širi te I da je neophodno da se odmah izvrši seča stabala. Valjevska javnost burno je reagovala na pomen seče pa su zatraženi prvi stručni eleborati o stanju drveća. Dostupni podaci svedoče da je 2012. godine bilo vidljivo obolevanje grupa stabala. Dobijeni podaci su bili porazni. Uz ozbiljno neslaganje dela gradjanstva , grad je započeo seču bolesnih stabala I sadnju novih . Ipak posao nije završen , tome su kumovale političke promene , ali I činjenica da grad nije imao preduzeće niti bilo koji organ zadužen za gazdovanje šumama. Da je tako svedoči nalog iz 2015. godine Uprave za šume RS da se pod hitno mora pristupiti seči bolesnih stabala ne samo u Valjevu već I na Divčibarama. Grad zaostaje sa sprovodjem odluke jer ne zna kome bi poverio seču šume. Odluka pada na preduzeće Vidrak I seča je započeta najpre na Pećini. Pomenuta seča zasutavljena je nakon što se u javnosti saznalo da se ne vodi dobra evidencija o posečenim stablima, a govorilo se I da jedan deo stabala nije završio na deponiji kako je to bilo rečeno. Grad je potom sporadično sadio stabla na Pećini I ušao u procedure formiranja preduzeća kome bi posao staranja o šumama mogao biti poveren, Agrorazvoja.
Grad je nakon Lalovića imao u okviru Gradske Direkcije za izgradnju lice koje je bilo zaduženo da vodi nadzor nad stablima u gradu, ali je po gašenju Direkcije grad istovremeno izgubio hortikuluristu, a formiranjem Agroazvoja zaposleni su šumarski inženjeri. Vamedia je došla do podatka da je 2016. godine posečeno 1000 stabala u gradu zbog potkornjaka a da je zasadjeno 1300 novih sadnica.
Upravo je Direkcija 2016. godine uredila park Pećinu u tri zone i to: prva zona obuhvata terene za sportske aktivnosti, druga staze za trčanje i šetanje, dok treća zona obuhvata ostalu površinu parka.
Nastaviće se …
i sad je opoziciji lose sto je neko uzeo da se bavim ovim problemom?
Da se brinulo – brinulo se godinama. Ali to je tema od sekundarnog značaja. Danas kadrovska komisija, a sutra gradski većnici, razmatraju predlog da se gradskim funkcionerima, odbornicima i direktorima ustanova i javnih preduzeća odobri i opredeli po 15.000, dinara iz budžeta za svako njihovo dete (do 18 godina starosti), a za kupovinu Novogodišnjeg poklona. Jelke u busenu su već obezbeđenje preko Šumske uprave, a obaveza će biti da se iste nakon 15.01.2023. posade negde u gradskim parkovima. Zaista dobra i korisna ideja za pošumljavanje gradskih parkova.
Botovi su se zamorili?
Nemamo mi ovde stručnjake ni za šta, da imamo oni bi na vreme lečili stabla. Pitajte nadležne u Bajinoj Bašti kako su izlečili na hiljade hektara šume na Tari i tamo je potkornjak hteo da sve uništi. Oni su uspeli, a naši su posekli stabla kod bolnice, a zasadili nove prutiće koji neće ličiti na drvo ni za 20 godina. Baš je napredno.
To vam je isto kao što stalno pišu o rekonstrukciji bolnice… To su samo ideje za višegodišnje uzimanje novca i ništa više. Zašto se ne izgradi moderan bolnički centar kakav priliči današnjem vremenu? Kada je moglo da se od babe napravi devojka, a i da može, sigurno bi bilo skuplje nego novo!