U Valjevu su trenutno registrovane 104 osobe mladje od 14 godine koje su došle u sukob sa zakonom-krivično neodgovorne osobe. Broj maloletnika sa poremećajima u ponašanju iz godine u godinu je sve veći. Krivično neodgovorna lica nisu u nadležnosti policije već Centra za socijalni rad, ali u velikoj meri i društvene zajednice.
Po zakonu RS krivično neodgovorna lica su sva lica do 14 godina i u slučaju izvršnja krivičnih dela policija o njima obaveštava tužilaštvo kroz izveštaj , a Centar za socijalni rad je nadležan za dalji nadzor nad njima. Dok njihov broj raste gomilaju se dela poput fizičkog nasilja, nanošenja teških povreda ili dela iz imovinskih delikata , odnosno kradje ili oštećenje tudje imovine.
Na sednici Skupštine odbornik SNS-a Radojica Rstić je ukazao na činjenicu da program Centra za socijalni rad godinama nije menjan te da se svake godine iznova predlažu isti programi. „ U tom izveštaju Centar za socijalni rad konstatuje da je zadnjih godina primetan povećan broj dece sa poremećajima u ponašanju i prekršaju zakona.Mi to svake godine konstatujemo, a ništa ne preduzimamo preventivno. Oni navode u programu da će preduzeti aktivnosti, ali to su aktivnosti koje proizilaze iz redovnih ovlašćenja socijalnih radnika i službe uopšte.Socijalnih radnika ima malo to je tačno. Broj korisnika se povećava, a broj radnika opada i oni nemaju vremena da se posebno bave ovom tematikom, ja to razumem, ali to nije jedini problem“, navodi Rstić objašnjavajući da bi inicijativa za ovu uslughu koju bi mogao finansirati grad morala poteći upravo iz Centra. Po Rstićevim rečima Centar i nije posebno licenciran za ovu uslugu.
Direktorka Centra za socijalnio rad Katarina Vlajković potvrdjuje da u Centru od 33 zaposlena postoji samo osam socijalnih radnika i to po struci: andragozi, defektolog i psiholozi. „ Mi zaista nemamo dovoljan broj zaposlenih socijalnih radnika. Mi imamo trenutno 5407 korisnika , a osam socijalnih radnika . U potpunosti podržavam ideju da ukoliko grad ima sluha i načina da finansira tu uslugu bar za jednog novozaposlenog koji bi se time samo bavio. Ovako to jeste naša redovna nadležnost i mi to radimo , ali verujte sa ovako velikim brojem korisnika nije moguće tu uslugu posebno izdvojiti ili možda više na njoj raditi nego što već radimo“, navodi Vlajkovićeva.
Da postoji porast dece sa poremećajima u ponašanju i sukobu sa zakonom potvrdjuje i podatak da ih je u Valjevu trenutno 104 do 14 godina . „ To je tek poseban problem jer oni bi trebalo da budu često smešteni u posebne domove koji su u nadležnosti Republike , ali ih nema. Mi nemamo uslove za tako nešto“, kaže Vlajkovićeva.
Ukoliko Grad odluči da implementira bilo kakvu novu uslugu i finansira je neophodno je da se ona nadje u Strategiji razvoja socijalne zaštite. „ Vidite postojao je nacrt za tu Strategiju i može se reći da je ona jednim dobrim delom bila i napisana , ali je pre dve godine tadašnja pomoćnica gradonačelnika istu gotovo pocepala jer se u njoj nije nalazio posebno i primarno istaknut segment osoba sa invaliditetom što je po njenom mišljenju tako trebalo. I sve je stalo. Stara Strategija je istekla 2012. godine i ona više ne važi. A Strategija mora da ima širok obuhvat svih socijalnih usluga i kategorija , a ne samo jedne. Strategija nam je potrebna da bismo iz nje izveli akcione planove i mogli bilo šta da pokrenemo i inoviramo. Grad nema ni Savet za integraciju socijalne politike koji bi se tim problemima pa i Strategijom uopšte bavio“, objašnjava Rstić.
Po njegovim rečima novi zakon predvidja da pružanje socijalnih usluga mora biti sprovedeno putem javne nabavke kao i svaka druga usluga , ali i da za bilo koju uslugu može da konkuriše samo licencirano udruženje pa i Centar za socijalni rad mora biti licenciran.
„Od trenutka mog stupanja na dužnost smo upravo radili na prikupljanju potrebne dokumentacije. Licenciranju Centra prethodilo je donošenje i usvajanje niza pravilnika , verujte radi se o ogromnoj papirologiji. Mi smo u prvoj polovini ove godine već podneli zahtev i predali dokumentaciju za tri licence za usluge koje trenutno i radimo i to : pomoć u kući, sigurnu kuću i urgentni smeštaj. Sada je na ministarstvu posao za dalju proceduru“, objašnjava Vlajkovićeva.
Očito da slučaj dece sa poremećajima u ponašanju treba da zabrine ovaj grad , a ako već postoji odobravanje i saglasnost svih strana grad bi morao da za početak donese Strategiju kojom će ova usluga biti predvidjena pa tek onda izdvoji novac za njeno sprovodjenje. Pa , šta se čeka?
S.V.