Zgradi Centra za kulturu je neophodna kompletna sanacija po sistemu od poda do krova. Za tako veliki obim radova grad nema novca pa će se sredstva tražiti od ministarstva. Centar za kulturu mogao bi biti i kao Ustanova reformisan.
Aktuelnost objekata u koje grad nije godinama ulagao ne jenjava poslednjih meseci u Valjevu. „ Konkretno taj objekat zahteva kompletnu sanaciju.Sanacija krova i sprečavanje daljeg prokišnjavanja prostorija posebno na levoj strani, ali i veliki kroz iznad nekladašnjeg Doma omladine koji takodje prokišnjava.Potom je neophodna rekonstrukcija postojećeg prostora . Imamo sale koje su uništene, stare , prevazidjene , a da ne govorimo o velikoj Sali koja je sada gotovo disfunkcionalna, nema klimu i njena opremljenost ne odgovra novim oblicima kulturnih dešavanja. To je ogroman posao“, kaže zamenik gradonačelnika Dragan Jeremić.
Poslednja , ali značajno po obimu manja rekonstrukcija radjena je sredinom devedesetih godina za vreme ministarke Nade Popović Perišić , pre par godina postojao je pokušaj da se u jednom delu sanira krov , ali generalno gledano u ovu zgradu ništa nije uloženo, a da je vredno pomena još od njenog zidanja.
Neophodno je najpre da stručnjaci urade projekat rekonstrukcije , a potom da grad konkuriše za sredstva kod nadležnog ministarstva. „To je objekat od 5000 kvadrata i teško je pretpostaviti koliko bi rekonstrukcija koštala. Procena je da bi licencirana agencija za izradu projekta tražila i do 10 miliona dinara, ali sve to ostaje da se proveri .Ono što je sigurno jeste da bi se rekonstrukcija morala raditi iz više faza“, kaže Jeremić.
S obzirom da grad sada ima člana Veća zaduženog samo za kulturu za očekivati je da se rešavanju problema vezanih za zgradu Centra za kulturu pristupi što pre.
Kako se na sednici Skupštine moglo čuti da Ustanove kulture zapravo imaju i viškove zaposlenih jedna od pomenutih činjenica odnosila se na Centar za kulturu i svojevremeno njegovo spajanje sa Domom omladine. „ Ja sam i na sednici Skupštine rekao da sam i tada bio protiv tog spajanja i čak sam tada kao gradjanin dostavio pet razloga zašto to ne treba uraditi, ali tadašnja vlast je mislila drugačije. Oni su najavili smanjenje borja zaposlenih na osnovu spajnja , a dogodilo se suprotno, dogodilo se povećanje broja zaposlenih. Govorio sam i tada da ćemo izgubiti Dom omladine , anećemo dobiti funkcionalan Centar za kulturu kao ustanovu. Šta su oni uradili? Oni su zaposlene iz Doma omladine premestili u Biblioteku, Arhiv, Muzej, a onda primali ljude u Centar za kulturu. i sad smo u problemu jer mnogi od tada zaposlenih nisu dovoljno sposobni da vode kulturu u gradu. Ali oni tada nisu ni primani da bi se bavili kulturom“, tvrdi Jeremić.
On dodaje da je neophodno da se apsolutno „pretresu“ sve Ustanove kulture vezano za broj zaposlenih , ali i napominje da se o tome mora saglasiti većina u Skupštini. „Ja sam i na Skupštini rekao da sam za to da se razdvoji Dom omladine od Centra za kulturu jer se Kancelarija za mlade pokazala potpuno neupotrebljivom. Trebalo bi da oformimo pozorište , da Centar za kulturu ima svoje programe , Dom omladine svoje programe za mlade . Centar za kulturu nikada nije stvarao programe već su bili samo serviseri programa“, zaključuje Jeremić.
S.V.