GO POKS-a izdao je saopštenje za javnost u kom postavlja pitanje o posečnim zaradama u Valjevu. Saopštenje prenosimo u celosti:
“Na osnovu poslednjih statističkih podataka, prosečna plata u našem gradu iznosi 70.874 dinara i oko 13.300 dinara manje od republičkog proseka. Ovaj trend ispodprosečnih primanja se na žalost nastavlja i nema kvalitativnog pomaka po tom pitanju već duži niz godina, konstatovano je u Savetu za ekonomiju Gradskog odbora Pokreta obnove Kraljevine Srbije.
Da bi problem bio rešen potrebno je konstatovati uzroke koji su prouzrokovali katastrofalnu situaciju privrede grada i samim tim doprineli niskim primanjima.
Sve je počelo kriminalnom privatizacijom preduzeća koja su bila sinonim grada.
Mašinska industrija je praktično nestala sa nestankom Gradca, Elinda i drugih manjih preduzeća.
Prehrambena industrija na čelu sa Srbijankom je zamrla.
Praktično, gde god da „zagrebemo“ naići ćemo na potpunu devastaciju.
Tokom štetočinskih privatizacija u poslednjih tri decenije, smenjivale su se nekompetentne gradske vlasti.
Ništa nije učinjeno da se preduzeća, koja su bila predmet privatizacije, zaštite i da sa osigura nastavak poslovanja u sferi u kojoj su poslovala.
Ovo je prouzrokovalo velikim brojem otpuštanja radnika. Došli smo u situaciju da je poremećeno tržište rada.
Zbog smanjene ponude radnih mesta, sa jedne strane, i povećanja nezaposlenih sa druge strane, shodno zakonu ponude i potražnje, smanjivane su plate, podvlače ekonomisti Gradskog odbora POKS Valjevo.
To je bio ključni momenat i razlog zaostajanja za republičkim prosekom.
Istine radi, u prošlosti su uloženi napori da se dovedu strane firme i na taj način da se nadomesti gašenje domaćih firmi.
Nažalost, kako se radi o gradu Valjevu sa blizu sto hiljada stanovnika, ovi napori su samo ublažili negativan trend.
Zbog tako loše privredne situacije, Valjevo postaje samo formalno sedište Kolubarskog okruga.
Suštinski, liderstvo regiona se premešta na Ub.
To se, između ostalog, oslikava i u zapošljavanju. Po pravilu, kada se pojave nova radna mesta, prvenstvo dobijaju meštani Uba ili Mionice. Valjevci moraju da se zadovolje ostacima.
Suština problema je nedostatak radnih mesta. Taj veliki problem samo uvećava zapošljavanje radnika iz drugih sredina.
Rešenje je u otvaranju novih i proširenju postojećih preduzeća.
Pohvalno je to što trenutna vlast ozbiljno radi na konačnom završetku industrijske zone.
Takođe, brza saobraćajnica do auto puta Miloš Veliki i direktna železnička veza će sigurno povećati primamljivost za dovođenje novih kompanija u Valjevo.
Da li će to biti dovoljno? Neće.
Potrebno je već sada razmišljati o novoj industrijskoj zoni i(li ) proširenju postojeće.
Savet za ekonomiju Gradskog odbora POKS Valjevo veruje da grad mora podržati otvaranje i razvoj domaćih kompanija.
Posebnu pažnju i podršku zaslužuju mala i srednja porodična preduzeća koja beleže uspehe i šire se iz godine u godinu.
U tom procesu i stimulisanju registrovanja seoskih domaćinstava POKS vidi najveću šansu za rešenje problema nezaposlenosti i povećanja plata.
Na kraju, Gradski odbor POKS predlaže formiranje posebnog tela u okviru gradske uprave koje bi, uz asistenciju Regionalne privredne komore, napravilo tematske panele sa vlasnicima lokalnih preduzeća kako bi im se olakšalo poslovanje i samim tim povećalo zapošljavanje.
Zaposleni u Regionalnoj privrednoj komori, kako sada rade i deluju, ne opravdavaju plate koje primaju.
Postavlja se pitanje osnovanosti institucije u kojoj sede kadrovi koji “skrštenih ruku“ posmatraju potonuće Valjeva kao da ih se to ne tiče.
Ekonomisti Gradskog odbora POKS Valjevo predlažu i aktiviranje ogromnog potencijala srpske dijaspore.
Poznato je da postoji veliki broj uspešnih Valjevaca koji žive u inostranstvu. Oni pomažu redovnim mesečnim doznakama, putem kojih pomažu rodbinu i prijatelje.
Potencijal naše dijaspore je ogroman. Neophodno je aktivirati njihove kontakte, znanje, kapital i iskustva u pokretanju i vođenju najkrupnijih privrednih sistema.
Naravno, od grada Valjeva se očekuje da ih pozove i stimuliše njihov povratak stvaranjem ravnopravnih uslova za život i rad sa svim stranim ulagačima i investitorima.
Info služba
Gradskog odbora POKS Valjevo“
A iz rubrike „nebitne vesti“ izdvajamo jos jedno saopstenje poks-a, iz kojih u poslednje vreme mozemo shvatiti da poks misli da je masa mama, a ne definicija i da nabijaju masu.
Nema privrede,ali ima redova ispred Sekend šopova u centru Valjeva nacstamotu grada Valjeva,dokaz p siromaštvu koje je sve veće i veće u državi ekonomskog tigra
Ne mogu tako dugačke tekstove da čitam, jer oni najčešće ništa i ne preciziraju…
Elem, polovina zaposlenih građana grca oko minimalca, a vi pričate o proseku, odnosno ispod proseka. Pa taj prosek u Valjevu nemaju nastavnici, učitelji, a kamo li da dobace do tog republičkog proseka. Zašto se šlihtate vlasti i polupismenim biračim? Pokušavate da zavedete nepismene birače da glasaju za vas, a opt se uvlačite vlasti jer nećete da kažate istinu. Istina je da polovina naroda jedva preživljava, jer je i sama premijerka rekla da sa minimalcem od 40.000 dinara može da se živi par dana. Isto tako polovina penzionera je na ivici bede sa malim penzijama.
Svi ćutite i ne kažete da su subvencije po radnom mestu za strane kompanije veće nego što zaposleni mogu da zarade do svoje bedne penzije. Ko je tu normalan? Ćutite i ne kažete da je statistika sarma, stim što neko jede meso, a neko kupus, kako je govorio premijer Đinđić. Problem je što ovde meso jede oko 20% građana, dok postali svi su na kupusu.
U svakom uređenom društvu se gleda da socijalna razlika bude što manja i naviše se gleda baš ta najniža zarada. Gde se izgubila potrošačka korpa? Zašto niko ne pita vlast do kada će se hvaliti statistikom, a najniža zarada oko koje se vrti polovina građana, može da zadovolji potrebe, kako reče premijerka, samo nekoliko dana. Bruka, bogati se sve više bogate i prave prosek kojima se vlast hvali, dok se lepeza sitomašnih sve više širi.
Bežite omladino dok je još vreme.
Ma jednostavno je, narod se olenjio……..
Hajde probajte da nađete nekog da Vam okopa baštu, promeni slavinu ili omalteriše nešto?