Ovogodišnji praznik, 8.mart dočekujemo sa poraznim podatkom da je za prva 64 dana ove godine u Srbiji ubijeno čak devet žena.
Danas će u Srbiji neko obeležiti 8. mart, a neko I ne , ali svakako ostaje činjenica da je ovaj datum pa I samo njegovo značenje moguće u drugom planu pred poraznim činjenicama da u Srbiji veliki broj žena trpi nasilje, mnoge imaju poteškoće da se izbore za svoja prava na radnom mestu I sl.
Predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, Maja Gojković, potvrdila je da je u 2022. godini ubijeno 26 žena u porodičnom nasilju, a dodala je da je u proteklih 10 godina ubijeno 300 žena.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je u prošloj godini podneto više od 5 000 krivičnih prijava za nasilje u porodici, međutim, do optužnice je stiglo dvostruko manje. Od tog broja, na uslovnu kaznu osuđeno je oko 1 300 osoba, a na kaznu zatvora oko 500.
Analitičari se slažu da svi navedeni podaci na svoj način govore o položaju žena u društvu.
Osim osnaživanja samih žena da od nasilnika potraže zaštitu , ne treba zaboraviti da je obaveza svakog gradjanina da uočeno nasilje prijavi iako nije učesnik u njemu. Možda je ovo jedan od dobrih načina da se u budućnosti sačuvaju životi.
A praznik kao praznik, dobro je poznato,menjao se i najviše se proslavljao u vreme komunizma u Srbiji. Novije godine donele su promenu I u samom obeležavanju praznika. Ono što je izvesno velikih fabričkih proslava odavno nema, a kada su pokloni u pitanju njih su tradicionalno pripremili najmladji želeći da obraduju svoje mame, bake I drage žene u porodici ili svom okruženju.
Iako velikih proslava nema, Valjevke će I večeras u najvećoj meri u ženskom društvu put restorana o čemu svedoče sve prethodne godine.
Cvećare su opremljene I spremne, a njihovi vlasnici tvrde da se nekada cveće mnogo više kupovalo.
Bilo kako bilo,u želji da naredni praznik žena dočekamo bez poraznih brojki o smrtno stradalim ženama , Vamedia svim ženama Valjeva čestita današnji praznik.
* Klara Cetkin (1857—1933)-Cetkinova se borila za prava žena od 1889, a predlog je javno iznela tog avgusta u narodnoj kući, danas poznatoj kao Ungdomshuset. Prvo obeležavanje dana bilo je 18. marta 1911. u Austriji, Nemačkoj,Švajcarskoj i Danskoj, dok su ga obeležile mnoge demonstracije uz feministkinje širom Evrope. Ovaj praznik je prihvaćen u svim socijalističkim zemljama nakon što je Aleksandra Kolontaj ubedila Lenjina da ovaj praznik prihvati kao državni. Tu praksu je preuzela i posleratna SSSR i njene saveznice (uključujući i SFRJ). Kao međunarodni dan žena, osmi mart (po prvi put tačno određeni datum), prihvaćen je 1917. godine. Ujedinjene nacije su od 1975. godine, koju su proglasile za Međunarodnu godinu žena i službeno počele obeležavati Međunarodni dan žena. U međuvremenu su uvedene institucije kao što su trudničko bolovanje, ograničenje rada žena u trećoj (noćnoj) smeni, ista plata za isti rad, pravo glasa i mnoge druge. Obično se proslavlja darivanjem žena cvećem.
Како је настао 8. март Дан жена
8 марта 1857-е године у Њујорку су у штрајк ступиле раднице фабрике текстила, захтеевајући боље услове рада за жене. На исти дан, на истом месту само 51-годину касније, поново је дошло до штрајка жена. Раднице су најпре биле затворене у фабрици, из које нису могле изаћи, а потом је избио пожар у којем су изгореле 129-е жене. У сећање на овај догађај , годину дана касније у Њујорку је по први пут обележен 8.март, Дан жена.
1910-те у Копенхагену, на Другој интернационалној конференцији жена договорено је да се један дан у марту прогласи Даном борбе жена за њихова права. Тако је за први међународни Дан жена најпре проглашен 19-ти а не 8-и март. Наиме, тада су жене Немачке, Данске, Аустрије, Швајцарске и Америке затражиле право гласа.
У Немачкој је тако, Клара Цеткин извела милион људи на улице. 1912-е су и жене у Француској затражиле да добију право гласа, у које спада и право да буду изабране, а потом и жене у Холандији, Шведској и годину дана касније, дакле 1913-е Русији