Polaganje vozačkog ispita više nije kao što je nekad bilo. Uz nova pooštrena pravila dolazi I posebno polaganje prve pomoći, a upravo to polaganje prve pomoći sada je gotovo formalnost.
foto:pixabay
Za razliku od nekih prošlih vremena samo polaganje vozačkog ispista je promenjeno. Svi oni koji se odluče za obuku najpre su dužni da odslušaju predavanja o pravilima saobraćaja , a potom se polaganje vrši elektronskim putem kako bi se izbegle bilo kakve malverzacije. Tek nakon položenih propisa kreće se sa obukom vožnje . Ukoliko I taj deo bude položen uslediće polaganje prve pomoći koja je nekada bila sastavni deo propisa.
Član 167. Zakona o bezbednosti saobraćaja kaže, između ostalog, da je “lice koje se zatekne ili naiđe na mesto saobraćajne nezgode u kojoj ima povređenih lica dužno je da pruži prvu pomoć”. Bez položenog testa o pružanju prve pomoći nema ni vozačke dozvole, ali u Srbiji, kako potvrđuju i u Komitetu za bezbednost saobraćaja, to je postalo stvar forme – obuka često traje svega 120 minuta, a predavači kandidatima bukvalno pokažu koje tačne odgovore da zaokruže, nakon čega plate i “smatra” se da imaju znanje o prvoj pomoći.
Polaganje prve pomoći obavlja se u za to licenciranoj zdravstvenoj ustanovi . Kandidati sa tih obuka izlaze sa potvrdom o položenom ispitu, ali ne is a znanjem kako zaista na terenu ukazati prvu pomoć povredjenom.
Direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović potvdjuje da je ovo polaganje postalo formalnost:
„Zaista to vrlo često izgleda tako što za protivvrednost od 1.000 dinara kandidati dobijaju papir da su „položili“ test poznavanja prve pomoći. Dakle, svodi se na formu gde treba da platite, a za uzvrat ne dobijete nikakvo znanje. Jedan od sistemskih problema je i to što nije definisano ko vrši nadzor nad sprovođenjem ove obuke. Po sadašnjem rešenju, ni MUP, ni Ministarstvo zdravlja, ni Agencija za bezbednost saobraćaja, nisu ovlašćeni da izvrši proveru, bukvalno da uđu u centar za obuku i vide šta se tamo radi. A to bi trebalo regulisati, na primer, kao što se proverava rad auto škola“, smatra Okanović.
Dok tako novi vozači na ulice i puteve izlaze sa upitnim teorijskim i bez praktičnog znanja, broj saobraćajnih nesreća i povređenih u njima raste. Retko se, međutim, dešavaju slučajevi da neko, ko se zadesi na mestu nesreće, pruži pomoć povređenima dok ne stigne sanitet.
„Iskustvo pokazuje da se to dešava kada se na mestu nesreće zateknu samo ljudi koji su zdravstveni radnici, članovi Crvenog krsta ili Gorske službe spašavanja (GSS). S druge strane, organizacija službe Hitne pomoći u Srbiji je takva da na određenim prostorima države moramo da čekamo najmanje pola sata na njen dolazak i ne možete se osloniti na to da će se pojaviti u kratkom roku. Zato je jako bitno da se nauče stvari od kojih nekome sutra može da zavisi život“, kaže Okanović koji objašnajva da je u nekim slučajevima potrebno minimalno činjenje da bi nekom život bio spasen.
Da bi se situacija promenila , po njegovom mišljenju neophodno je promovisati ovo vrstu znanja , a najbolja promena, bila bi kada bi se prva pomoć institucionalizovala u sistemu obrazovanja, kao što je to bilo pre dve decenije, kada se u školama učila u sklopu fizičkog vaspitanja.
*Pružanje prve pomoći prilikom saobraćajne nesreće, kako je definisano, predviđa nekoliko koraka do dolaska ekipe Hitne pomoći, koje bi kandidati trebali da znaju i praktično, ne samo teorijski. Kako pružiti prvu pomoć? Prvo proverite stanje svesti. Osobu uhvatite za ramena i lagano protresite. Zatim je upitajte nekoliko osnovnih pitanja, na primer: kako se zovete, koliko imate godina..? Ukoliko ne dobijete odgovor, odmah pozovite Hitnu pomoć i pređite na ABC postupak. ABC postupak s onesvešćenom osobom takođe ima četiri koraka:
- Oslobodite disajne puteve
Okrenite onesvešćenu osobu na leđa i zabacite joj glavu, podižući joj bradu prstima jedne ruke dok drugom rukom pritiskate čelo. Usta moraju biti otvorena. Ovim postupkom koren jezika se odmiče od zadnjeg zida ždrela, čime se osigurava prohodnost disajnog puta. Ponekad ćete morati odstraniti iz usta zubnu protezu ili povraćeni sadržaj. To ćete najlakše učiniti prstom umotanim u maramicu ili gazu.
- Disanje
Da biste bili sigurni da li osoba diše, približite svoj obraz ustima i nosu osobi koja je u nesvesti i pokušajte da osetite dah na svom licu. Istovremeno osluškujete zvukove disanja i posmatrajte disajne pokrete na grudima i stomaku. Ako onesvešćena osoba normalno diše, okrenite je na bok i pozovite Hitnu pomoć.
- Oživljavanje
Ukoliko osoba ne diše, odmah započnite postupak oživljavanja. Ako ste sami, a povređena osoba je dete, najpre započnite oživljavanje, pa nakon jednog minuta napravite što kraću pauzu da biste pozvali Hitnu pomoć.
- Reanimacija
Ovaj postupak nosi rizik od preloma rebara i povrede unutrašnjih organa, pa ga smete sprovoditi samo kada je baš neophodno. Grudni koš pritiskate 30 puta, zatim povređenom dajete veštačko disanje. Podignite mu glavu i začepite nos, a prste držite ispod brade povređenog lica. Lagano uduvavajte vazduh u usnu šupljinu. Ukoliko se grudni koš podiže, vazduh je ušao u pluća. Postupak se ponavlja dok osoba ne povrati vitalne funkcije ili dok ne dođe Hitna pomoć.