Petnička pećina gotovo zaboravljena turistička lokacija

Desetine godina u Valjevu se govori o izuzetnoj turističkoj atrakciji poznatoj kao Petnička pećina u valjevskom kraju. Pravno gledano ova lokacija nikada nije proglašena turističkom lokacijom , pokušaji da se reši pitanje staraoca takodje su ostali u zapećku , a pećina je I dalje tamo gde je I bila samo su njeni potencijali neiskorišćeni.

Dok prostor oko Petničke pećine zarasta u korov , a sam prilaz sve je teži Valjevci već I zaboravljaju na prave čari svega što se u njenoj unutrašnjosti može videti. Po svojoj površini može se porediti sa poznatim svetskim pećinama , a kada je u pitanju njena uredjenost ostaje to što jeste – pećina.

Dobro poznate činjenice  govore da su ovde živeli ljudi pre 6.000 godina i ovo je jedina pećina u kojoj postoje sačuvane ogrebotine pećinskog medveda, jezero duboko osam metara u jednoj od dvorana, ostaci posuđa i razno oruđe koje su u lovu na životinje koristili stanovnici pećine i dalje se stalno pronalaze. U samoj pećini, pak, otkriveno je ognjište, kosti pećinskog medveda, hijene i srndaća, ali i delovi vojničke opreme iz perioda Rimljana, te ostaci srednjovekovnih zbegova lokalnog stanovništva.

Najzanimljiviji i najatraktivniji deo pećine nalaze se u najvećoj, Koncertnoj dvorani na čijoj su tavanici vremenom nastala dva otvora, kroz koje se probijaju sunčevi zraci i osvetljavaju pećinu. Ukupna dužina pećine je skoro 600 metara, a površina je oko 3.400 kvadrata, od kojih na Koncertnu dvoranu otapada 1.000 kvadrata.

Da je negde u svetu u njoj bi već bilo osvetljenje , uredjene staze, ograde , table sa podacima I možda figure pećinskih ljudi. Možda bi, da je negde u svetu, u Koncertnoj dvorani zaista bilo koncerata pa bi zvuk violina kroz otvor na tavanici putovao daleko. Ali nije. Pećin je tu nadomak Valjeva I u najvećoj meri je posećuju slepi miševi, što u neku ruku nije loše jer tu imaju svoje stanište.

Pokušaji da se situacija promenei najpre su išli u dva pravca , promena staraoca jer grad nije staralac pa su I ulaganja onemogućena I proglašenje turističkom lokacijom što opet na kraju svih pripukpljenih dokumanata proglašava Vlada Srbije.

U oba slučaja tu smo kao I pećina, gde smo I bili.

A istorija dešavanja vezana za ovu lokaciju pokazuje da je Zavod za zaštitu prirode Srbije izvršio  reviziju zaštite Petničke pećine i vrednovao je kao prirodno dobro II kategorije zaštite. Zavod je sačinio predlog novog akta o zaštiti 2006.godine i uputio ga tada Opštini Valjevo . Za staraoca nad Petničkom pećinom predloženo je preduzeće „Sloga“ koje je imalo udeo u vlasništvu, što je isto i prihvatilo. Uradjena je studija i predlog uredjenja prostora , a isto preduzeće zatražilo je od Zavoda potrebne dozvole za parterno uredjenje dvorane i sanaciju objekta vodenice  ispred pećine. Zavod je na ove zahteve odgovorio pozitivno.

Ispred samog ulaska u pećinu postavljen je restoran koji je jedno vreme  bio u punoj funkciji , ali je sudbina propadanja preduzeća „Sloga“, podrazumevala i propadanje ovog objekta. Sam prostor nekada je bio vlasništvo Zemljoradničke zadruge što je na kraju rezultiralo činjenicom da postoji trenutno 45 vlasnika istog prostora. Grad je imao nameru da razgovara sa vlasnicima , ali sama činjenica da je njihov broj tako veliki, već na početku delovao je  obeshrabrujuće.
Vlasnik preduzeća Sloga Vidoje Vujić pokušao je potom da se i katastarski uknjiži kao vlasnik nad vodenicom i prostorom , ali po saznanjima Vamedie u toj nameri nije uspeo jer do pojedinih vlasnika nije bilo moguće doći i od istih otkupiti udeo čime bi se stekao pravni osnov za uknjiženje. Iako je najveći broj objekata Sloge pod hipotekom , predmetni prostor u katastru pod oznakom tereta nije moguće pronaći jer postoji kako je već navedeno, 45 vlasnika.

Grad Valjevo zatražio je od Zavoda za zaštitu prirode vanredni nadzor nad prostorom i Petničkom pećinom što je Zavod i učinio nakon čega je konstatovano da se dotadašnji staralac nije držao slova zakona po pitanju zaštite te je isti Zavod predložio gradu imenovanje novog staraoca.

Uredjenje ovog prostora pokušano je 1990. godine kada je postavljen I deo mobililjara, ali je brzo uništen. Naredni pokušaj bio je 2017. Godine kada je grad uradio put , postavio nekoliko table obaveštenja, a kako je najavljeno trebalo je da bude omogućeno I kretanje pećinom  . Poslove je vodila radna grupa posebno oformljena za tu namenu . Ipak ovaj posao neslavno je završen , a pitanje table I tendera koji su raspisivani za namene uredjenja I predmet krivične prijave.

U rad na proglašenju turističkog prostora bio je  uključen  i Geografski institut sa kojim je  Grad trebao da  radi na izradi potrebnih dokumenata kako bi se pribavila saglasnost nadležnih republičkih institucija i na kraju Vlade Srbije .

Od svega navedenog na kraju nije bio ništa , a da je tako može se uveriti svako ko odluči da pećinu poseti.