Završni radovi na postavljanju spomen-biste vojniku Stojadinu Mirkoviću

U toku su pripremni radovi u Parku Vide Jocić na Jadru za podizanje biste vojniku Stojadinu Mirkoviću.

Vladimir Mišković, član Gradskog veća i član Odbora za podizanje spomenika Stojadinu Mirkoviću je rekao da je bista izraz poštovanja prema Stojadinu Mirkoviću, ali i prema svim vojnicima, poginulim u ratovima devedesetih, za ono što su uradili za našu zemlju. Puno ljudi je učestvovalo u pripremi i Vladimirm Mišković se u ime grada Valjeva svima zahvaljuje.

„Bista je izraz poštovanja vojnicima koji su kontinuitet naše epske tradicije i savremeni junaci našeg doba i mi im na ovaj način odajemo priznanje i sećamo se njihovih zasluga za sve nas i za slobodarske ideale, koje naša država neguje. Zahvalnost se ogleda i u činjenici da je vajar Nemanja Radojčić preneo autorska prava za izradu biste na grad Valjevo, g. Kuzmanović koji je izlio bistu, prihvatio ovaj posao i pored mnogobrojnih velikih projekata koje sprovodi po Srbiji, Mihajlovići su donirali katastarsko-topografski plan, neophodan u procesu izrade idejnog rešenja, Katarina Novaković je donirala idejno rešenje za postament i prostor oko njega. Sa zadovoljstvom mogu da kažem da se radovi bliže kraju i otkrivanje  biste je planirano za maj“, rekao je član Gradskog veća Vladimir Mišković.

Vojnik Stojadin Mirković iz Gornjih Leskovica je 29. septembra 1991. godine poginuo u Hrvatskoj, u kasarni u Bedeniku pored Bjelovara. Hrabri devetnaestogodišnji mladić je stradao sa majorom Milanom Tepićem.

U dvorištu Osnovne škole “Miloš Marković” u Donjim Leskovicama, nalazi se biste heroja iz Drugog svetskog rata Miloša Markovića i Stojadina Mirkovića. U Valjevu, u naselju Popare jedna ulica je nazvana po njemu. O herojstvu Milana Tepića i Stojadina Mirkovića, urađene su TV emisije, knjige, napisani brojni članci, a sve sa ciljem da se sačuva sećanje na nesvakidašnje herojstvo, hrabrost i poštenje mladog momka i njegovog komandanta.

Tokom rata na prostoru bivše Jugoslavije, 1991. godine je major Milan Tepić, suočen sa opsadom kasarne, u kojoj se nalazilo vojno skladište, naredio vojnicima, koje je rat zatekao na redovnom služenju u JNA, da napuste kasarnu. Mnogi su zarobljeni, a mnogi su uspeli da se spasu. Ipak, mladi Stojadin Mirković je ostao sa svojim majorom do poslednjeg trenutka, jer se prvi put oglušio o komandu svog pretpostavljenog. Major Tepić je u želji da brojno naoružanje ne dopadne u ruke pripadnika hrvatske vojske koja bi ga koristila za borbu protiv pripadnika JNA, digao i sebe i skladište u vazduh. Stojadina Mirkovića je pogodila zolja u oklopnom transporteru, u kome se nalazio.