“Dakle ljudi ne razumeju da je to suština, da je politika tu da biste napravili svet u kome biste bolje živeli. Ovde je politika šibicarenje – preveslati onog drugog”,Dubravka Stojanović istoričarka za Blic. Ko je u stvari preveslan?
Da li je sve što nas okružuje politika? Da li je kada besomučno obilazimo šaltere upravo ta radnja proizvod politike? A kada nemate za život jer ste detetu kupili knjige?
Ovako postavljena pitanja verovatno bi u narodu dala različite odgovore. Mnogi će reći da politike nema u svemu što nas okružuje. Ipak nije baš sve tako. Ukoliko se neko smatra gradjaninom I delom jednog društva onda je svakako korisnik ili učesnik u kreiranju svakodnevnog života. Sve one možda I naizgled male stvari koje nas okružuju jesu produkt političkih stavova I mišljenja. Ako ste u ovom mesecu zaradili samo 42 000 koliko je prosečna zarada, od 10 do 15 000 ste morali da izdvojite za pribor , knjige , ranac za svog školarca , a možda I više, da li je politička odluka kreirala vaše zarade? Sigurno da jeste kao I cene pomenutih proizvoda. O tome su odlučivali oni koji su na izborima ostvarili uspeh I samim tim dobili legitmno pravo da o tome odlučuju. Ako političari donose odluke o tome da li je onda odluka politička? Verovatno da jeste. Bar u Srbiji retke su one odluke koje ne zadovoljavaju težnje neke političke opcije. Svaka nova Skupština veruje da donosi bolje odluke od one prethodne.
U procesu prihvatanja odluka postoje zakonski limiti , sve ono što nas prisiljava da ih poštujemo pa I onda kada se neslažemo sa njima. Ako ste dajući poslednji dinar za svesku A4 formata glasno komentarisali da to nije normalno, da li ste najpre pomislili da ne možete da sve to promenite?
Brojni pokazatelji govore da u sistemu prihvatanja odluka koje nisu dobre ne postoji angažovana snaga odgovora. Stvari se prihvataju onakvima kakve jesu iako najčešće nemamo mogućnost ni da smisleno objasnimo Ili opravdamo takav način odlučivanja. Pokušajte da nekom strancu objasnite fukcionerske privilegije. Besomučno će vam ponavljati pitanje , zašto?
Možda je najbolji odgovor na to , zato što smo tako naviknuti. Zato što ne znamo za drugačije I nemamo vremena da tražimo drugačije. Pritiska nas veliki broj problema.
To što imate 15 dana da prikupite sedam kilograma papira za neku dozvolu koja vam je potrebna nije normalna pojava u savremenim državama. Ali kod nas postoji I opšte je prihvaćena. Zašto? Zato što je ranije bilo potrebno 10 kg papira . Napravili smo pomak koji to zapravo I nije .
Iako postoje oni koji tvrde da ih politika ne zanima I takvi pojedinci zapravo jesu deo političkih odluka I njihovi korisnici. I oni koji glasaju I oni koji gube nadu I više ne razmišljaju o izborima ili odgovoru na pritisak, konzumenti su svih odluka. Neko je u ovoj državi odlučio da knjige roditelji treba da plate u stotinama evra iako iz štampe jedan uždbenik izadje po ceni od 100 dinara.
Ovde su navedena samo dva očita primera. U intervjuu za list Blic istoričarka Dubravka Stojanović kaže: “Dakle ljudi ne razumeju da je to suština, da je politika tu da biste napravili svet u kome biste bolje živeli. Ovde je politika šibicarenje – preveslati onog drugog”.
To je ono što mi doživljavamo I vidimo od politike. Zašto nešto ne menjamo?
Možda najbolji odgovor na ovo pitanje daje David Icke u delu “Efekt stada”:
“Ovo što slijedi izvrsna je simbolična priča o načinu na koji ‘norme’ postaju prihvaćene bez pitanja, pa čak i bez znanja o tome odakle potječu.
Počnite s kavezom u kojem je pet majmuna. Unutar kaveza objesite bananu za konopac i pod nju stavite ljestve. Uskoro će neki od majmuna doći do ljestava i početi se penjati prema banani.
Čim dodirne ljestve, poprskajte sve majmune hladnom vodom. Nakon nekog vremena, pokušati će neki drugi majmun, uz isti rezultat – svi drugi majmuni biće poprskani hladnom vodom.
Uskoro, kada se neki majmun bude pokušao popeti po ljestvama, drugi majmuni pokušati će ga spriječiti.
Sada izbacite hladnu vodu. Izvadite jednog majmuna iz kaveza i zamijenite ga novim. Novi majmun će vidjeti bananu i pokušati će se popeti ljestvama.
Na njegovo iznenađenje i užas, napast će ga svi drugi majmuni. Nakon još kojeg pokušaja i napada, znat će da će ga, pokuša li se popeti po ljestvama, drugi majmuni napasti.
Nakon toga, uklonite još jednog od izvornih pet majmuna i zamijenite ga novim. Pridošlica će krenuti prema ljestvama i biće napadnuta.
Prethodni novajlija će entuzijastično sudjelovati u kažnjavanju! Isto tako, zamijenite trećeg izvornog majmuna novim, zatim četvrtog, na kraju petog.
Svaki put kada najnoviji majmun krene prema stepenicama, biti će napadnut. Većina majmuna koji ga tuku nemaju pojma zašto im nije bilo dopušteno da se popnu ljestvama ili zašto sudjeluju u udaranju najnovijeg majmuna.
Nakon što zamijenite sve izvorne majmune, i niti jedan od preostalih majmuna nikada nije bio poprskan hladnom vodom- unatoč tome, nijedan majmun nikada se više neće približiti ljestvama kako bi pokušao uzeti bananu.
Zašto ne smiju?
Jer koliko oni znaju, oduvijek je bio takav običaj…
David Icke: “Efekt Stada”
S.V.