Kiša vratila sećanje na poplave 2014. godine

Kišovito leto i poplavljena Srbija podsetila nas je na 2014. godinu, godinu kada je Valjevo bilo poplavljeno, a šteta koja je pričinjena poplavama i klizištima procenjena je tada na 1,1 milijardu dinara.

Dok odeljenju za infrastrukturu i sada pristižu prijave o nanetoj šteti, verovali ili ne te 2014. godine građani su podneli više od 3000 prijava za naknadu štete.

Što se tiče stambenih objekata, prijavljene su 52 kuće, od toga 16 zahteva je odbijeno jer nisu ispunjavali uslove, 10 je dobilo novčanu nadoknadu, a određeno je da se gradi 26 objekata. Od 26 objekata vrlobrzo su  izgrađena 24, a dva objekta su  završena  naredne godine. Predati su  bili i zahtevi za sanaciju 272 objekta i u zavisnosti od stepena oštećenja, vlasnici objekata su dobili  novčanu pomoć.

Za sanaciju infrastrukture u 2014. godini ukupno su utrošena 132 miliona dinara, od toga iz republičkog budžeta refundirana su 53 miliona dinara. Oko 45 miliona je utrošeno za sanaciju nekategorisanih i seoskih puteva koji su bili oštećeni klizištima i odronima, na pročišćavanje kanala manjih vodotokova oko 4 miliona, na sanaciju klizišta oko 13 miliona, na sanaciju mostova oko 17 miliona.

Oporavak je trajao dugo, a brojne organizacije i fondacije pored države Srbije izdvojile su sredstva za Valjevo. EU izdvojila je 4,4 miliona evra za sanaciju korita reke Kolubare. Veliki pojedinačni donator bila je Vlada Japana koja je za pomenuto korito izdvojila 1,1 milion evra.

Devet godina kasnije kiša je u Valjevu vratila sećanja na tu godinu i ponovo nas upozorila da kao grad moramo biti spremni na slične dogadjaje. Za razliku od te 2014. godine sada je u funkciji odbrane od poplave u samom gradu brana Stubo Rovni koja je tada bila u završnoj fazi.

Ipak, ono što brana ne može sprečiti jeste plavljenje donjeg dela toka reke Kolubare, Obnicu, i bujične reke van sistema brane poput Ljubostinje, Perajice, Krivaje. Grad Valjevo svake godine izdvaja sredstva za održavanje vodotokova , kanala, a činjenica je da često u tim kanalima završava kabasta bela tehnika i drugi otpad koji nesavesni gradjani bacaju izbegavajući gradsku deponiju. Sve to često čini prepreku oticanju vode i može dovesti do izlivanja vode.

„Izdvajamo do 5 miliona u proseku godišnje i kao grad zaduženi smo za vodotokove drugog reda , dok su za vodotokove prvog reda zadužene Srbija vode. Redovno održavamo vodotokove, uklanjamo šiblje koje pravi prepreku, ova godina je ipak specifična po bujanju vegetacije“, kaže Branko Vuković načelnik odeljenja za infrastrukturu.

U samom gradu sistem kišne kanalizacije je takav da profili cevi najčešće nisu u mogućnosti da prime sve količine kiše  ukoliko se za kratko vreme izlije velika količina padavina. U ulicama koje su rekonstruisane , kažu nadležni, postavljane su cevi većeg profila ipak za potpunu rekonstrukciju kišne kanalizacije Valjevo teško da će ikada imati novca jer to pored zamene cevi podrazumeva i vraćanje ulica u prvobitno stanje. Dodatni problem često pravi praktično rešenje zimske sezone. Odnosno, rizla koja se koristi tokom zime kako bi se omogućilo nesmetano fjunkcionisanje saobraćaja  i koja često završi u samim otvorima šahti pa se potom voda zadržava na kolovozu.

Kako se moglo čuti na sednici Skupštine kao grad bezbedni smo od sličnih scenarija 2014. godine, a lični doprinos mogao bi se ogledati u tome da kanale koji služe za oticanje vode ne koristimo kao deponije.