Izložba slika Valjevca Danila Dače Stojanovića „Treptaj kapi boje čiste“ svečano je otvorena preksinoć u Kuli Nenadovića u prisustvu brojne publike. Preko 40 njegovih radova nastalih poslednjih par godina javnost će biti u prilici da pogleda do 4. avgusta.
Kula Nenadovića, jedan od istorijskih simbola našeg grada, još jednom je svoja vrata otvorila umetnosti, i još jednom, nakon pet godina, ugostila našeg sugrađanina, slikara Danila Stojanovića. Kako je na otvaranju istakla kustos istoričar Narodnog muzeja Valjevo Marina Ćirović, dobre stvari vredi ponoviti, pa otuda Danilova dela ponovo u Kuli Nenadovića, a ujedno, bila je to prilika da se oživi ovaj prostor, da se u njega unese duša.
U nameri da što bolje približi slikarstvo Danila Stojanovića njegovim sugrađanima, istoričar umetnosti Aleksandra Tanić otkrila je da njegove slike odlikuje blagi sinestezijski potencijal u kom boja podstiče zvučna i mirisna iskustva.
„Lakoća likovnog pripovedanja i težnja da se na posmatrača deluje kroz ugodno uobličenu atmosferu doživljenog ili pak fiktivnog iskustva, čine da se, gledajući ove slike uživimo u jedan intiman pogled umetnika koji nas nepretenciozno vodi kroz sopstveni slikarski kaleidoskop“, zapisala je Aleksandra Tanić u tekstu za katalog ove izložbe.
Kako je sam autor na otvaranju otkrio govoreći o svom dosadašnjem radu i prikazanim slikama, ne vezuje se ni za jedan stil, ni tehniku, radi i četkicom i prstima, motivi su različiti.
„Slikam ono što nam je najpotrebnije danas i uvek, a to je neka nenametljiva vera u neka bolja vremena. Ta vremena ja slikam u flešbekovima. Treba nam nekog optimizma, potrošeni smo kao narod, potrebna nam je neka snaga, vedrina, želja, volja za boljim danima. Nemojte me preozbiljno shvatiti, ne morate verovati meni, verujte svom oku, u ono što vidite ili mislite da vidite. Ukoliko odavde krenete niz Jakova Nenadovića sa blagim osmehom, ova izložba je uspela“, poručio je Danilo Stojanović koga je valjevska publika imala prilike da upozna i u okviru grupnih izložbi valjevskih likovnih umetnika u Galeriji Narodnog muzeja Valjevo.
Ipak kako sam priznaje, za Kulu je emotivno vezan. Dok razgovaramo gledamo u crvenu zgradu u kojoj živi, u Ulici Jakova Nenadovića, sa pogledom na ovaj istorijski, kako on reče „najimpresivniji objekat u gradu u koji šta god da unesete, čak i modernističu umetnost, on uvek pobeđuje“.
Tehnikom plitkog reljefa uradio je vodeću sliku izložbe koja je postavljena na samom ulazu i prikazuje njegovu predstavu kule, uz tekst o kuli koji je bojom delimično sakrio ne bi li zaintrigirao posmatrača. Ono što je primetno u katalogu jesu tekstovi koji prate svaku sliku. Kako je pojasnio, bile su to trenutne impresije, osećaj dok je stvarao, koje je beležio i preneo u katalog, a i kao svojevrsni dokaz da su dela njegova s obzirom da čak ni prijatelji nisu mogli da poveruju da je sva ova dela naslikao za relativno kratko vreme.
Svečanost otvaranja izložbe uveličala je mlada violinistkinja Ivana Mićić, učenica Muzičke škole „Živorad Grbić“.