Veče folklora: Ko greši u koracima?

Poslednje veče na ovogodišnjim Tešnjarskim večerima obeležilo je veče valjevskih folklornih ansambala. Prepuna letnja pozornica i više od 300 dece koja su pokazala igračko umeće otvorili su pitanje i kako finansiramo društva , ali i kako čuvamo ono za šta se kunemo da nam je vredno, srpsku tradiciju?

Zvuci frule, harmonike i violine , osmesi na licima mladih igrača i koreografije kojim se prošetalo kroz celu Srbiju , samo su neke od karakteristika sinoćnje večeri folklora u Valjevu kojom su i zatvorene ovogodišnje Tešnjarske večeri.

Valjevska deca potrudila su se da nam pokažu kakvo bogatsvo nošnji , igre i pesme čuva Srbija i na čemu smo to izgradili budućnost i savremeni ovdašnji svet u kom živimo. Na Letnjoj pozornici nastupili su  : KUD „Đerdan“, KUD „Kosta Abrašević“, KUD “ Krušik“, KUD “ Gradac“, Dom kulture „Izvor“, ANIP „Valjarica“, a na senu su izašli i oni sa 6 godina koji tek uče prve korake, ali i oni stariji koji su  igrački zanat odavno ispekli.

Na ovoj večeri nije se pojavio CZNTK koji grad finansira sa oko 20 miliona dinara godišnje, za koji je kada je osnivan rečeno da treba da bude stožer i čuvar naše tradicije, iako je nastup ove ustanove prvobitno bio najavljen. Od organizatora smo saznali da je razlog neučešća sezona odmora te odsustvo igrača. Ono što bi u ovom slučaju moglo da bude zabrinjavajuće jeste činjenica da s obzirom da se članarine u ovom društvu ne plaćaju da li to znači da  imaju manje igrača i polaznika nego ostala društva jer i za druga društva  je sezona godišnjih odmora pa su ipak na Letnju pozornicu izveli svoje ansamble. Možda ne po 16 parova , ali po 8 minimum. Da li je moguće onda da tradiciju čuvamo samo zimi kad nije sezona godišnjih odmora?

Drugo veliko pitanje jeste samo sufinansiranje valjevskih društava. Ako se zna da je za samo jedan komplet nošnji za jednu koreografiju u postavci od 8 parova pa naviše vrednosti je od 5000 evra pa do vrlo velikih iznosa , kako se u tu priču uklapa činjenica da grad za sva društva izdvaja jedva oko milion dinara. Sa druge strane za oblast sporta izdvaja se  i 90 puta više miliona.

Za one koji smatraju da se isključivo kroz sport deca razvijaju  i uče zdravim stilovima života , pravim vrednostima, nije loš podatak da je folklor odnosno ples i igra jedan od predmeta na DIF-u. Da li su deca koja igraju folklor fizički aktivna? Itekako jesu. Da li ih učeći tradiciji srpskog naroda uče i vrednostima koje negujemo kao prepoznatljive ljudske i srpske ? Itekako ih uče.  Da li valjevska folklorna društva učestvuju u svim gradskim manifestacijama? Učestvuju. Da li ova društva predstavljaju Valjevo na svim festivalima na kojima učestvuju širom sveta? Predstavljaju. Da li finansiramo ustanovu koja nije mogla da iskupi 16 igrača za nastup na Tešnjarskim večerima zbog sezone odmora? Finansiramo.

Pa u čemu je onda problem? Zašto hiljadu i više valjevskih mališana vežba u lošim uslovima , zašto se vodi bitka oko donatora i sponzora ne bi li se društva održala, ako već toliko polažemo na istoriju i tradiciju? Zašto za više od hiljadu mališana nema prostora i zašto oni nemaju povlasticu kao sportski klubovi korišćenja gradskih objekata?

Ako neko još i misli da možda ova deca nemaju isti broj treninga kao u klubovima nije na odmet podatak da se probe održavaju tri puta sedmično ,a  pred nastupe i turneje svake večeri u trajanju od po dva sata i više.

Lepo je videti da neki naš klub u inostranstvu brani bordo boju našeg grada , ali to se ne dešava često. S druge strane na festivalima i gostovanjima zastava Valjeva i Srbije se viori neprestano , upravo uz zastave svih država Evrope pa i sveta. Ako na festival dok nose zastavu Srbije i Valjeva  uz druge zemllje naša deca idu pocepanih čarapa i zakrpljene nošnje , šta smo to onda uradili?

Ako smo došli do toga da se par opanaka pozajmljuje i čuva kao suvo zlato nasuprot hranarini za igrače sa strane nekih sportskih klubova, ako smo došli do toga da majke i bake krpe košulje  dok finansiramo stanarinu igračima sa strane  nekih klubova, ako smo došli do toga da nam deca vežbaju prve trokorake u memljivim prostorijama  dok isplaćujemo platu onima što su došli da nam pokažu da znaju  troskok , gde smo se to mi onda zaputili?

„Blistaju naša deca“, bio je komentar jednog gospodina sinoć u toku koncerta. I zaista blistaju. Igrali su kao da nisu pozajmili nošnju, pronašli sponzora da to plati. Igrali su sa osmehom kakav samo dete može da daruje. Pa i ako je neko i pogrešio u koraku nije pogrešio koliko kao grad grešimo u koracima prema njima.