O Tešnjaru samo za Tešnjarske

Tešnjarske večeri bar na kratko vrate život u staru čaršiju. Ostatak godine Tešnjar odavno  više nije što je bio.

Dobro je poznato da su same Tešnjarske večeri naziv dobile po mestu održavanja , staroj čaršiji Tešnjar. Tih prvih godina održavanja ove manifestacije Tešnjar je imao svoju posebnu priču, svi važniji dogadjaji održavani su upravo u Tešnjaru i Letnjoj pozornici na Kolubari. Nakon toga Tešnjarske večeri su , kako je tada rečeno, prerasle samu čaršiju pa su se mesta dešavanja proširila na dvorište Doma vojske, Knez Miloševu ulicu u pešačkom delu, plato ispred Centra za kulturu i dvorište Gimanzije.

Nekada mesto trgovine i brojnih kafića, mesto izlazaka za sve mlade Valjevce polako je godinama postalo gotovo pusto. Brojni butici su zatvoreni i preseljeni u druge delove grada, a kafići prerasli u noćne klubove i lokale koji rade samo u noćnom režimu, a nije retkost da pojedini objekti bivaju otvoreni samo za vreme trajanja pomenute manifestacije.

Od nekadašnjeg sjaja nije ostalo više ništa, a tome doprinosi i činjenica da su stari objekti skloni rušenju , nebezbedni, dok neki na žalost više ni ne postoje.

Kasniji pokušaj da se Tešnjarske vrate u Tešnjar u naajvećoj meri ostao je pokušaj jer jedino što je vraćeno jesu bašte kafića koje se namenski i kratkoročno otvaraju. Tešnjar se potom pominje samo u slučajevima kada je u njemu neka filmska ekipa dok na svaki drugi način čini se, Valjevci više nisu zainteresovani za ovaj deo grada.

Od šanse i mogućnosti da Tešnjar u Valjevu postane na više načina jedinstvena i intenzivno posećena celina sa cvetnim baštama, starogradskom i muzikom „na ladno“, nije ostalo više ništa. Tako za Tešnjarske elektronska muzika nosi primat i zaglušuje uši prolaznika , a same bašte nisu estetski uklopljene.

Ne treba zaboraviti da je grad svojevremeno imao nameru da Tešnjar uredi bar po tom pitanju pa su i dalje na snazi neke odluke vezane i za bašte , tende i elektronsku muziku i zvučnike , ali se one nikada nisu realizovale. Zašto je to tako, pitanje je na koje treba sami da odgovorimo jer se za Tešnjar izgleda bore samo Tešnjarci.

Do sada se ta borba ogledala u smanjenju buke, zahtevu za pristojno ponašanje sugradjana koji dolaze u Tešnjar. Grad je odavno izneo stav da se novca za otkup objekata nema , vlasnici inače nisu radi ni da ih prodaju, ali takodje tvrde da ne mogu da ispune zahteve Zavoda za zaštitu spomenika po pitanju rekonstrukcije .

Na društvenim mrežama nedavno se pojavilla fotografija i predlog kako bi mogao da izgleda Tešnjar, ipak ne treba zaboraviti da postojeći objekti datiraju iz vremena  kada je Tešnjar bio trgovačko zanatska četvrt i da je odlikuje odredjena arhitektura gradnje koju treba sačuvati kako bi kao celina ostala autentična. Gradjani su u komentarima naglašavali da treba odmah primeniti primer sa slike gotovo zaboravljajući da su objekti  privatni i ne moguće je primorati vlasnike da ih rekonstruišu bez posebnih uredbi i odluka koje moraju biti u okviru važećih zakona Republike Srbije. Takodje , sve i da grad ima novac, za koji desetinama godina, tvrdi da nema, kako primorati vlasnika na prodaju?

Činjenica je da smo došli do toga da Tešnjar „živi“ kratko, tek sedam dana . I dalje je istini za volju, tema i destinacija onima koji dolaze u Valjevo, ali je realno pitanje koliko dugo će tako biti?

Kako stvari sada stoje, nije zgoreg, napraviti koju fotografiju u Tešnjaru  jer jednom će neke generacije, ako se ništa ne promeni, samo na slikama i moći da je vide.