U valjevskoj Modernoj galeriji otvorena je izložba slika Saše Marjanovića pod nazivom „Prebražaj“, umetnika koji prvi put samostalno izlaže u Modernoj galeriji.
Saša Marjanović rođen je 1976. godine u Majdanpeku. Magistrirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2009. godine. Na istom fakultetu je diplomirao 2004. godine na odseku za slikarstvo u klasi profesora Gordana Nikolića. Izlagao je na preko dvadeset samostalnih i preko četrdeset grupnih izložbi. Dobitnik je više nagrada za crtež, akvarel i minijaturu. Član je ULUS-a. Živi i radi u Beogradu.
Na ovoj izložbi u Modernoj galeriji predstavio je radove nastale u periodu od 2007. do ove godine, koji se mogu grupisati u četiri tematske celine: ciklus posvećen prikazima arhitekture; trodimenzionalni objekti – galerija portreta u korelaciji sa antičkim mitom o Gorgoni; dela zasnovana na narativima narodnih pripovetki i predstavama o detinjstvu.
Govoreći na otvaranju, autor teksta za katalog koji prati Marjanovićevu izložbu, Vojislav Karanović je istakao da su umetnička dela vrsta poziva da krenemo na put ličnog preobražaja.
„Upravo pojam preobražaja mi je važan za doživljaj slikarstva Saše Marjanovića. Prisetio sam se britanske naučnice Karen Armstrong, koja se bavi uporednom mitologijom, da ono što su nekada bili mitovi, danas su umetnička dela. Citiraću je – umetnost treba da čini i pomaže nam da ostvarimo unutrašnji preobražaj, da iz jedne duševne faze uđemo u drugu“. I slike Saše Marjanovića tako deluju na nas, šta više njegovo slikarstvo tematizuje te preobražaje“, rekao je Karanović.
U razgovoru sa novinarima, Marjanović je rekao da sebe vidi kao stvaraoca koji se generalno menja jer, kako je naglasio, nije isto kada ste mlad čovek od 20 i zreo od 40 godina.
„To je krenulo od ranog perioda mog stvaralaštva, imao sam tri-četiri linije koje sam pratio. Mnogi su mi zamerali, u smislu da nemam neki svoj preponatljiv stil i rukopis. Ali, nikad se nisam rukovodio tim da moram da budem prepoznatljiv, a da bi žrtvovao svoju kreativnost. Suprotno, uvek sam se vodio idejom Danila Kiša, koji je napisao samo sedam knjiga, ali potpuno različitih“, zaključio je Marjanović.