Skoro polovina građana, njih 47 odsto, smatra da se Srbija kreće u pogrešnom pravcu naspram 38 odsto onih koji misle da je zemlja na dobrom putu – to govore nalazi javnomnjenskog istraživanja o političkim stavovima nacije u susret predizbornoj kampanji, koje je Crta sprovela u periodu od 23. septembra do 5. oktobra.
Kao najveći problem građani vide ekonomsku situaciju, odnosno loš životni standard, rast cena, inflaciju. Dok 39 odsto ispitanika izdvaja ekonomiju kao jedan od problema, za 29 odsto njih je to najveći problem s kojim se Srbija danas suočava. Kosovo je kao prvi problem navelo 23 odsto građana i važno je napomenuti da je istraživanje sprovođeno upravo u danima bezbednosne krize na severu Kosova. Stav skoro svakog drugog građanina je da vlast nije ispunila većinu obećanja koje je dala pre prošlih izbora, dok 36 odsto ispitanika misli da je obećano uglavnom i učinjeno.
Da bi na nezadovoljstvu građana napravila bolji rezultat na izborima, opozicija bi morala zajednički da nastupi – za koaliciju koju bi činile stranke okupljene oko organizacije protesta „Srbija protiv nasilja“ glasalo bi 41 odsto građana, 49 odsto njih bi podržalo koaliciju koju bi predvodio Aleksandar Vučić, a 10 odsto blok desne opozicije (Dveri, Zavetnici, Novi DSS i POKS). Ukoliko bi stranke iz bloka „Srbija protiv nasilja“ ipak išle na izbore zasebno, u zbiru bi osvojile 21 odsto glasova, a listu koju predvodi Vučić bi u tom slučaju podržalo 56 odsto građana. Šanse tzv. proevropske opozicije ukoliko se udruži, još su značajnije na beogradskim izborima – podržalo bi je 51 odsto glasača u prestonici. Glavne zamerke koje građani imaju prema opoziciji odnose se na njenu razjedinjenost (odgovor 15 odsto građana) i na to da nema plan za smenu vlasti (takođe 15 odsto).
Dosledno odgovoru da ih više od svega muče ekonomski problemi, najviše građana bi od liste za koju bi glasali očekivalo da joj prioritet bude poboljšanje životnog standarda građana (39 odsto), a druga najbrojnija grupa su oni koji najpre očekuju suzbijanje korupcije (19 odsto).
Crta je sprovela dva telefonska istraživanja u periodu od 23. septembra do 5. oktobra na slučajnom, reprezentativnom uzorku (za Srbiju bez KiM na uzorku od 1.544 ispitanika i za Beograd na uzorku od 806 ispitanika).