Ubistva koja su uznemirila Valjevo:Presuda za Djedovića, a ubistva Šakića i Labovića i dalje nerasvetljena

Proleće 2009. godine u Valjevu obeležilo je više krivičnih dela koja su ozbiljno uznemirila javnost,  tri ubistva i pljačke banke i pošte. Medju tim ubistvima je i ubistvo Željka Djedovića za koje su optuženi  i uhapšeni u aprilu iste godine. Ubistva Labovića, Šakića, Uče, Gare još čekaju rasvetljenje.

mesto ubistva Djedovića

Sud­sko ve­će Po­seb­nog ode­lje­nja Vi­šeg su­da u Be­o­gra­du, iz­re­klo je pr­vo­ste­pe­nu pre­su­du de­ve­to­ri­ci čla­no­va „va­ljev­ske gru­pe” pro­tiv ko­jih se pro­ces vo­dio zbog više krivičnih dela medju kojima najznačajnije jeste ubi­stvo Želj­ka Đe­do­vi­ća 2009. god.

Od tada do danas punih 13 godina trajao je postupak protiv tzv „valjevske grupe“ kojima se sudilo za ubistvo,   iz­nu­du, ne­do­zvo­lje­no dr­ža­nje oruž­ja,  fal­si­fi­ko­va­nje do­ku­me­na­ta. Pri­pad­ni­ci ove gru­pe osu­đe­ni su na ukup­no 111 go­di­na za­tvo­ra, a naj­stro­že ka­zne – 35 go­di­na, iz­re­če­ne su or­ga­ni­za­to­ru Mi­la­nu La­za­re­vi­ću – La­zi Bom­ba­šu vlasniku agencije „Polito“ i dru­go­o­kri­vlje­nom Zo­ra­nu Je­li­či­ću, op­tu­že­nom da je di­rekt­ni iz­vr­ši­lac Đe­do­vi­će­vog ubi­stva.

hapšenje Laze Bombaša

Laza Bombaš nadimak je dobio zbog napada bombom na policajce 1992. godine,u Pionirskom parku u Beogradu,  zbog čega je i odležao sedam godina zatvora u Padinskoj skeli, odakle je pušten 2000.godine. Nakon toga je 2007. godine osnovao  agenciju „Polito“ .

Agencija je bila osnovana u prostorijama privatizovanog preduzeća Mašinoservis, čije je akcije 2005.godine otkupio Lazarević nakon što je preduzeće sistematski uništeno. Pravi, formalni vlasnik Polita, bio je Goran Mitrović. Agencija je  osnovana za pružanje fizičko tehničkog obezbedjenja .

O radu agencije Polito u Valjevu se svojevremeno dosta govorilo i pisalo pa je moguće pronaći i podatak koji je objavio Glas javnosti u to vreme  da je od sredine 2007. godine „Polito“ obezbeđivao i Narodni muzej u Valjevu. Mesečno, za tu uslugu, iz budžeta grada Valjeva izdvajano je  100 evra u dinarskoj protivvrednosti. „Polito“ je po istim napisima obezbeđivao  filijalu Nacionalne službe za zapošljavanje u Valjevu, ali  i Ekonomsku školu u Valjevu, objavio je tada Glas javnosti.

bagerom u Knez

U julu 2007. dva ugostiteljska objekta kafe Knez i Fontana su teško oštećena jer su nepoznate osobe prethodne noći radnom mašinom , ult 150, zapravo ušle u objekte. Gotovo srušivši kafe Knez i potom ušavši u Fontanu nepoznati valjevski bagerista je mašinu „parkirao“ ispred tog objekta, u neposrednoj blizini zgrade opštine, a potom nestao sa lica mesta pre nego što je policija stigla.

Bager je ukraden sa parkinga privatne građevinske firme „Sava Kop“, u mestu Grabovica, pet kilometara od Valjeva, a onda je oko pet časova neprimećeno dovezen do centra grada. U javnosti se tada spekulisalo da se radi o aktu Polita.

Godina „sačekuša“

Te 2009.godine biznismen Miodrag Šakić (58) ubijen je u sačekuši u trenutku kada je svoj automobil hteo da odveze sa parkinga ispred stambene zgrade u valjevskom naselju Peti puk. Napadač je u Šakića ispalio nekoliko hitaca iz pištolja i pobegao. Šakić je bio vojno lice u penziji u činu kapetana, a kako je tada objavljeno, nakon penzionisanja početkom 90-ih godina, biznis je najpre počeo da razvija preprodajom deviza.

ubistvo Labovića

U martu 2009. godine ubijen je Dragoslav Labović (32). Labović je  ubijen sa dva hica iz sačmare za volanom svog džipa „folksvagen tuareg” Ubistvo se dogodilo na parkingu u dvorištu stambenih zgrada u Karađorđevoj ulici. Labović je ubijen na gotovo isti način kako je 18. januara u naselju Peti puk ubijen penzionisani oficir Miodrag Šakić (58), koji se, navodno, kako je kasnije objavljeno, bavio davanjem novca na pozajmicu pod velikim kamatama. Od nekoliko zadobijenih prostrelnih rana glave Labović je preminuo na odeljenju intenzivne nege valjevske bolnice. Očevidaca nije bilo.

 

Željko Đedović,  je ubijen 3. aprila 2009. godine  ispred prostorija šah kluba, a na njega je iz vatrenog oružja sa šest hitaca pucala osoba koja je bila u maskirnoj uniformi. Te večeri Djedoviću je prišla osoba u policijskoj uniformi i uz pokazivanje službene legitimacije, tražila da mu preda pištolj. Posle kraće rasprave kada je Đedović krenuo prema svom automobilu, iz slabo osvetljenog prolaza pristigao je Zoran  Jeličić i ispalio četiri metka Đedoviću u glavu.

Djedoviću je pred Okružnim sudom u Valjevu sudjeno  u dva navrata, 2007. i 2008, za podstrekavanje na ubistvo upravo Milana Lazarevića, ali je Vrhovni sud Srbije oba puta ukidao osuđujuće presude na 6,5, odnosno 5,5 godina zatvora, zbog procesnih manjkavosti.

Zbog po­ma­ga­nja u ovom ubi­stvu, biv­šem pri­pad­ni­ku MUP-a Mi­la­nu Mi­li­ja­no­vi­ću iz­re­če­na je ka­zna za­tvo­ra od 15 go­di­na, dok je Nebojša Go­lo­sko­ko­vić, ko­ji je ogla­šen kri­vim za iz­nu­du, osu­đen na se­dam i po go­di­na. Alek­san­dru Pa­vlo­vi­ću, ko­ji je ogla­šen kri­vim za dva kri­vič­na de­la iz­nu­de, iz­re­če­na je je­din­stve­na ka­zna od pet go­di­na za­tvo­ra. Ista ka­zna za iz­nu­du, iz­re­če­na je i Mir­ku La­za­re­vi­ću, dok su De­jan Ve­li­mi­ro­vić i Mar­ko Mi­lič­ko­vić, po­što su ogla­še­ni kri­vim za kri­vič­no de­lo iz­nu­de, osu­đe­ni na po če­ti­ri i po go­di­ne za­tvo­ra.

Je­di­ni okri­vlje­ni ko­ga je sud oslo­bo­dio od­go­vor­no­sti i to za kri­vič­no de­lo iz­nu­de je De­jan Ve­li­mi­ro­vić.

Istom pre­su­dom, okri­vlje­nom La­za­re­vi­ću pro­du­žen je pri­tvor zbog opa­sno­sti od bek­stva, dok je u od­no­su na Je­li­či­ća to ura­đe­no zbog oso­bi­tih okol­no­sti ko­je uka­zu­ju da će po­no­vi­ti de­lo. Pri­tvor dvo­ji­ci okri­vlje­nih mo­že da tra­je do upu­ći­va­nja na iz­dr­ža­va­nje ka­zne, ali naj­du­že dok ne is­tek­ne vre­me ka­zne ko­ja im je iz­re­če­na pr­vo­ste­pe­nom pre­su­dom.

Sam postupak jedan je od najdužih koji se vodio pred sudom , a na pre­su­du, stran­ke u po­stup­ku ima­ju pra­vo žal­be Ape­la­ci­o­nom su­du u Be­o­gra­du

Pored ubistava, pomenutu 2009. godinu obeležila je i kasnije nazvana „filmska pljačka“ Čačanske banke u Valjevu.Naoružani razbojnici su kao taoca poveli blagajnika Nikolu Madžarevića , opušteno  su ušli u banku i iz sefa odneli kao plen višemilionsku sumu u dinarima i devizama. Iste godine u više navrata pljačkane su poštanske poslovnice.

Ubistva koja su uznemirila Valjevo

Pred lice pravde, nikada nije izveden  ubica Sretena Miloševića Gare ustreljenog iz vatrenog oružja na putu ka porodičnoj kući u Donjoj Grabovici.

Nerazjašnjeno je i ubistvo Gorana Gvozdenića Gvozde (31), usmrćenog 3. juna 2001. fodine  u ulazu zgrade u kojoj je stanovao u naselju „Zbratimljeni gradovi“.

Krojačicu Nadu Jelić iz naselja Peti puk, nepoznati gosti zadavili su u leto 1999. godine i ostavili u kotlarnici porodične kuće. Za ovo ubistvo počinilac Dejan Karalić osudjen je na pet godina zatvora 2015. godine.

Javnost je uznemirilo i monstruozno ubistvo bračnog para Đerić, Spase (48) i Zorke (43), izbeglica iz okoline Kostajnice koji su se posle „Oluje“ nastanili u Valjevu. Njihova tela su pronašli radnici JKP Vidrak na deponiji zavijena u ćebad , a potom i  zapaljena. Za ovo ubistvo Golubu Mijailoviću  izrečena je kazna na 40 godina zatvora a  Radomiru Pantiću  na 15 godina . Kako je navedeno nakon okončanog sudjenja po izvršenju monstruoznog zločina ubice su otišle u kafanu kod Uba gde su, kako je navedeno, ‘lumpovali i naručivali muziku’.

Na gradskoj deponiji pronadjeno je i telo nastavnika muzike iz Gornje Grabovice Sretena Ristića Uče , koji je takodje ubijen na svirep način , ali njegov ubica nikada nije pronadjen.

U oktobru 2016. godine ubijen je Damjan Dragojlović u kafeu Zipa, a za njegovo ubistvo Sreten Nikolić osudjen je na 11 godina zatvora.

Poslednje ubistvo koje je izazvalo uznemirenje javnosti dogodilo se u maju 2021, godine kada je u ranim jutarnjim časovima u naselju Peti puk ubijena Ana Ilić . Ubistvo je izvršio policajac Marko Marković čije je telo pronadjeno narednog dana u blizini mesta gde je ubistvo i počinjeno. Zaključeno je da  je izvršio samoubistvo.

 

 

10 comments on “Ubistva koja su uznemirila Valjevo:Presuda za Djedovića, a ubistva Šakića i Labovića i dalje nerasvetljena

  1. Posmatrac

    Ko je bio direktor muzeja 2007. godine i ako moze neko da ga pita za sta mu je trebalo obezbedjenje u muzeju?

    Reply
    1. Večiti

      Ne mislite valjda da je tadašnji direktor imao neki dil sa njima? Zašto bi, lepe su direktorske plate, što bi to radio, a i bio je direktor pod svim predsednicima od 2000 na ovamo, tako reći stalan posao? Mada i mene zanima odakle potreba da se nešto obezbeđuje u muzeju. Možda su se spremali četnici da upadnu i otmu neku komunističku izložbu ili su partizani pretili upadom, ako bude neke četničke postave? 😆

      Reply
    2. Milos

      Trebalo mu je obezbedjenje da ne bi bio na listi ovih koji su upucani, zadavljeni , zapaljeni itd. Ne glumi hrabrost za tastaturom 😉

      Reply
  2. Lola

    Jedini okrivljeni koga je sud oslobodio odgovornosti je Aleksandar Boskovic a ne Dejan Velimirovic.Pa ispravite to u tekstu.

    Reply
  3. Sreten

    I osim što smo iz teksta saznali da su dvojica osuđena na po 35 godina, što ne napisa koliko i za šta su osuđeni ostali? Ne treba nam retrospektiva događanja, to pamtimo.Ali ne znamo kakav je konačni epilog!

    Reply
  4. Dragan

    dali se to namerno u tekstu precutkuje da je nas clan oslobodjen i da je tako skinuta ljaga sa njega i sa nase stranke a mnogi su zeleli da nas povezu sa kriminalom

    Reply
  5. Mira

    Šta li je sa advokatima koji su odradili deo prljavih poslova za ovu ekipu? Hoće li ih uključivanje u politiku abolirati?

    Reply
    1. Kraj farse

      ako mislis na Branka Ivkovica, znamo sve. On je ugasio proteste po nalogu, a sad i politicku karijeru

      Reply
  6. Jana

    Nije u pitanju advokat ivković nego njegovi partijski i lični prijatelji. To je advokatska kancelarija i njegova govornica.

    Reply

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.