Dr Slobodan Nenadović za Vamediu: Godine ideala i SPO-a

Danas postoji mnogo opozicionih stranaka, nekada ih nije bilo mnogo. Ključno mesto na političkoj karti zauzimao je Srpski pokret obnove, partija koje danas više nema. Prvi put , posle mnogo godina nakon izlaska iz politike, o vremenu osnivanja SPO-a u Valjevu, sličnostima i razlikama današnjeg i nekadašnjeg, za Vamediu govori prof dr Slobodan Nenadović.

Kako je došlo do osnivanja SPO-a u Valjevu?

Nenadović: SPO je u Valjevu osnovan u aprilu 1991. godine. Pre toga su kružile neke pristupnice koje smo slali za Beograd kad popunimo. Kod mene su došli neki ljudi , razgovarali smo o toj ideji i na koncu nas pet sastalo se u jednoj zgradi  kod Studenta i osnovali smo  SPO. Prvi predsednik Opštinskog odbora je bio Djordje Petrović, on je tada bio diplomirani geometar, ja sam u to vreme imao 27 godina i bio sam advokatski pripravnik ujedno i sekretar tog Odbora. Bio je tu  Svetomir Cvetković, saobraćajni inženjer po obrazovanju , ali ceo život preduzetnik,  i dan danas sam sa njim u kontaktu, potom Milovan Djurdjević, pokojni je na žalost, i Ljuba Djurić elektroinženjer. Nas petorica, a veza konekcija i podrška je bio Valjevac na studijama medicine u Kragujevcu , danas radi u Valjevu,  dr Aca Gajić. Napravili smo saopštenje o tome . Kada se vratim u prošlost , u svetlu današnje priče o blokadi medija, Napred nije želeo da objavi to saopštenje. Šta smo radili? Platili smo oglas u Napredu da svi zainteresovani mogu da se jave i stavili smo moj kućni broj telefona. Teško je da danas ljudi razumeju to. Ako se ne varam, tek je 1989. godine  Dapčević (Vlado Dapčević, pobornik Rezolucije IB , zatvorenik na Golom otoku;prim.aut.) pušten iz zatvora kao Belgijski državljanin gde je bio zbog antikomunističkog delovanja. Ja sam dakle 91. godine dao svoj telefon, kućni , kao član jedne antikomunističke stranke i deklarisao se javno kao takav. Tada su me ljudi koji su me zvali telefon govorili: „Slobodane, pazi šta pričaš telefonom, oni slušaju“. Smejao sam se . Govorio sam da oni koji mene slušaju gube vreme , oni koji bi da samnom razgovaraju neka izaberu vreme i mesto sve ću im ispričati, ja hoću da rušim državu . To nisam krio i javno sam govorio .

Kako je to sve funkcionisalo na početku?

Nenadović: Sada smo za izbore slušali mnogo  o plaćanju, pa mi smo imali jednog Bucu Milanovića koji je u to vreme imao mercedesa i od svojih para platimo gorivo i idemo, miting u Kragujevcu idemo u Kragujevac, miting u Vranju idemo u Vranje , Novi Sad, gde god. Sve mora da se plati , mi smo to radili iz naših ličnih prihoda. Svaka ozbiljna partija mora da ima način finansiranja.

Vas petorica ste bili sam početak , kako ste se širili , da li je oglas bio presudan?

Nenadović:Prva stvar o kojoj smo razmišljali jeste da nam u stranci trebaju ozbiljni ljudi da bi širili priču. Prvo vreme sastajali smo se u stanu kod Djordja Petrovića i onda je neko došao do informacije da je dr Jovan Tomić za tu priču. I tu nema čekanja , Sveta i ja odemo u Bolnicu na hirurgiju. Sačekamo ga, ide Jova Tomić, oslovi nas sa „Dobar dan momci“, ja pružim ruku predstavim nas i kažem mi smo osnovali OO SPO u Valjevu , a on će : „Momci dobro došli, ja sam za tu priču!“Tako je krenulo. Gledali smo da uvučemo što veći broj ljudi koji su nešto značili u gradu. Gledali smo gde ćemo, pa smo se sastajali kod Buce električara na Šabačkom putu , on je bio da kažem jedan od pionira SPO u Valjevu. Danas kad slušam neke ljude kako govore kako su oni tad nešto značajno uradili za SPO ili pak pljuju Vuka Draškovića , svi su danas nešto bili, da je tako, da je toliko ljudi bilo za Vuka Draškovića on bi i danas bio na vlasti. Vuk je na izborima imao najviše 800 000 glasova. Tako da mnogi ljudi danas lažu sami sebe , a neki hoće sebe da predstave kao neke bitne ljude. Ja sam uvek mislio da nemam dovoljno kvaliteta da ja vodim odbor iako je bilo takvih predloga.

*Predsednici Opštinskih i Okružnog odbora do 2000. godine bili su : Djordje Petrović, Dr Jovan Tomić, Jovan Tucović. Dr Milorad Ćosić, dr Dušan Vasić , dr Jordan Lazarević ,dr Milan Popović,  Nikola Koldžić.*

Imali ste ozbiljan nastup u javnosti, pamtim Vašu konferenciju nakon izbora 1997. god , svi u odelima, kravate, Vi , dr Jordan Lazarević, dr Milan Popović.

Nenadović:Taj OO je bio nada ne samo za Valjevo već za Srbiju . Nikada ništa nije bilo neplansko . Mi nismo slučajno tako bili obučeni. Kada smo ušli u kampanju, nama je Zoki Djordjević radio spotove , ja nisam odlučivao šta da obučem već je Zoki odlučivao koji sako, odelo, boja košulje. Nedelju dana pred konferenciju se spremamo, ko će šta reći, pretpostavljamo pitanja novinara , spremamo odgovore na njih, razgovaramo, šta ne znamo pitamo one koji znaju . To je danas nepojmljivo za mnoge. Na prvim Opštinskim izborima ja sam bio član Izborne komisije i ja izbornu organizaciju držim u malom prstu, zato mi je sve ovo danas smešno. Mi smo na 118 mesta imali kontrolore i pet puta godišnje smo ih obilazili, pripremali, razgovarali. Ne znam mesto u okolini Valjeva gde nisam bio. Vodali su me , ne znam koliko sam prešao. Svaki dan je bilo posla. Niko te ne finansira , sve smo sami radili .

Te 1996, dolazi do nastanka OO kada je Joca Lazarević postao predsednik OO, počinju da se uključuju neki privrednici koji su imali novac. Ali oni su znali gde im je mesto u odlučivanju . Oni renoviraju te prostorije i znalo se ko se bavi politikom , a ko logistikom. Pomenula si Fazana, Bobana Musu , Marka Struju, oni su bili dragoceni šrafovi u tom mehanizmu , ali se nisu bavili politikom.Ja do 1997. godine radim kampanju za poslanike. Naši su poslanici bili republički dr Jovan Tomić, savezni Jova Tucović i dr Dule Vasić. Te 1997. godine dolazi do reorganizacije, Joca Lazarević preuzima tu priču i to se pokazalo da mu neverovatno leži. Svako treba da radi ono u čemu je dobar. Ja sam išao na gostovanja, komunicirao sa javnošću i meni Joca nakon nekog gostovanja na VTV-u kaže : „Čoveče ti si najbolji mladi valjevski političar“. Tako sam govorio u tom nastupu. Ja sam čovek ideala.

Na koji način i koliko ste komunicirali sa centralom partije u Beogradu?

Mi smo imali u to vreme jednu povoljnu okolnost, telefon je bio jedini način komunikacije i imali smo sreću da je Ljubomir Ranković i pre politike imao kontakt sa Vukom . Imali smo na taj način neke kontakte. Ja sam 1992. godine izabran za odbornika i kasnije u još jednom mandatu ponovo i sve to vreme ja ne poznajem Vuka Draškovića. Ne da se ne znamo, znamo se , ali ne toliko i tako da on može uvek da kaže moje ime i prezime, to ne . Najbolji primer kako se funkcionisalo izmedju našeg Odbora i centrale jesu izbori , republički 1997. godine . Izborna jedinica je bila malo specifična, Valjevo, Ljubovija , još neka mesta, ali kao kandidati ide nas sedam na listi, ja prvi kao nosilac liste , iza mene Joca Lazarević pa redom izmedju ostalog i Nikola Koldžić i Milan Popović. Ta lista odlazi u Beograd u centralu, oni donose odluku ko će biti kandidati. Vraća se lista, mene tamo nema. Prvog mene nema. Dolazimo u stranku i sedimo i Joca kaže: „Dobro , sve je ovo u redu , da se mi ispozdravljamo pa nek Vuk vodi izbore u Valjevu.“ Posle deset minuta zove Vuk i Joca ga stavlja na interfon. Vuk mu kaže: „Joco dobili ste šta treba da radite“, a Jordan mu odgovara: „Ne , mi smo dobili to, ali to ćete sve Vi da radite, mi se upravo rastajemo“. Vuk ga pita : „Jovo jel znaš ti sa kime pričaš?“, a Joca: „Nemamo o čemu više da razgovaramo“ i prekine mu vezu. Još dva puta je zvao Vuk i svaki put mu je rečeno da su dobili listu od 1 do 7 i ako hoće izbore to je to. Treći poziv je bio: „Jordane neka bude tako kako ste rešili, ali videćemo se posle izbora“. Da li možete da poverujete u to? Da li je to danas i u jednoj partiji moguće? Na izborima te 1997. godine govorio sam pre Vuka Draškovića na bini ispred tadašnjeg Doma kulture , silazim sa bine i meni Ilija Davidović kaže: „Momak, ti si danas bolje govorio od svog šefa „. Kada je Vuk ušao u Vladu upravo taj Davidović me je preporučio za mesto ministra.

Dakle , nije bilo izričitih naredjenja kojima ste se morali povinovati?

Nenadović:Sa našim pristupom mi dobijamo 39% glasova, pobedjujemo socijaliste u Valjevu. Izlaznost je bila velika , ja ne znam da li je ikada jedna opoziciona poslanička lista dobila toliko glasova . Vuk nas zove potom u stranku, Joca mu kaže“Dobro mi imamo tri poslanika, odredićemo mi ko će to biti , dalje, jedno mesto za predsedništvo stranke, predsednika jednog skupštinskog odbora“. U to vreme predsedništvo je imalo samo sedam članova. Ja sam postao član Predsedništva. Prvo što sam rekao Vuku jeste da li hoće da čuje kako jeste ili kako nije . Sa njim sam imao neverovatno otvorenu komunikaciju . Mene su čak iz Beograda zvali da kada je neraspoložen,da sa njim razgovaram. Bila je jedna situacija kada je Vuk rekao da treba da mi napiše neko saopštenje , ja odem kod sekretarice i donesem ris papira , on me gleda pita , šta je to , ja kažem da ako on treba da piše saopštenje i nema poverenja u mene da ja to mogu, onda nema ništa ni od mene ni od njega ni od stranke . On me gleda pa kaže da napišem, napišem i dam mu , on čita , uzme olovku , češka bradu i u jednom trenutku stavi zarez: „Treba tu zapeta“. Taj odnos se zadržao do pred izbore 2000. godine . Te izbore DOS-ove nije nikako hteo da prihvati. Rekao sam mu da za nas niko neće glasati, a on meni da mu govore drugačije . Rekao sam mu i da ga lažu. „Ma da svi lažu samo ti govoriš istinu“, to je bio njegov komentar. Moj stav je bio da ću da odradim izbore , ali da nakon izbora mora biti konsekvenci u zavisnosti od toga ko je u pravu. Ili ja ili oni koji lažu. Prodju izbori i ja ga zovem, ali on meni kaže da ne mogu tako, nemoj sad. Ja sednem i napišem pismo , ne da zalupim vrata, već da sam srcem bio u toj priči , ali da se iz brojnih, porodičnih i drugih razloga povlačim iz politike .Tada sam poslednji put progutao suzavac na demonstracijama u Beogradu jer je praktično energija SPO-a dovela do toga .

Te godine obležili su i protesti šetnje.

Nenadović: Nijedno dešavanje u Valjevu nije moglo da se organizuje bez SPO jer smo bili jedina ozbiljna politička stranka, a ovo ostalo su bili debatni klubovi. Ja sada kada slušam neke ljude vidim da oni sebe lažu. Mi smo imali u Valjevu specifičnu situaciju, po zapisnicima smo izgubili od SPS-a , medjutim navala je da se pišu žalbe i svi se odjednom nude da će da pišu žalbe , ali kad je trebalo da se pišu , nikog nema. Ja sam tada bio u advokaturi i sve žalbe smo napisali u kući mog prijatelja i profesora na fakultetu Marka Djurdjevića. Marko i ja smo napisali sve žalbe . Jedna anegdota , sa Miškom Lomom , ja kada sam se bavio politikom ljudi koji su bili čuvari kutija su morali da budu ozbiljni , obrazovani ljudi , Miško Loma je bio čuvar kutije i zamisli da njemu nešto promakne, kakve su šanse ? On onakav kakav je , tog ideala više nema. Sedimo mi pokunjeni u SPO-u nas desetak, u drugim gradovima počeli protesti. I u pola deset ulazi Djavo, vlasnik kafane i kaže;“Ima li ovde Srba?“. Ja sam bio protiv šetnje jer ovi su imali razlog pokradeni su , mi nismo. Ali glasa se i krećemo u šetnju. Krećemo , Pantićeva uzbrdo do Pop Lukine , idemo levo iz Pop Lukine ulazimo u Karadjordjevu, iz Karadjordjeve u Sindjelićevu pa Pantićeva u stranku. Deremo se kao majmuni, ljudi izlaze na prozore viču : „Gde ste do sad?!“ Mi se i dalje deremo, urlamo. Tako su počele šetnje u Valjevu. Nijedan jedini korak na protestima nije bio da mi nismo znali. Uvek sam bio na kraju kolone i gledao da neko ne napravi nešto. Kada je bilo hapšenje, bio je još stari SUP , idemo Jova Tucović, doktor Ćosić  i ja da razgovaramo sa Mišom Pantelićem . Na ulazu u hodniku na stepeništu do zuba naoružani policajci u punoj opremi , spremni da svakog trenutka izadju napolje i deluju. Ja sam se naježio. To je za vreme šetnji. Sedamo kod Miše , puno je sve policije. Posluženje stiže i Miša kaže: „Odma da se razumemo policija je nestranačka i nema veze sa politikom“. Ja izvadio cigarete , sedim naspram Miše i vidim ispred njega upaljač SPS-a. Malo sam i ja kaldrme prošao, i u sred te njegove rečenice pitam da se poslužim upaljačem, on klima glavom, ja uzmem upaljač, okrećem ga i kažem :“Lep upaljač“. Zapalim cigaretu, a on kao pravnik kao i ja kaže : „Kolega,  kolega“. Da, da razumem ja, to sa upaljačima nema veze i onda nastavimo razgovor . Dešavalo se na protestima da dodju idioti, da tako kažem , pogotovo oni koji su me dobro znali pa me pitaju : „Da idem do prodavnice da kupimo jaja da gadjamo zgradu Suda?“. Ja kažem: „Ne ovako ćemo, ja idem da kupim jaja , a ti gadjaj, ti lično“. I tu naravno odustaje. Sa Mišom smo razgovarali o toku šetnji , incidentima i kako da sačuvamo ljude. Ali ključna je stvar da smo mi , iz vrha Opštinskog odbora bili neprestano tu na čelu i začelju kolone , mi nismo bili puki organizatori pa smo tu negde umešani, možda zbog obaveza večeras nismo tu, ne ! To nije bilo, to ne može . Mi smo snosili svu odgvornost za te ljude , nas deset koji smo sve započeli urlanjem one noći.

*Svako treba da radi ono što najbolje zna , nisu svi dobri u svemu!*

Pomenuli ste 800 000 glasova, sjajnu energiju , Kako je sve to nestalo? Da li je presudna bila Draškovićeva odluka da na izbore ne idete sa DOS-om?

Nenadović: Sigurno da jeste , to je  bio jedan cunami .  Mi smo 1999. godine ušli u Saveznu vladu. Ja sam bio ministar za unutrašnju trgovinu, Milan Božić ministar bez portfelja, Milan Komnenić sekretar za informisanje,  Vuk Drašković potpredsednik Vlade čiji je šef bio Momir Bulatović koji je Vuka smenio nakon njegovog intervjua na Studiu B . Zato smo svi napustili Vladu. Žao mi je, lično,  što o Djindjiću nisam imao bolje mišljenje pre nego što je umro. Vuku je Zoran rekao da on sam nikada neće moći da pobedi Miloševića. To danas ni ovi iz opozicije ne mogu da shvate . Da bi pobedili Vučića treba im  dva miliona glasova . Tako je i tada bilo i Zoran mu je rekao da sa 800 000 glasova ne može da pobedi Miloševića . Zoran mu je predložio : „Hajde da mi ostali namaknemo još 800 000, ali ni to nije dovoljno, opet će pobediti“. Vuk je bio ljut : „Pa kako?“. Vuk je to tek kasnije shvatio. Ja sam Vuka kasnije sretao u Njujorku , ali nikad mi nije rekao zašto je izbegavao da prihvati ono što je morao, da sačuva stranku . Rekao mi je i da nikada neće reći javno ono što privatno misli o Djindjiću. Mi smo ovde u Valjevu hteli tu koaliciju, klinci iz Otpora su navaljivali i mi prelomimo da idemo zajedno , ali onda oni nisu hteli. Neko mi je rekao da je takva situacija bila i na republičkom nivou i da su rekli da Vuk ide na stranu , Zoran je nekako „iskopao“ Koštunicu , prema kome imam poštovanje, ali moj razlaz sa politikom je nagovešten pre tih izbora. Vuk me je našao početkom 2004. godine i izneo mi predlog da budem ambasador u Americi da budem zamenik Nebojši Kaludjeroviću ambasadoru. Tada u Valjevu od te neke prvobitne ekipe ostao je jedino Rade Pirgić, o kome sam uvek imao sjajno mišljenje i poštovanje , a ovo ostalo tada je bila klica primitivizma koji nam se danas dešava. I zato, sada kada čujem te ljude koji su tu ostali u SPO-u nakon toga i preuzeli ga, da su oni kao neki opozicionari, ja im poručujem da uzmu ogledalo. Jer šta ja da radim sa takvim ljudima u politici? A oni su pištoljima našim ljudima,  osnivačima,  zabranjivali da udju u stranku , Joci mislim. Nikada više nisam prešao prag nijedne političke stranke . Verovali vi ili ne , mnogo ljudi mi je čestitalo imenovanje u ambasadi , iz svih partija , a šta su uradili iz valjevskog SPO-a , ta grupica ljudi , zvali su Vuka da mu kažu da to ne može , da to nije u redu. Ti ljudi …

Bili ste u kontaktu i Vukovoj blizini, mnogo se u Valjevu govorilo o Danicinom uticaju na Vuka ?

Nenadović: Mislim da su neke stvari preuveličane , ne kažem da nije bilo možda nekih zloupotreeba u njeno ime u Beogradu , ali odluke je donosio VUK . Ja sam slušao kako ljudi kažu imam Danicin telefon,  kako završavaju nešto. A kad ja kažem okreni je baš bih je čuo, oni se snebivaju. To postoji uvek oko važnih ili moćnih ljudi.

*Ovo je vreme agresivne političke nekulture*

SPO je pojavljivanjem na političkoj sceni bio ogromna promena, budjenje nacionalne svesti, srpstvo, tradicionalne vrednosti, patriotizam. Nekako izgleda desnica, a da li se nakon gašenja SPO-a na političkoj sceni pojavio neko ko bi ga zamenio? Kako su se te vrednosti izgubile?

Nenadović:Prostituisanjem politike. Tako što su ti iz SPO-a posle 2000 postali ono što je OO SPO u Valjevu postao . Politika traži dve stvari. Da imaš ideju i da u isto vreme imaš ljude koji su kadri i obrazovani politički da tu ideju vode, a druga stvar je infrastruktura na terenu. Ukoliko toga nema neuspeh je zagarantovan. Ovo je danas postala jedna agresivna politička nekultura pri čemu je ideja mnogih da se ogrebu za nešto u politici, nema tu ideje .  Danica Drašković je jednom rekla „Vuka da pošalju u Trebinje , on bi tamo branio muslimane“, podigla se sva srpska javnost da to osudi , a šta je pogrešno u tome ? Ja bih i u Valjevu branio muslimane i naravno da sam kao Srbin onaj koji će da brani svaku manjinu. Naravno da ću kao Srbin više da volim svoj narod od nekog drugog , ali je nacionalizam i da svom narodu kažem istinu. Nema naslednika to je jasno.

I opozicija se danas slaže da su prisutne  duboke podele u narodu , Bile su i tada . Opozicija je tada ipak uzvikivala : „SVI, SVI“. Šta mislite zašto to danas nije slučaj?

Nenadović: Ta poruka ima drugo značenje sada. Da izuzmem sebe ,da nikad nisam bio u politici, reći ću vam jedno- Jordan Lazarević, Milan Popović i Nikola Koldžić su bili hiljadu puta bolji kandidati nego što su danas Marinika Tepić i Miki Aleksić, ako neko misli za svoje kandidate , makar imali ideju, a nemaju nikakvu, da nešto mogu da naprave, varaju se . Ne zato što ovaj koji vlada je mnogo dobar , nego zato što su oni mnogo loši. Oni to ne razumeju. Kad tražiš izbore , a znaš uslove , pa pretrpiš katastrofu  i to nije prvi put i ništa ne menjaš, pa prijatelju o čemu se tu radi? To svi bi sada bilo samo odredjeni ljudi.

Pomenuli smo izbore 1997 godine, tada je Evropa reagovala. Sada opozicija u javnosti isključivo govori o tome šta će reći Evropa i svet i da li će reći.

Nenadović:A sta drugo da rade? Prvo, mali broj političara u EU razume izborne procedure . Ja sam pravnik i ako mi neko da dokaz da je jedan glas ukraden to je razlog za sve ljude koji veruju u bilo kakve demokratske vrednosti , da izadju na protest. Za jedan jedini glas, svi da izadju, ali mora da postoji dokaz.  Ako ne znaju oni , neka plate nekog ko zna da to proveri i nadje validne dokaze.

Delite li mišljenje da više nema ideologije?

Nenadović:  Ideologije više nema nigde, ni u poziciji ni u opoziciji . Ideja gradjanske desnice nije nestala i ona postoji , ali iza te ideje stoje pogrešni ljudi . Više izmedju levice i desnice nema mnogo razlike i jedni i drugi se bave pitanjem socijalne pravde . U svetu je došlo do sužavanja tih razlika . Bitno je da iza ideje stoje ozbiljni ljudi , u suprotnom ideju razgradjuju , oni je prostituišu . Nedostaje stranka ozbiljnih ljudi koji se bave politikom , samo tako može doći do promene. Nema novih ljudi jer čime bi se bavili ovi što to rade 20 godina? Šta oni znaju da rade? Zamislite, gubiš 20 godina i dalje hoćeš da budeš u politici. To govori o ljudima.

Idu izbori u Valjevu i sve više se govori o mogućim kandidatima za gradonačelnika.

Nenadović: Mnogo sam voleo pokojnog Djula i kada pričamo o gradonačelnicima Valjeva , posle njega i Miće Jankovića, Mića Kaplar je do svih u drugom mandatu bio najbolji gradonačelnik od svih. Evo ja to kažem, posle toliko godina kao antikomunista i neko ko se borio protiv SPS-a. Pa moj Jova Tomić je bio gradonačelnik , Toma Milanović, Zoća Jakovljević, sve divni ljudi , Boban mi je drug , ali da ne govorim, Lazar je dobar momak , zaista , našao se tu gde se našao i šta ti da radiš, on nije političar. Niko toliko dobar gradonačelnik. On nema tu harizmu da kaže, seci tu, to je odluka, toga nema.

*Ozbiljna politika ne može da se meri nivoom glupih i primitivnih reči . Ono što ne govorim u privatnom životu ne mogu reći ni u političkom*

Ovo je prvi put da govorite o tom vremenu , kako ljudi reaguju?

Nenadović:Kakve sam priče o sebi čuo, to je neverovatno, neverovatno. Za sve ove godine pažljivo sam slušao šta ljudi govore . Ja nisam odavno u politici , ali naravno da kao gradjanin pratim sva dešavanja, to je i pitanje opšte kulture. Sa svojim prijateljima, mi komentarišemo dogadjaje. Kažu da ljudi zaboravljaju, pamte birači tri dana i sl. Pa da, ako je nešto bezvredno, naravno da će zaboraviti, ako ih lažete . Ono što ne govorim u privatnom životu ne mogu reći ni u političkom. To sam ja.

Dr Slobodan Nenadović, rođen 05.08.1963. godine u Rumi. Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirao je 1991. godine. Na istom fakultetu je magistrirao 1999. godine, a doktorirao 2004. godine. Profesor na Akademiji strukovnih studija Zapadna Srbija.