Dr Djordje Petrović: Dok učimo o veštačkoj inteligenciji, ona uči o nama

Iako se mnogi trude da je ignorišu, Veštačka inteligencija postoji i već se primenjuje.  Dok mi učimo o njoj , ona uči o nama . Na temu Veštačke inteligencije razgovarali smo sa dr Djordjem Petrovićem , redovnim profesorom na Akademiji strukovnih studija Zapadna Srbija , odsek Valjevo.

1. Koliko smo kao društvo svesni postojanja AI?

Bili mi svesni ili ne, Veštačka inteligencija, kao primena obučenih modela mašinskog učenja iz podataka, je tu i već se koristi. Važnost podataka, kao resursa, se upoređuje sa time koliku važnost imaju prirodni resursi za neko društvo. Prednosti, koje pružaju tehnologije koje se bave podacima, su takve da idu u prilog njihovom daljem i masovnijem korišćenju u različitim oblastima. Svako društvo , pri čemu tu mislim i na društvene zajednice i na preduzeća, treba sebi da postavi nekoliko pitanja i da na njih daju iskren odgovor. Da li prikuplja i da li čuva podatke iz delokruga svog poslovanja ili delovanja? Da li prikupljene podatke analizira? Da li nakon analize svojih podataka donosi neke zaključke? Da li na osnovu donetih zaključaka menjaju način svog poslovanja ili delovanja? Da li se prethodni proces sprovodi stalno i po automatizmu? Kada je na neko od prethodnih pitanja odgovor „Ne“, jasno je kakav odnos neko društvo ima prema podacima, prema mogućnostima primene mašinskog učenja iz podataka i šta može i šta treba da se menja.

2. Da li Srbija prati razvoj kao što to čine druge zemlje ?

Mogu samo da pohvalim odnos naše države prema primeni Veštačke inteligencije. Vlada Srbije je 2019. godine usvojila Strategiju razvoja veštačke inteligencije za period 2020–2025. godine, a u toku je rad na nacrtu do 2030. godine. Izdvojena su značajna novčana sredstva za primenu veštačke inteligencije u prirodnim naukama, konkretno u biotehnologiji, biomedicini, bioinformatici i istraživanjima u oblasti biodiverziteta, kao i za pokretanje tzv. startap preduzetništva. Nemam informaciju o stanju u drugim zemljama, ali vidim pozitivan odnos naše države na razvoj ove oblasti.

3. Gde smo sa primenom?

Uloga nas koji se bavimo nastavom i obučavanjem studenata je da studente osposobimo da samostalno mogu aktuelne alate, tehnologije i algoritme da primenjuju u svom okruženju, kao i da ih osposobimo da mogu da se dalje usavršavaju u ovoj oblasti. Ulogu ostalih činilaca u društvu vidim u tome da budu svesni mogućih korisnih efekata i da prepoznaju potrebu za primenom.

4. Mnogo se govori o tome da će AI zameniti ljude i njihove poslove, koji su to poslovi i da li će se to odraziti na na smanjenje broja zaposlenih u administrativnom sektoru?

Postoje razna predviđanja o uticaju veštačke inteligencije na radna mesta, na ekonomiju i uopšte na društvo u budućnosti. Neka od njih predviđaju i uticaj koji se odnosi na eventualno smanjenje broja zaposlenih u pojedinim delatnostima. Kada se čitaju takva predviđanja, ona svakako dovode i do zabrinutosti kod čitalaca. Bilo bi neodgovorno sa moje strane da nekim svojim procenama dajem povod za još veću zabrinutost, a posebno zbog toga što u svemu ovome vidim pozitivnu stranu. Setimo se da je kroz istoriju, nakon raznih pronalazaka vođena ozbiljna polemika o tome koliko će to uticati na potrebu za zapošljavanjem ljudi: da li će sa pojavom inovacija u industriji radnici ostati bez posla, da li će sa pojavom filma i televizije biti zatvorena pozorišta i da li će glumci ostati bez posla itd. Sve što je bilo ranije, može da se preslika i na današnje vreme. Ulogu svakog vida primene novih tehnologija vidim u tome da nove tehnologije olakšavaju obavljanje pojedinih poslova, kao i da utiču na smanjenje pojave grešaka prilikom obavljanja poslova.

5. Veliki broj gradjana koristi ChatGPT, koliko je pouzdan? Može li mu se verovati , ako se tvrdi da veštačka inteligencija još uvek uči?

Veštačka inteligincija podrazumeva praktičnu primenu obučenih modela mašinskog učenja, a za koje je moguće prilično precizno da se odredi njihova pouzdanost. Ta pouzdanost uglavnom nije 100%, što znači da za njih možemo da kažemo da su „u dovoljnoj meri pouzdani“, odnosno, da su informacije koje dobijamo „uglavnom tačne“. Dakle, informacije koje dobijamo mogu da budu i netačne. Pored toga, tokom njihove primene modeli mašinskog učenja su sposobni da dalje „uče“ i da dalje poboljšavaju svoju pouzdanost, pa se uglavnom dešava da obučeni modeli greše u manjem procentu, u odnosu na ljude. Na primer, greška koju pravi obučeni model za detekciju oblika na slikama, pravi manju grešku nego ljudi koji gledaju slike. Popularnost Veštačke inteligencije i zainteresovanost za nju je naglo počela da raste sa mogućnošću korišćenja servisa kao što je ChatGPT. Treba da znamo da ovaj i slični servisi predstavljaju primenu obučenih modela mašinskog učenja, modela koji su obučavani na ogromnim količinama podataka, uglavnom prikupljenih sa Interneta. Njihova primena se ogleda u sposobnosti da generišu sadržaj, kao što su tekstovi, slike, video snimci ili programerski kodovi. Tako dobijene sadržaje treba tretirati kao „možda tačne“, a potrebna je sposobnost da se pravi razlika šta je od toga tačno, a šta nije.

6. Ako se tvrdi da AI koristi reči i kombinatoriku da bi „razumela“ smisao pitanja da li je možemo prevariti?

Naravno. Postoje primeri gde su servisi za generisanje tekstova davali pogrešne odgovore. Međutim, ovi servisi funkcionišu na način da su sposobni da na osnovu daljih pitanja ili potpitanja „saznaju“ da li je odgovor koji su ranije dali bio tačan ili nije bio tačan i da dalje sami sebe usavršavaju, kako bi u u buduće pravili manje grešaka. Jedan primer je dat na sledećoj slici:

7. Tamna strana AI ?

Internet je već preplavljen sadržajima koje stvaraju tzv. „botovi“, bez obzira da li se radi o botovima u ljudskom obliku ili u mašinskom obliku. Pravi izazov će biti taj, kako razlikovati tačnu vest od lažne vesti ili kako razlikovati stvaran snimak od lažnog snimka. Zabrinut sam da će toga biti sve više. Pojedine društvene mreže su najavile da će uvesti i primeniti veštačku inteligenciju(!) koja će biti sposobna da prepoznaje i da identifikuje sadržaje koje je generisala veštačka inteligencija, kako bi takvi sadržaji bili javno obeleženi.

8. Da li školski programi sada već prate pojavu veštačke inteligencije ili se to još uvek u obrazovnom sistemu ignoriše? 

U većem broju visokoškolskih ustanova je izučavanje ove oblasti uvedeno u redovnu nastavu. U tome prednjače pojedini fakulteti, ali pri tom, visoko strukovno obrazovanje ni malo ne zaostaje. Oni koji to žele, mogu u Odseku Valjevo da tokom studija izučavaju ove i mnoge druge korisne i aktuelne oblasti. U našem odseku je u nastavu na master studijama izučavanje mašinskog učenja i veštačke inteligencije uvedeno prilikom akreditacije iz 2017. godine. Prema poslednjoj akreditaciji, dodatno smo omogućili da i studenti osnovnih studija imaju mogućnost da se usavršavaju u ovoj oblasti. Nemam pouzdane informacije o tome da li je i u kojoj meri ova oblast uvedena u osnovnim i srednjim školama. Verujem da se prilikom pravljenja nastavnih planova i programa ozbiljno pristupa analizi šta i kada treba da se uči, kao što i verujem u dobru volju i uloženi trud uglavnom svih onih koji drže nastavu, prilikom realizacije nastavnih planova. Ipak, kada čitam pojedine tekstove u kojima se učenicima zabranjuje da npr. koriste mobilne telefone u školama, to je nešto sa čime se u principu ne slažem. Moje mišljenje je da učenike treba naučiti kada i kako mogu da koriste i mobilne telefone i računare i sve ovo što je tema ovog teksta. Sve to može da bude i izvor korisnih informacija i nastavno sredstvo, ako se koristi na pravilan i na kreativan način. Vreme u kome smo mi odrastali i školovali se i vreme u kome odrastaju i školuju se današnji učenici i studenti, nije, ne može i ne treba da bude isto. Paradoks današnjeg vremena je da računari „vrlo rado uče“ iz podataka koje im pružamo, a da pri tom učenici i studenti često nemaju motiv za učenje. Zato mislim da mi, koji držimo nastavu, treba da im pomognemo kako da tehnologiju koriste na način da od toga mogu da imaju korist u vremenu koje dolazi.

9. Šta možemo očekivati u budućnosti?

Dalju i kreativnu primenu veštačke inteligencije u mnogim oblastima.

10. Vaš savet vezan za upotrebu?

Kao i svaka druga tehnologija, tako i ova, donosi sa sobom neke mogućnosti za zloupotrebu, baš kao što donosi i više nego brojne mogućnosti za korisnu upotrebu. Tehnologija je tu, hajde da je koristimo tako da od nje imamo korist.