Samo u slučaju Mladjana Dinkića gradjani „pamtili duže od tri dana“

Česti izbori u Srbiji čine da se predizborni slogani i kampanje brzo zaboravljaju. Jedna se ipak pamti , a vezana je za Mladjana Dinkića i obećanje o 1000 evra za svakog gradjanina. „Da radimo i živimo“, ponavljao je Dinkić najavljujući veliki novac od akcija za gradjane.

Vrlo je moguće da na brojna pitanja iz ranijih vremena još treba sačekati na odgovor, ali na jedno sasvim sigurno ne jer je odgovor svakom dobro poznat. Da li ste dobili 1000 evra od države za akcije koje je najavio Mladjan Dinkić? Bez mnogo istraživanja , odgovor je niste.

Te 2008 godine u jeku predsedničke kampanje za Borisa Tadića izrečeno je predizborno obećanje koje nije zaboravljeno, a koje je reputaciju Mladjana Dinkića kao političara trajno urušilo. Vrlo je moguće da je ovo jedinstven primer u novijoj srpskoj istoriji da je neko zaista doživeo debakl zbog neispunjenih predizbornih obećanja. Boris Tadić je pobedio na pomenutim izborima , a dato obećanje nije ispunjeno.

Mladjan Dinkić se kasnije pokajao zbog date reči , u trenutku pokušaja da ponovo izgradi političku karijeru , ali to izvinjenje upućeno gradjanima nije uraodilo plodom. Varijanta „u duhu političke kampanje“ nije prošla kod gradjana Srbije.

Dinkić se povukao iz javnosti , ali po poslednjim informacijama ima dve firme MD Solution u kojoj je suvlasnik  i MD2 Digital koja je u njegovom vlasništvu i koje se u suštini bave konsaltingom. Pa se čini da dato obećanje nije imalo uticaja na njegov lični već samo politički život .

A kako je sve bilo zamišljeno?

Mladjan Dinkić najavio je tada će gradjanima biti dodeljene akcije od prodaje društvenih preduzeća medju kojima i od NIS-a, Telekoma, Aerodroma.  Građani su po zakonu o besplatnim akcijama dobili pet akcija Naftne industrije Srbije, jednu akciju Aerodroma i 31 akciju „Telekoma“. Moguće je pronaći podatak da je podela besplatnih akcija javnih preduzeća, kao i novca od privatizovanih društvenih firmi počela  uoči Božića 2010. godine. Prvog dana podele do podneva tu mogućnost na šalterima pošta iskoristilo je 150.000 ljudi. Oni su podigli po 1.700 dinara od prodaje društvenih firmi.

Procena je da je polovina gradjana od tadašnjih 4,8 miliona koliko je moglo da ostvari pravo na akcije , svoje akcije prodalo , a da je ostavrena vrednost oko 100 eura, dakle deset puta manje. Zanimljivo je da se akcijama Telekoma ni sada  ne može trgovati. Po poslednjim informacijama akcije se mogu bez naknade prodati samo do kraja godine , ali su očekivanja sa berze da će trgovina bez naknade biti i na dalje prolongirana.

Sada bi trebalo da zaključimo da je Dinkić svojim primerom pokazao da postoji odgovornost te i posledice predizbornih , a neispunjenih obećanja . Ipak, ako bismo tako razmišljali teško da bismo bili u pravu jer jedan usamljeni slučaj ne može se primeniti kao pravilo.  Od uvodjenja višestranačja svaka vlast imala je svoja predizborna obećanja od kojih mnoga nisu ispunjena.

Zašto je samo on snosio političke posledice?

Da li je razlog što se ovde radilo o konkretnom novcu, obećanoj cifri , a ona nije isplaćena jer obećanja realizacije projekata često su vrlo daleka za brojne gradjane i u razumevanju, mišljenja u neophodnosti i potrebi uvek su podeljena , a u ovom slučaju bilo je jasno naznačeno o čemu se konkretno radi? Drugi razlog mogao bi biti u činjenici da kada se nekom obeća konkretan novac ukoliko on izostane ljudi uglavnom osećaju jasno  da su prevareni ili da im je slikovito rečeno „neko uzeo njihov novac“. Upravo ovo drugo razmišljanje pokrenulo je pitanja poput : Gde je završio taj novac ako ga mi nismo dobili? I to pitanje postavljao je najveći broj gradjana . Postavljao, jer gradjani ne moraju biti po struci ekonomisti i poznavati berzansko poslovanje .

U svakom slučaju , Mladjan Dinkić, zagovornik regionalnog razvoja izmedju ostalog, ostaje upisan u istoriju višestranačja kao primer , kakav god, makar po tome da su Srbi pamtili duže od tri dana.

*Tužilaštvo za organizovani kriminal pokrenulo je istragu protiv Mlađana Dinkića krajem 2014. godine, ali je dve godine kasnije donelo odluku o obustavi istrage. Tada su odbačene sumnje da je Dinkić kao guverner Narodne banke zloupotrebio službeni položaj.