Zaštita potrošača od prevara sa hranom

Prevara u vezi sa hranom predstavlja krivotvorenje, namernu zamenu ili dodavanje supstance u prehrambeni proizvod, u svrhu smanjenja troškova njegove izrade i sticanja ekonomske koristi.

Ovu definiciju prevara sa hranom dala je Državna revizorska institucija (DRI) kao najviši revizorski organ koji u delokrugu svoga rada ima zadatsak da vrši proveru i obaveštava javnost o tome šta kao potrošači jedemo, koliko je hrana u Srbiji zdrava i ko se uopšte brine o tome.

U Izveštaju o reviziji izvršenoj tokom prošle godine, koji je početkom februara objavljen na zvaničnoj internet stranici www.dri.rs konstatovano je da postojećim propisima o bezbednosti hrane domaćeg porekla i iz uvoza, nisu u dovoljnoj meri uređene oblasti proizvodnje, prometa, kontrole i potrošnje zdrave hrane. To ostavlja prostor za manipulacije i prevare koje ugrožavaju bezbednost i zdravlje svih građana kao potrošača, a naročito dece i drugih osetljivih društvenih grupa.

Kao primeri inspekcijski utvrđenih prevara i obmana, u Izveštaju je navedeno da se potrošačima prodaje med sa dodatkom glukozno-fruktalnog sirupa, kafa koja sadrži surogatne dodatke, a ima i puno primera da se hrani neosnovano pripisuju lekovita dejstva. Tu su još i biljni sir koji i nije sir, voćni sokovi koji nisu od voća, kao i crni hleb koji nije od odgovarajućeg brašna, i tako redom.

Jedna od najvećih potrošačkih nevolja je u tome što inspekcijske službe Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva zdravlja nemaju zakonsku obavezu da objavljuju nalaze te vrste kod konkretnih proizvođača i trgovaca, pa sve ostaje u malom krugu interesnih grupa.

Ključna poruka Izveštaja DRI jeste da je zdrava i bezbedna hrana osnovno ljudsko potrošačko pravo, samo nam još uvek nije jasno ko nam to pravo zaista štiti.

Dragan D. Popović, Udruženje VAPOT