Nepoverenje mladih prema politici u Srbiji: Prepreka ili poziv na promene?

„Svega trećina mladih izlazi na izbore, skoro polovina želi da napusti zemlju i blizu 80 odsto smatra da političari ne zastupaju njihove interese“, podatak je koji je izneo profesor Ognjen Radonjić. Da li se u ovoj statistici krije i odgovor na pitanje zašto se mladi ne uključuju u politiku?

Ako biste nekom u svetu rekli da kod nas Partija ujedinjenih penzionera ima podmladak verovatno bi preovladao zaključak da su mladi u Srbiji itekako zainteresovani za politička dešavanja. Ipak, ovde je posredi nešto drugo, a ne realna mladost glasača. Ovaj problem sa uključenjem mladih ljudi ima skoro svaka partija u Srbiji, naročito na lokalu.

Animirati mlade i zainteresovati ih za politički aktivizam koje god vrste bio u pitanju, ključni je zadatak svih političkih organizacija u Valjevu. Iako niko od njih neće glasno reći koji broj mladih ljudi imaju u svojim redovima, često u govorima insistiraju na afrimaciji mladih.

„Mladi, perpektivni i sposobni ljudi“, trenutno je ova kvalifikacija nasušna potreba svake političke organizacije .

Ipak , mladi , sposobni i perspektivni ljudi ne vide svoju budućnost u politici ili društvenoj odgovornosti na taj način, a  da je tako pokazuje pomenuti podatak da samo trećina mladih uopšte izlazi na izbore .

Na izbore ne izlaze jer ne nalaze rešenja za svoje potrebe u ponudi aktuelnih političara, a korak dalje, ne veruju im.

Profesor Radonjić kaže da nije lako animirati mlade i da sa njima često razgovara , ali da su oni uglavnom stava : Vi ste probleme napravili pa ih vi i rešavajte . „Ali ako ja ne uspem da rešim ovaj problem, šta ćete vi da radite? Nama je uvek otvorena opcija da odemo. I to vam je tako. I vi imate masovni egzodus i to je važan jedan element u celom ovom sistemu, to je onaj ispusni ventil u ekspresloncu, gde ljudi masovno odlaze. Kada se to spoji sa negativnim prirodnim priraštajima, vi ste za 10 godina izgubili milion ljudi“, kaže Radonjić.

Nepoverenje koje je masovna pojava kod mladih, ne treba zaboraviti, stečeno je kroz njihovo odrastanje, kroz sve ono što su gledali i slušali u svojim domovima , a pre svega neispunjena obećanja prema njihovim roditeljima od strane svake vlasti pa i odrastanje uz nezadovoljstvo. Lažna obećanja, pre svega, uzela su svoj danak.

Mladi ljudi danas više nisu zainteresovani za prazne reči, oni žele konkretne stvari i ideje u realizaciji. Pre svega Milenijalci pa i Z generacija nisu skloni ideologijama , za njih su to uvek prazne priče.  I jedni i drugi deca su modernih i digitalnih komunikacija , oni nemaju i ne žele da odvoje vreme za duge zamorne govore . I jedni i drugi skloni su progresivnim stavovima po različitim pitanjima ljudskih prava i sloboda .

Naročito Z generacija ceni autentičnost u proizvodima, uslugama i osobama s kojima se povezuju. Oni su skeptični prema marketinškim trikovima i teže autentičnim iskustvima. Kratko rečeno, nisu spremni da budu prevareni, dobro su informisani i delom imuni na sve što liči na manipulaciju.

I jedni i drugi vrlo su konkretni. Šta konkretno vi možete da učinite za mene?  Ako to što radite meni ne donosi priliku za angažman , ne hvala, nisam zainteresovan.

Kada mladom čoveku pripadniku pomenutih generacija pokušate da kažete : Mi ćemo promeniti sistem, stručnjaci se slažu , da to za njih ništa ne znači . Poruka , Mi ćemo izgraditi državni fakultet u svakom gradu Srbije ili pak mi ćemo Vam omogućiti da vaš proizvod ili usluga bude deo globalnog tržišta na ovaj način (uz objašnjenje) ili mi ćemo vam obezbediti zaradu u najmanjem iznosu od … već su korisne i razumljive poruke za njih. Promena sistema razumljivo ne znači mnogo jer su oni deo drugačijeg sistema , pa je pitanje koji sistem vi želite da menjate? Šta konkretno u njemu? Na koji način se to odražava na njih?  Da li vi razumete njihov sistem? I šta oni da rade sa vama u njihovom sistemu?

Oni teže promenama i čak insistiraju na njima, ali kakva je promena ako je jedan političar 30 godina na političkoj sceni? Šta to govori o strukturi partije koju predstavlja, kakvu to šansu daje njima, mladima?

Često smo u prilici da čujemo floskulu „spoj mladosti i iskustva“. Da li je to realno? Da li je moguće? Nije . Dakle ili kao društvo dajemo šansu mladosti, otoreni smo za nove ideje , inovativne pristupe, unapredjene standarde ili pak više verujemo iskustvenom učenju , zaključcima , držimo se svoje zone komfora?

Sve su dakle prilike, da nije do mladih u Srbiji već do nas . Do nas koji trenutno kreiramo njihov svet insistirajući na sopstvenom zadovoljenju potreba i svetu na koji smo navikli. A svet se menja , dok ovo govorimo, već se promenio…

Vamedia