Tri značajna rodjendana, samo u jednoj večeri, u Valjevskoj Gimnaziji privukla su pažnju jedva 30-tak Valjevaca. Ostatak sale popunili su Gimnazijalci. Kultura nam očito nije na prvom mestu.
Rodjendan Matije Bećkovića, promocija njegove nove knjige, 146 god Valjevske gimnazije, 125 godina Srpske književne zadruge, svakako su dovoljni povodi da možemo reći da je u toku samo jedne večeri Valjevo bilo možda centar srpske kulture. Ipak, iako blagovremeno najavljeno, sve skupa nije bilo očito dovoljno zanimljivo većem broju Valjevaca. Situacija je bila takva da su se u prva tri reda nalazili stariji Valjevci, radnici Centra za kulturu, novinari. Sva ostala mesta morali su očito da popune Gimnazijalci.
Ako bi se ko „dohvatio“ kao opravdanja hladnoće napolju, teško da bi se to obrazloženje održalo jer su pojedini koncerti na -13 u Valjevu privlačili pažnju više hiljada gradjana. Hladnoća dakle nije.
Teško da bi kao opravdanje moglo da „prodje“ i finansijska kriza jer za odlazak na jedan ovakav dogadjaj nisu potrebna sredstva. Ulaz se ne plaća, a ukoliko nemate novca ne morate kupiti knjigu. Kriza nije.
Tek bi bilo neverovatno da neko kaže da sam dogadjaj nije dovoljno atraktivan, ako se zna da je Matija Bećković koji je više nego mnogi drugi proslavio Valjevo i ovekovečio ga u čuvenoj poemi „Kad dodješ u bilo koji grad“. Dogadjaj je više nego zanimljiv.
Još jedan pogled na prisutne u Sali navodi na jasan zaključak da su u Sali prisutni najmladji i najstariji. Predstavnika Valjevaca srednjih generacija nije bilo.
Ako pogledamo prisutne, u Sali nije bilo ni direktora ustanova kulture u Valjevu, nije bio prisutan ni član Veća zadužen za kulturu , nije bilo čak ni radnika Gimnazije izuzev profesora književnosti Vere Vaš i direktora Vojislava Andrića.
Da li sad treba da zaključimo da svi nabrojani koji nisu došli zapravo svakoga dana „piju kafu“ sa Bećkovićem ili su već kupili njegovu novu knjigu pa je znaju napamet? A možda im je na toj kafi Matija već govorio svoje stihove kao što je to učinio pomenute večeri?
Pa kad dodješ u bilo koji grad i taj grad bude Valjevo, jedne zimske večeri, verovali ili ne možete zajedno sa Matijom Bećkovićem proslaviti njegov rodjendan. Koliko ljudi u Srbiji je imalo tu mogućnost? Koliko njih u Srbiji će moći jednog dana svojoj deci ili unucima da ispriča da je bio na rodjendanu Matije Bećkovića?
Sudeći po odzivu moći će to da učini 30-tak starijih Valjevaca i isto toliko Gimnazijalaca.
Lokalni dušebrižnici, često umeju da kažu da nam je ponuda iz domena kulture na niskom nivou. Ma da li je istina baš to ili je nešto drugo u pitanju?
Nastaviće se…
S.V.