Da li ste znali da je Srbija na listi zemalja koje su kupile softver za praćenje I alate za hakovanje mobilnih telefona I računara? Koliko smo bezbedni na internetu I da li mobilni telefoni rade I kad ne rade za Vamediu govori Vladimir Radunović, stručnjak za bezbednost na internetu i direktor u Diplo fondaciji.
Smetnje, greške, kradje identiteta , računa pa I sajber ratovanje sve je dobilo jedan drugačiji oblika nakon što je Edvard Snouden ponudio gradjanima sveta odgovor na pitanje – Da li sam bezbedan na internetu?
Vladimir Radunović za Vamediu kaže da dosta toga zavisi I od uredjaja koje koristimo:
– Kod nas čini se da nismo ni svesni koliko je bezbednost na internetu važna tema . To nije samo mogućnost da nam neko ukrade identitet, karticu već je to mogućnost da se naši uredjaji koriste za nešto mnogo ozbiljnije. Potrebno je u Srbiji podići svest o značaju uopšte interneta u društvu a samim tim I koliko je malo potrebno da mi zaštitimo sisteme I napravimo jedan okvir I pravni I politički , a ne kraju krajeva I obrazovni da naše društvo stvarno može da dobije neki benefit od toga.
Srbija je sa jedne strane napredovala , ali sa druge I stagnirala?
-U smislu korišćenja nismo loši , sve više ima servisa , neki novi klinci dolaze I prave neko novo tržište igrica , softvera I slično. Ali po pitanju bezbednosti na žalost nismo daleko odmakli. Tek sad smo dobili Zakon o internet bezbednosti I tu sad sledi neka Strategija da počne da se pravi neka ozbiljna diskusija o tome, ali ono što nam jako nedostaje je ozbiljno obrazovanje ne samo o bezbednosti na internetu I bezbenosti interneta nego o internetu uopšte. Mi moramo deci već sada da objasnimo kako internet funkcioniše kako sebe da štite, kako svoje podatke da štite , ali I kako da štite svoju zajednicu tako što će svoje uredjaje I svoje ponašanje prilagoditi I zaštititi . U tom segmentu najviše kaskamo.
Koliko je teško sve to savladati?
-Kod nas je teško bilo šta sistemski ući u obrazovanje , to je problem , bilo šta novo je problem. Videli smo u par navrata da je nacionalni prosvetni savet pokušavao da uvrsti taj oblik informatike medju predmete pa to nije prošlo iz hiljadu I jednog razloga. Verovatno je jedan od načina da pokušamo strateški da u školama takve predmete učimo. Drugi način je da I učenike I nastavnike obučavamo. Kao što ih obučavamo kako da se ponašaju u saobraćaju recimo. I da to budu dve paralelne linije gde bi osnaživali I učitelje I učenike. To je jedna od veština življenja danas.
Koliko su roditelji spremni da kontrolišu decu?
-Roditelji više nemaju ni toliko vremena da se bave decom, a sa druge strane ne znaju ni oni kako to da rade. Klinci mnogo bolje vladaju tehnologijom , ali je ne razumeju. To sklopiti nije jednostavno. Klinci se sad obraćaju drugarima I tu je vršnjačko učenje jako važno. Da oni stariji oblaste mladjima koje su posledice , opasnosti.Taj proces učenja traje.
Da li Srbija kontroliše gradjane I internet?
-Podaci postoje , pa čak je I Wikiliks objavio listu država koje su kupovale softvere , alate za hakovanje u telefone I kompjutere od odredjenih kompanija I tu je na toj listi I Srbija. U kojoj meri naše bezbednosne službe to koriste po nalogu suda što bi onda možda više bilo korišćeno protiv kriminalaca, je ozbiljno pitanje , a kamoli protiv običnih gradjana.. Oni sigurno to ne mogu da rade na masovnom nivou kao što to može Amerika, ali mislim da kod nas nije tako globalno. Ono što mogu jeste više jedan na jedan , da Vam upadnu u telefon , kompjuter , to mogu da urade. Ali tu je jako važna transparentnost I rad pravosudnih organa. Odnosno da to bude dozvoljeno sa njihove strane , a na osnovu relevantnih podataka I sumnji iz kojih poizilazi potreba za tim. Tu veliku ulogu imaju velike kompanije recimo Telekom , VIP, Telenor, ako ne dozvolimo da država vrši pritisak na njih , odnosno da državnim službama daju informacije bez ikakve kontrole bićemo bezbedni. Oni nemaju nteres da to rade kao privatne kompanije. Oni imaju interes da verujemo u njihove usluge. Pokazalo se da oni nisu presrećni kada moraju da daju podatke o korisnicima. Ali ako je Zakon takav I ako nalaže da se udredjenom momentu nešto dostavi onda oni ne mogu mnogo da promene. I taj način je bitan , ako važi ubuduće odnosno , ako ne važi retroaktivno . Imamo nalog da nekog pratimo pa sad koristimo I snimke od ranije . Problem je i u svetu što mi sada možemo sve da snimamo. Možda I vreme kada lice nije bilo osumnjičeno , optuženo. To je pitanje , dokle ići. U Engleskoj je zakon da se sve snima godinu dana I da onda bezbednosne službe odlukom suda mogu tome da pristupe. Godinu dana unazad. Sad postoje odredjene konvencije koje kažu da to ne bi trebalo tako I da tri meseca traje najduže držanje podataka. Ovde kod nas je naravno problem poverenje u pravosudni sistem.
Da li mi to onda polupismeni informatički obilato koristimo I uredjaje I internet?
-Pa da, može tako da se formuliše , zanimljiva formulacija , ali istinita. Mi ne znamo rizike . Misle ja ću da stavim pasvord pa ću sebe da zaštitim , ali naš telefon može da bude iskorišćen za napad na nekog trećeg. Toga nismo svesni.
Ako telefon ne radi, ugašen je, da li on I dalje radi?
-Pa tu su razne teorije sada. Niko to još nije u potpunosti dokumentovao. Da li kada je u napajanju on radi? Bazne stanice ga lociraju I slično . Nemamo istraživanje o tim stvarima. Ja ne volim da budem nešto preterano uplašen , oni ako hoće da znaju oni će da znaju. Pa internet zna sve o nama isključili mi ili ne isključili razne reference. Ja se više plašim kriminalca koji sad bolje vladaju tim tehnologijama I zapravo su spremni da kad udjemo u kafić I nakačimo se na wifi oni nama uzmu podatke pokradu identitet. Mora da postoji više edukacije da bi više pazili na sebe. Bezbednosne službe su društveni problem . Da li bi mogli da se zaštitimo od njih? Da mogli bismo jer sad postoje jako dobri I javni softveri koji imaju izuzetno dobro šifrovanje koje čak ni veliki ne mogu da provale, to je poznato. Jedan od njih je Signal on ima jako dobar sistem šifrovanja , a najobičniji je sistem za komunikaciju , samo nije Viber ili WhatsApp.Ali ne znam da li je to rešenje da mi pokušavamo da dižemo ziove oko sebe kad recimo Google zna sve o svakom svom korisniku.
S.V.