Politička pometnja: Predizborna klima u Valjevu

Za sada su Gradskoj izbornoj komisiji predate samo tri liste za predstojeće izbore . Primetna konfuzija medju opozicionim glasačima daće pun efekat na samim izborima .

GIK je u Valjevu za sada proglasio samo tri izborne liste , a prvi su listu predali valjevski naprednjaci sa svojim koalicionim partnerima, usledila je potom manjinska lista Ruske stranke da bi potom bila proglašena i opozciona lista Svanuće. Prukupljanje potpisa započeli su potom u Pokretu Sad i koalicija POKS-a i Nestorovićeve stranke sa monarhistima.

Informacije da još neka stranka prikuplja potpise za listu za sada još uvek nema pa bi ukoliko stvari ostanu nepromenjene ovoga puta na izbornom listiću moglo biti najmanje opcija do sada.

Ovoj činjenici kumovala je i ideja o bojkotu izbora pojedinih opozicionih stranka , prvenstveno Valjevskog pokreta otpora.

Prateći razmišljanja Valjevaca na više društvenih mreža više je nego jasno da je odluka o bojkotu izbora najpre kao odluka pojedinih  partija u Beogradu , a potom i u Valjevu , stvorila jednu odredjenu dozu konfuzije u glasačkom telu.

Kako smo došli do ove situacije?

Centrale Novog DSS-a i SSP-a  su dozvolile valjevskim odborima izlazak na izbore, ali  snažna kampanja koju trenutno vode u Beogradu , a protiv izbora,  neminovno dodatno zbunjuje birače u Valjevu. Iako valjevski odbori dve pomenute partije imaju svoju kampanju u okviru koalicije Svanuće , opozicioni glasač u ovom trenutku ne zna kome više da veruje. Da li Draganu Djilasu i Milošu Jovanoviću ili pak Anji Ristović i Marku Nikoliću u Valjevu? Dodatno je situacija zakomplikovana činjenicom da su i Djilas i Jovanović biračkom telu poznatiji nego Ristović i Nikolić.

Ni ova činjenica nije usamljena pa njoj treba dodati situaciju sa regularnošću izbora. Iako su lideri ove dve stranke u Valjevu nastojale da objasne svoje motive za izlazak na izbore , a protiv bojkota , pitanje fer izbora i dalje je u vazduhu. Korak dalje koalicija Svanuće podnela je krivične prijave protiv overivača potpisa za kandidaturu Ruske stranke i prigovor GIK-u. Kako je GIK odbacio prigovor isti je trenutno na Višem sudu u Valjevu, a mišljenje suda može stići i u toku današnjeg dana.

Prigovori i žalbe upućuju da ova koalicija smatra da je regularnost narušena pa sami tim i uslovi izborne kampanje i samih izbora . Sada opozicioni glasač ima puno pravo da kaže : „Znali ste da do toga može doći i izlaskom na izbore pristali na takvu mogućnost“. Takav birač bio bi polovično sasvim u pravu . Druga polovina kaže da bi zakon trebalo i moralo da se poštuje.

Dodatnu pometnju stvorila je odluka VPO , opozicione političke grupacije koja je odlučila da bojkotuje izbore . Iako je u prvom trenutku odluka VPO bila od mnogih opoziciono nastrojenih gradjana „dočekana na nož“ situacija sa krivičnim prijavama Svanuća sada govori da su možda bili u pravu.

Prosečan opozicioni birač u Valjevu trebalo bi da misli svojom glavom, ali su opozicione poruke koje mu se šalju različite. Glasaj-pogrešićeš, Ne glasaj-pogrešićeš. Ovakvo stanje stvari neminovno će uticati na mnoge da tog dana ne izadju na izbore jer ne znaju i ne mogu da razluče šta im je činiti.

Na pomenutim društvenim mrežama nije teško uočiti sukob mišljenja unutar same opozicije odnosno njihovih glasača i aktivista . Za onog ko ta dešavanja samo posmatra ,  realno je pitanje : Da li to vi ratujete izmedju sebe?

Ideja o zajedničkom izlasku na izbore kad je opozicija u pitanju se jasno raspala , ali niko nije rekao da je ona morala biti realizovana i da je ona jedina mogućnost izlaska na izbore .  Pomenuta teza ima mnogo svojih antiteza . Svaka politička opcija ima svoje stavove i opredeljenja stoga nije retkost ni da u razvijenijim demokratskim društvima nema koalicija , ali u Srbiji ona je očito više došla kao iskustvena preporuka vezana za DOS 2000. godine. Birači 2000-te sada su stariji 24 godine, neki nisu više živi, a mladi koji su tada bili uključeni u politiku nisu isto što i današnji mladi, pa nije nemoguće da je izborima u Srbiji, kada je opozicija u pitanju, neophodan jedan noviji, drugačiji  i savremeniji pristup od te 2000. god.

Nasuprot zbunjenosti opozicije , koalicija na čelu sa vladajućim SNS-om nema tih problema . Njihova kampanja čak nije ni nametljiva u javnosti  jer je očito stabilnost birača stavljena u prvi plan . U Valjevu trenutno nema varnica medju članovima koalicije što biračima šalje i poruku o jedinstvu , sabornosti i čvrstim uverenjima članica koalicije u ispravnost svojih stavova i programa. Ova koalicija još uvek nije predstavila svoj program za naredne 4 godine , ali ako je suditi po dosadašnjim izjavama predsednika GrO SNS Lazara Gojkovića to bi mogla biti politika razvojnog  kontinuiteta.

U ovakvoj pollitičkoj situaciji u Valjevu jasno je da bi glasačko telo moralo da bude dobro politički „potkovano“ i osvešćeno , ali da li je realno očekivati da bi prosečan birač mogao razmišljati kao analitičar? Ljudi se školuju za takvo zvanje. Zato je vrlo moguće da će nivo odlučivanja biti sveden na lični očekivani efekat, a ne društvenu odgovornost.  Korisno za mene ili nije? Drugi ugao odlučivanja verovatno će biti sveden na lično  iskustvo. A iskustva nikada nisu ista .