Decenija od poplava – Male šanse za empatiju

Pre tačno deset godina Valjevo je usled obilnih kiša bilo poplavljeno.  Na ispitu tog dana bila je ne samo odbrana od poplava već i solidarnost gradjana.

Kiša koja je najpre počela bezazleno te 2014 . godine padala je bez prestanka skoro 48 sati. Pucanje nasipa kod parka na Jadru uslovilo je plavljenje jednog dela grada , a na udaru je ponajviše bila Knez Miloševa ulica . Nakon prestanka kiše i povlačenja vode u gradu je ostalo blato na ulicama , ali i šteta koja je procenjena  tada na 1,1 milijardu dinara.

Sa distance od deceniju , priča o poplavi 2014. godine mnogima može biti daleka, ali ta godina izvesno ostaje nakon mioničkog  zemljotresa zabeležena u istoriji Valjeva kao godina u kojoj nam se dogofila prirodna katastrofa.

Te 2014. godine građani su podneli više od 3000 prijava za naknadu štete što ne čudi s obzirom da je jedan deo grada bio poplavljen ,pa su i sami gradjani morali biti evakuisani , proradila su brojna klizišta , a voda je odnela čak 11 mostova što na resi Gradac što u okolini Valjeva.

Što se tiče stambenih objekata, prijavljene su 52 kuće, od toga 16 zahteva je odbijeno jer nisu ispunjavali uslove, 10 je dobilo novčanu nadoknadu, a određeno je da se gradi 26 objekata. Od 26 objekata vrlo brzo su  izgrađena 24, a dva objekta su  završena  naredne godine. Predati su  bili i zahtevi za sanaciju 272 objekta i u zavisnosti od stepena oštećenja, vlasnici objekata su dobili  novčanu pomoć.

Za sanaciju infrastrukture u 2014. godini ukupno su utrošena 132 miliona dinara, od toga iz republičkog budžeta refundirana su 53 miliona dinara. Oko 45 miliona je utrošeno za sanaciju nekategorisanih i seoskih puteva koji su bili oštećeni klizištima i odronima, na pročišćavanje kanala manjih vodotokova oko 4 miliona, na sanaciju klizišta oko 13 miliona, na sanaciju mostova oko 17 miliona.

Oporavak je trajao dugo, a brojne organizacije i fondacije pored države Srbije izdvojile su sredstva za Valjevo. EU izdvojila je 4,4 miliona evra za sanaciju korita reke Kolubare. Veliki pojedinačni donator bila je Vlada Japana koja je za pomenuto korito izdvojila 1,1 milion evra. Poljoprivrednicima su pomoć uputile organizacija FAO i Fondacija Vlade i Ana Divac. Valjevski Caritas takodje se uključio u akciju doniranja, a u Valjevo je sa poklonima za decu stigao i papski nuncij.

Kolubara je te godine urušila svoje korito pa su Tešnjarske večeri održane na platou ispred Centra za kulturu, a godine potom bile su potrebne da se sanira sva nastala šteta. Štab za vanredne situacije bio je zajedno sa Gradom Valjevom organizator odbrane od poplave, a bili su uključeni i pripadnici Vojske Srbije.

Zanimljivo je bilo pogledati i koliko se gradjana odazvalo na poziv Štaba i Grada da se pune džakovi sa peskom ispred zgrade Opštine i na Jadru , ne tako veliki broj . Uz svaku pohvalu onima koji su tada prihvatili poziv i učestvovali u ovoj odbrani , ništa manje nije zanimljiva ni njihova tvrdnja da zapravo nisu ništa znali o tome na koji način treba organizovati posao pa ni to koliko treba puniti džakove peskom.  Neki od njih u danima koji su usledili govorili su da je nedostatak obuke za civile , kakva je nekada postojala, ključni problem koji treba rešiti za buduće dane.

Neki od Valjevaca bili su dobrovoljno uključeni u spasavanje gradjana Obrenovca, grada koji je pretrpeo najveću štetu, a neki su potom dobrovoljnim prilozima pomagali.  Ta 2014 . godina zanimljiva je i po činjenici da je tada Grad Valjevo organizovao akciju prikupljanja sredstava ,a spisak donatora bio je javno objavljen , najpozvaniji da daju sredstva bili su gradski funkcioneri . Valjevski mediji pomno su pratili njihova izdvajanja .

Sada, deset godina kasnije , ako sagledamo sva tadašnja dešavanja , definitivno ćemo zapaziti činjenicu da dok su jedni spasavali živu glavu drugi su pratili vesti. Ako sada vidimo duboku i višeslojnu podeljenost medju gradjanima Valjeva , možemo li da zaključimo da smo te 2014. godine videli prvu manifestaciju te podeljenosti? Iako smo je videli i tada zaključili da je empatija ključna za razvoj i održanje svake društvene zajednice zašto nismo ništa promenili ?

Danas preduzeće Kolubara regulacijom akumulacije Rovni , praktično reguliše tok reke Kolubare pa su šanse za ponovnim i sličnim scenarijom svedene na najmanju moguću meru. Na žalost, kako sada stvari stoje šanse za povratak empatije još su manje.

 

8 comments on “Decenija od poplava – Male šanse za empatiju

  1. Predrag Prdža

    Lično sam punio dzakove sa peskom… Danima nakon poplave sam sa pumpama iz vodovoda ispumpavao vodu iz podruma i suterena stanarima Knez Miloševe ulice… Bilo ne ponovilo se … A da ne govorim da sam lično na brani Rovni zavrnuo glavni ventil ne bi li se voda iz Jablanice ukrotila u samu branu, jer da to nisam uradio bila bi mi ugrožena dedovina majke Nade u Sedlarima … Pozdrav za sve vere i nacije, voli vas vaš Prki ….

    Reply
  2. Aga od Uba

    Baš bi dobro pasovalo, da još jednom naiđe VELIKA VODA na Valjevo, pa da spere
    sav ovaj politički nakot koji se nakotio u Valjevu poslednjih desetak godina.
    Možda budemo imali sreće za petnaestak dolazećih dana!
    Sve od NAS zavisi!!!

    Reply
  3. Gordana

    Nazalost nema dovoljno u budzetu da se grad pripremi za bilo kakvu katastrofu. Pa sve one poplave koje su bile sirom Srbije, sa jos gorim posledicama pa se nista promenilo nije. Samo ljudi teskom mukom sanirali domove

    Reply
  4. Dragan

    Secam se kad smo se skupili kad su bile poplave i isli u sabac da branimo grad od zelenovica

    Reply
  5. Istina

    Срби нестају, Србија се гаси…
    Све приче су без везе. Нико ништа у гроб понети неће, а појединци само грабе себи…
    Први у Европи по смртности, последњи по рађању.
    Први у Европи са најмањим пензијама и платама, са најскупљом храном, обућом и одећом…
    Омладино, пакујте се на време…

    Reply
  6. Neko ko zna

    Najveći krivac za katastrofalnu poplavu grada Obrenovca je Štab za vanredne situacije grada Valjeva,
    koji nije imao nikakvu procenu rizika u vodotokovima Kolubarskog sliva!
    Najpre, taj Štab nije organizovao osmatranje i praćenje promena na tek izgrađenoj ali ne napunjenoj
    Akumulaciji “Rovni“ . A, tu je i bio početak kataklizme, jer se Akumulacija samozačepila na dnu korita,
    i ubrzo se napunila sa oko 10 miliona m3 bujičnih voda, a zatim je ta samoformirana brana pukla
    i stravična bujica je krenula ka Valjevu…
    Naravno, nekakav nestručno postavljen zemljani nasip u parku “Pećina“ na Jadru je pod tim naletom bujice odmah popustio, i skoro jedna trećina centralnih delova Valjeva ubrzo je bila poplavljena…
    Štab za vanredne situacije ni posle toga nije izvršio adekvatnu procenu novonastale situacije i opasnosti, jer nije ODMAH
    alarmirao sva naselja NIZVODNO od Valjeva, uz korito Kolubare, prema Lajkovcu, Ubu i Obrenovcu, a bujica je kao pomahnitala neman hrlila Kolubarskim slivom ka Obrenovcu i reci Savi.
    Dakle, trebalo je UZBUNITI kompletno stanovništvo na pravcu: Valjevo-Lajkovac- Ub-Obrenovac, ito sa svim sredstvima za uzbunjivanje: sirenama , telefonom, ZVONJAVOM Crkvenih zvona na Crkvama u svim naseljima na pomenutom pravcu, i preko medija(TV, Radio)! Ništa od svega toga ovaj Štab nije preduzeo, a POPLAVNI TALAS je od Valjeva do Obrenovca “putovao“ 6(ŠEST) sati! Znači, vremena je bilo dovoljno da se stanovništvo uzbuni.
    Ni dan- danas javnost nije upoznata koliko se stanovnika iz ovih krajeva, naročito iz Obrenovca, UDAVILO u toj bujici! To je
    proglašeno kao DRŽAVNA TAJNA!
    Tom stradanju su doprineli i tadašnji predsednik Opštine Obrenovac, i gradonačelnik grada Beograda, koji su preko medija obaveštavali ,,da nema nikakve opasnosti od poplave“ , i da mirno spavaju! Za ovaj zločin nikada nisu odgovarali, a i danas su na visokim državnim položajima!
    I gle čuda, Valjevski Štab za vanredne situacije je posle svega nagrađen sa Nagradom grada Valjeva, čini mi se, a da je neko odgovarao za tolike propuste sa ljudskim žrtvama, taman posla! Nikada!
    Bojim se da ni danas, posle 10 godina od tih katastrofalnih poplava, skoro ništa nismo opremili i unapredili u slučaju da nas ponovo pogode takve poplave! Izgleda, treba nam S T O godina da se opametimo…

    Reply

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.