Kapitalni projekti Grada Valjeva

imageSudeći po novom budžetu Valjevo u periodu 2017-2019. godina očekuje realizacija 9 kapitalnih projekata. Najveći broj projekata predvidjen je za ovu godinu dok će se dva projekat finansirati i narednih godina , a završetak realizacije očekuje se 2019. godine.

Na spisku kapitalnih investicija Grada Valjeva je devet kapitalnih projekata ukupne vrednosti oko 563 miliona dinara. Najveće izdvajanje medju ovim projektima je predvidjeno za nabavku zemljišta za industrijsku zonu u iznosu od 200 miliona dinara i to je investicija koja je predvidjena za ovu godinu. Pored pomenutog projekta u 2017. godini očekuje se i realizacija projekata : vodovod Valjevo-Brankovina u vrednosti 39 miliona dinara, rekonstrukcija i adaptacija Gradske kuće u vrednosti 33 miliona dinara, zamena kotla u OŠ Desanka Maksimović(mera za smanjenje zagadjenosti)19,2 miliona dinara, mašine i oprema za SMART CITY 15,9 miliona dinara, projekat izgradnje OŠ Milovan Glišić 35 miliona dinara, opremanje JKP Toplane(mere za smanjenje aerozagadjenja) 6,8 miliona dinara.
Dva kapitalna projekta grad će finansirati i narednih godina i to : industrijska zona čija je ukupna vrednost projekat 137 miliona dinara , a započet je u ovoj godini sa 32 miliona biće finansiran , 2017 godine sa 45 miliona, 2018. godine sa 30 miliona dinara i 2019. godine sa 30 miliona dinara. Drugi kapitalni projekat za koji je predvidjeno višegodišnje finansiranje je medjuregionalni informacioni centar , projekat čija je ukupna vrednost 78 miliona dinara , 2017. , 2018 . i 2019. godine finansiraće se sa po 26 miliona dinara na godišnjem nivou.
Medju ovim projektima nema ranije započetih kapitalnih projekata poput Hale sportova, Doma za stare izuzev šeste škole čije će finansiranje izgradnje biti nastavljeno i naredne godine. Za sada je najavljeno uredjenje pojedinih sportskih terena i projekat profesionalnog pozorišta , ali se očito ti projekti neće finansirati visokim iznosima niti se na osnovu toga mogu smatrati kapitalnim investicijama.
Na sednici Veća moglo se čuti i o tome da je budžet sistemski jer predvidja višegodišnje finansiranje. Budžeti su ranijih godina bili okarakterisani i kao socijalni , razvojni, štedljivi, ali ono što je zanimljivo, nijedan nije nazvan budžetom kontinuiteta. Svaka vlast odricala se projekata predjašnje vlasti misleći da može bolje i može više. Pravo je čudo da već nismo megalopolis.

S.V.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.