Zanimljiva istorija Valjeva – Da li znamo koliko ne znamo? 1

Grad Valjevo – Vamedia

Koliko nam znači istorija našeg grada? Da li znamo baš sve o Valjevu i koliko često smo skloni da prihvatimo paušalne i neproverene informacije? Ovo su samo neka od pitanja koja možemo postaviti sebi svaki put kada pročitamo nešto o Valjevu, a što nema potpis zvaničnih institucija ili stručnjaka.

Život u eri informatike i brzih informacija uglavnom nas navodi da informacije sve više tražimo na internetu, a sve manje u knjigama. Tako smo vrlo često svedoci različitih objava na internetu, društvenim mrežama, koje vrlo često nisu ni istinite i neretko su poluinformacije.

Ovako nešto moguće je iz više razloga. Najpre, sve redje i u bibliotekama uzimamo knjige iz kojih bi mogli nešto da naučimo. Mladje generacije sve su udaljenije od papira i korica, a ne treba zaboraviti i da se lokalna istorija ne uči u školama. Ako i postoje informacije u školi one su najpre ograničene na pojedine opšte poznate dogadjaje u kojima se pominje Valjevo, a retko ili nikada postoje časovi na kojima bi se učila istorija Valjeva.

Zanimljivo je i da mladji Valjevci u najvećoj meri ne znaju ni značajne valjevske lokalitete ako izuzmemo Tešnjar, Muselimov konak ili Kulu Nenadovića kao opšte poznata mesta. Korak dalje, kada su u pitanju spomenici, ako izuzmemo Mišića i Desanku Maksimović, mnogo je onih ne samo mladih koji ne znaju kome su sve u Valjevu podignuti spomenici .

A ipak sve češće na društvenim mrežama možemo videti objave vezane za „krug dvojke“ ili izraze „stari Valjevci“, „stare valjevske porodice“. Kada kažemo tako nešto na koju godinu tačno mislimo? Valjevo se u dokumentima prvi put pominje u jednom trgovačkom dokumentu sačuvanom u Arhivu Dubrovnika iz 1393. godine. Da li se misli na poreklo iz tih godina ili nešto kasnije ?

Ako govorimo o tom periodu kada je grad zapravo najčešće bilo utvrdjenje pored važnih trgovačkih puteva ili pak rudnika , važno je i da kažemo da Valjevo verovatno nije bilo utvrdjeno, već slobodno naselje. Uglavnom formirano oko trgovačkih aktivnosti. Ostaci fortifikacija postoje, ali ne kao odbrana samog naselja već kao delovi pojedinih odbrambenih pozicija.

Razvaline tih utvrdjenja postoje i javnosti je najpoznatiji tzv “Jerinin grad“ u Brangoviću, ostaci u Slovcu, ali u samom gradu vrlo je moguće da poneki zid postoji duboko ispod gradskih ulica i objekata. Nikada u Valjevu nije radjeno sondiranje terena sa ovom namenom iako su sada dostupne brojen tehnologije kojima je moguće utvrditi šta se nalazi ispod zemlje.

Da zaista ne znamo šta je ispod grada u njegovim najstarijim delovima imali smo dva vidna dokaza u skorije vreme. Najpre, uzmimo primer Ulice Kneza Jovice koja je duže od 5 godina čekala na krpljenje rupe koja se otvorila pri samom vrhu pod izgovorom da se radi o turskoj kanalizaciji te da je iz tog razloga  neophodna najpre rekonstrukcija samog svoda kanalizacije. Za to vreme pojedini valjevski istoričari iznosili su sramežljive tvrdnje da su Rimljani bili ti koji su bili poznati kao graditelji takve vrste infrastrukture, kanalizacioni kanali, vodeni tornjevi i vijadukti te da je malo verovatno da su Turci izgradili takvu kanalizacionu mrežu, naročito takvog obima. Pet godina kasnije Zavod za zaštitu spomenika se oglasio tvrdnjom da ne postoje zapisi o turskoj knalizaciji te da ta tvrdnja nije ni tačna.

Šta je zapravo i u kom obimu ispod tog dela ulice javnost nikada nije obaveštena , niti je poznato da su radjene bilo kakve istražne radnje. Pretpostavka koja je tada data potvrdila se pet godina kasnije u trenutku kada je radjena Ulica Vuka Karadžića.

Naime, prilikom širokog iskopa u okviru radova na pomenutoj ulici u jednom trenutku otvorilo se okno i svuda su bili vidljivi ostaci stare cigle, nekakve gradjevine. Ponajviše nalik ranije uočene u Ulici Kneza Jovice. Sami  nazovimo delovi nekog možda objekta su se se urušili u potpunosti.

Ako se zna da je lokacija kod Vukovog spomenika na levoj obali Kolubare , daleko od prve naseobine na desnoj strani reke priča o kanalizaciji ponovo je pala u vodu. Nikakvi zapisi ne postoje o eventualnom putu, objektu. Jedna od pretpostavki o čemu se zapravo radi,  mogla bi da bude da je  u pitanju ostatak ledare ili da je konfiguracija terena nekada na tom mestu dozvoljavala skladište municije i oružja.

Na žalost, vrlo je izvesno da će proći godine i godine dok ne saznamo o čemu se zapravo radi. Ništa manje pažnje ne izaziva ni lokalitet iz srednjeg veka koji obuhvata deo ispod današnjeg stadiona Krušik o kome ne znamo dovoljno….

Nastaviće se

Projekat Zaboravljena istorija Vamedia realizuje uz podršku Grada Valjeva.