Predstavu orijentalne naseobine je 1660. godine ostavio i čuveni turski putopisac Evlija Čelebija pominjući postojanje desetak džamija, jednog turskog kupatila i većeg broja kuća okruženih vrtovima i baštama.
„Ima 6 mahala i 870 prizemnih i na sprat kuća, ćeramidom i šindrom pokrivenih, s vinogradima i baščama. U kasabi je živjelo oko 5.200 stanovnika. Ima desetak džamija s mihrabom, tri mekteba i dvije tekije. Džamija u čaršiji je povelika. Ima prostranih kafana, nema krčmi i bozadžinica. Prostrana zelena musala nalazi se među alejama i vrtovima, pa na njeno tlo ni ljeti ni zimi ne dopiru sunčevi zraci. Sredinom kasabe teče rijeka Kolubara, dijeleći naselje na dva dijela.“
U ovom opisu se jasno navodi da su džamije imale Mihrab niše ili udubljenje u zidu džamije koje označava pravac Kible, odnosno pravac prema kojem se muslimani okreću tokom molitve, a to je pravac prema Kabi u Meki. Mihrab je obično postavljen na sredini qibla zida, koji je zid džamije okrenut prema Meki.
Mektebi su osnovne verske škole u islamskom svetu. Ove škole su tradicionalno bile povezane sa džamijama i služile su za versko obrazovanje dece. Tekije takodje mogu biti duhovna središta, ali i mesta za obuku derviša, tekije su bile i mesta gde se pružala pomoć siromašnima i putnicima, kao i centra socijalnog okupljanja i zajedničkog života.
U delu „Ogledalo svijeta“, nastalom 1650. godine, najstariji osmanski geograf Mustafa Hadži Kalfa govori da u Valjevu postoji 9 džamija i 2 hamama.
Nalazimo i zapise da je Valjevo imalo mahale: Stara Mahala, Aladža, Ljubostinja, Druga Stara, Beg, Zlokućani i Lončar.
Prota Mateja je u svojim Memoarima zapisao da je Valјevo pre Kočine krajine bilo veoma razvijeno i veliko mesto, s 3.000 muslimanskih i 200 hršćanskih kuća i s 24 džamije. Po tome, ono je krajem 18. stoleća imalo više od 18.000 stanovnika. Istoričari se slažu da je Prota Mateja verovatno je mislio na celu Valjevsku nahiju, a ne samo na Valjevo.
Valjevo će kasnije oslobadjanjem od Turaka postati hrišćanska zajednica. Ali u knjizi „Valjevo nastanak i razvoj“ dr Krivošejev navodi i deo iz Peretićevog zapisa u kome se navodi da pored džamija Peretić beleži i jedno crkveno imanje sa kapelom. „Po svemu sudeći reč je o episkopskom dvoru koji je postojao i pola veka ranije i kapeli kraj njega koja i tada zamenjivala crkvu koje u Valjevu nije bilo“, piše Krivošejev.
I sve navedeno vraća nas na pitanje da li zaista znamo šta se sve krije ispod brojnih objekata i ulica u Valjevu?
Valjevo je danas grad sa većinskim pravoslavnim stanovništvom , ali ako govorimo o nekim davnim vremenima ne možemo zaobići navedene činjenice . One , sve i da se nekom ne svidjaju, ostaju zapisani deo istorije našeg grada. Negde ispod garaža, stambenih zgrada na navedenim lokacijama u dubini , sakrivene od oka, leže ostaci jednog drugačijeg sveta …
Projekat Zanimljiva istorija Valjeva, Vamedia Nova realizuje u saradnji sa Gradom Valjevom *
Ovi na vlasti sad, su gori od Turaka.
Pa naravno kad ih predvodi osuđeni nevidljivi iz zaseoka Tubic!
„…tekije su bile i mesta gde se pružala pomoć siromašnima i putnicima…“
A citajuci ovu nasu popularnu verziju istorije, reklo bi se da nije bilo dana da nekoga ne nabiju na kolac.
Dobro je da je ostao bar neko ko se usudjuje da se drzi nekih cinjeica, a ne samo da se pise ono sto ce se mejnstrimu svideti.
Istorija je nauka zivota I treba je postovati, Ali svakako u ovim tekstovima treba znacajno naglasiti da je sve ovo bilo u toku TURSKE OKUPACIONE VLASTI , da nam se ne bi desilo da , koliko sutra , pocne ponovno , iskrivljeno tumacenje istorije od strane razno – raznih anacionalnih elemenata , ,,europejaca „, dojucerasnjih naprednih omladinaca- citaj komunista, te naposle I od strane muslimana, preobracenih potonjih Srba pravoslavaca koji nisu imali dovoljno vere u Boga I pravoslavlje, I koji u momentum svoje slabosti postage konvertite .
Mora se uvek misliti i o ovoj cinjemici , jer ove pojave nisu nepoznate na ovim prostorima.Isuvise je mnogo ovakvih kvazi- istoricara koji sve cinjenice iskrivljuju, pa je duznost a I obaveza , da svaki author nedvosmisleno naglasi karakter okupacije Srbije u datum vremenskom okviru.
ma mani te poturice,to su bili oni,zlo i naopako.
А шта је било прије Турске окупације? Колико је било џамија? Ниједна, наравно. Дакле, Ваљево је било окупирани град!
i treba da ostane zakopano, prekriveno, da se ne vidi zlo