Stjepan Filipović je javno pogubljen u Valjevu 22. maja 1942. godine. Oko vešala u centru Valjeva bilo je oko tri hiljаde ljudi i dece kojа su dovedenа iz školskih klupа. Kako god ga zvali Stevan ili Stepan njegova slika ispod vešala simbol je pobede nad fašizmom i izložena je u prirodnoj veličini na ulazu u zgradu Ujedinjenih nacija.
Na brdu Vidraku nalazi se jednistven spomenik borcima revolucije u liku Stevana Filipovića visok 16 metara rad vajara Vojina Bakića. Stjepan „Stevo“ Filipović rodjen je u Opuzenu, 27. januara 1916. U njegovoj biografiji stoji da je bio hrvatski komunista i tokom Ustanka u Srbiji komandir Kolubarske čete Valjevskog partizanskog odreda.
Obešen je u Valjevu 22.maja 1942 godine , a njegova fotografija ispod vešala postala je istorijska.O samom nastanku fotografije interesantan je navod na Wikipediji:
„Ovaj momenat je najverovatnije uslikala tada sedamnaestogodišnja Slobodanka Vasić, šegrt i „leteći fotograf“ u radnji Kosare Antić u Valjevu. Fotografije su se samo pola sata posle vešanja pojavile u izlogu foto-radnje Kosare Antić, zarad prodaje. Narod ih je kupovao i zahvaljujući tome sačuvano je nekoliko primeraka, jer su istog dana Nemci zaplenili sve snimke, zatvorili radnju i uhapsili radnike, među kojima i Slobodanku
Jednа kopijа fotografije je pronašla put do javnosti. U to vreme su u kući doktora Brаnka Keslera, pristaše NOP-a, stаnovаli nemаčki oficiri. Nakon pogubljenja Filipovićа, komаndаnt feld žаndаrmerije pokаzаo je doktoru Kesleru hrpu fotogrаfijа. Iskoristivši trenutаk, doktor Kesler je ispustio jednu fotogrаfiju nа pod, а zаtim je nogom podvukаo pod tepih. Iаko je zа vreme rаtа bio hаpšen, doktor Kesler je sаčuvаo ovаj dokumenаt:
Nakon oslobođenja Beograda, fotografiju u redakciju „Politike” doneo doktor Branko Kesler, zubni lekar iz Valjeva. 4. novembra 1944. godine fotografija mladića s visoko podignutim rukava i stisnutim pesnicama u trenutku dok čeka egzekuciju osvanula je na prvoj strani Politike, ali bez potpisa ko je njen autor, što je tek kasnije ustanovljeno.
Ova fotografija se u prirodnoj veličini nalazi u zgradi Ujedinjenih nacija u Njujorku kao simbol otpora fašizmu. Pred njom je svojevremeno na jednoj izložbi pao na kolena čuveni indijski državnik Jawaharlal Nehru“.
U Valjevu mu je podignut spomenik 1961. godine , a na prostoru ispred Centra za kulturu i bista . Njegov spomenik u Opuzenu je srušen , očito Hrvatima nije odgovaralo na čijoj se strani borio u Drugom ratu. A istu sudbinu doživljavala je i njegova bista koja je porušena prvi put u Valjevu 1991. godine, potom obnovljena i ponovo porušena 2004. godine. Porušili su je verovatno oni kojima se nije svidjalo njegovo poreklo. Bista je nakon drugog skrnavljenja obnovljena i danas postoji pored igrališta za decu ispred Centra za kulturu.
Njegov spomenik na brdu Vidraku neprestano je meta grafita , Stevan Filipović nije našao svoje mesto ni u rodnom mestu ni u mestu gde je ubijen, ali zato izvesno jeste u ostatku sveta i Ujedinjenim nacijama.
Iz nekog razloga njegov impozantan spomenik koji dominira nad gradom prestao je da bude turistička atrakcija Valjeva, a dugo je to bio. Sa raznih strana dolazili su u naš grad da bi videli spomenik i sa istog mesta videli celo Valjevo. I u ovom slučaju očito je bila presudna ideologija i naša sklonost da istoriju prekrajamo i omalovažavamo.
Simbol pobede u liku Stevana Filipovića simbol je na mnogim gradskim amblemima pa i sastavni deo logoa Vamedie.
Spomen park na Vidraku se sredjuje i očito postoji namera da ovaj prostor ponovo zaživi, u ceo posao moraće da bude uključena i TO Valjeva ukoliko želi da Valjevo bude više posećeno, a sami Valjevci više zainteresovani za ovaj prostor.
Nastaviće se ….
S.V.
Kako je Branko Kesler inaače Jevrejin mogao da bude u Valjevu 1942. godine kada su u to vreme svi Jevreji Valjeva bili pohapšeni i odvedeni u logore. Da li je imao lažna dokumenta. Ovo je veoma zanimljivo o tome niko nije pisao do sada.
Zbog velikog interesovanja objavljeno je drugo izdanje knjige Stevan Filipović istina o istorijskoj fotografiji (izdavač Čigoja štampa iz Beograda) u kojem su objavljeni novi detalji iz života Stevana Filipovića.