Medju brojnim objektima koje je u Valjevu koristila nemačka vojska posebno se izdvaja kuća Pantića. U njoj je bila smeštena „Feldgendarmerie“, a potom još mnogo toga pa čak i Muzička škola .
Po ulasku u Valjevo 14. aprila 1941. godine nemačka vojska zauzela je brojne objekte za svoje potrebe, od privatnih kuća do Tadića mlina . U nekima od njih mnogo godina kasnije dok su trajali postupci renoviranja na zidovima su ispod tapeta pronalaženi kukasti krstovi ili pak crni orlovi.
Medju kućama koje je zauzela nemačka vojska nalazila se i kuća porodice Pantić , dr Miloš i dr Julka koji su kuću sazidali 1937. godine u centru Valjeva , okružena sadašnjim ulicama Pantićevom, Hajduk Veljkovom i Sindjelićevom. Istoričar Dejan V. Popović u knjizi „Valjevo i valjevski kraj na razmedju vekova 1870-1970,“ prenosi sećanja starih Valjevaca i o kući piše: „Bila je to jedna od najlepših kuća u tom delu garda , izgradjena u stilu moderne sa crvenkastom fasadom, okružena gvozdenom ogradom“.
U kući su boravili nemački oficiri ,a pored oficira tu su bili smešteni i pripadnici Feldgendarmerie. „Feldgendarmerie“ na nemačkom jeziku označava vojnu policiju koja je postojala u nemačkoj vojsci tokom Prvog i Drugog svetskog rata. Ova jedinica je bila zadužena za održavanje reda i discipline među vojnicima, sprovođenje vojnih zakona, kontrolu pokreta trupa, i izvršavanje zadataka sigurnosti u ratnim zonama.
Feldgendarmerie se često nazivala i „Kettenhunde“ zbog karakterističnih lanaca na uniformi koje su nosili njeni pripadnici. To je bila elitna jedinica, i njeni članovi su imali široka ovlašćenja nad vojnim osobljem, ali i nad civilima u okupiranim područjima.
Feldžandarmerija je često bila uključena u akcije represije, kao što su racije, hapšenja, i streljanja civila i osumnjičenih za saradnju sa partizanima. Njihovo prisustvo u Valjevu je bilo deo šire okupacione strategije usmerene na gušenje otpora i održavanje nemačke kontrole nad teritorijom. Nemačka okupaciona politika u Srbiji, uključujući i Valjevo, bila je izuzetno brutalna, a Feldžandarmerija je igrala ključnu ulogu u sprovođenju tih mera. Njihove aktivnosti su ostavile duboke tragove u sećanjima lokalnog stanovništva i u istoriji Drugog svetskog rata u ovom regionu.
U ovom slučaju ova policija bila je sastavljena od folksdojčera iz Banata . Po svedočenjima najgore i jeste bilo što su govorili srpski pa ih se narod klonio i od njih zazirao. Prenoseći svedočenja istoričar Popović navodi da je „lokalno stanovništvo zapamtilo folksdojčera Zelenkovića koji je jurio i batinao decu u kvartu“.
Ipak Nemci su se povukli 1945. godine i kuća Pantića postala je nešto sasvim drugo. Kuća je postala Dom pionira nakon što ju je Julka Pantić poklonila deci. Zbog nesrećnog slučaja koji se desio 1946. godine Dom pionira je zatvoren. U istoj kući potom je otvoreno obdanište u kom su roditelji dovodili decu an čuvanje , a za tu uslugu plaćali do 350 dinara.
U decembru 1947. godine u skladu sa odlukom Saveta za narodno zdravlje u kući Pantića otvorena je škola za babice . Vrlo uspešna škola radila je sve do 1953. godine.Tadašnji polaznici morali su potom u druge gradove jer u Valjevu još uvek nije bila otvorena Medicinska škola.
Popović u zapisu o pomenutoj kući navodi da su se u kuću potom uselile brojen porodice , ali da je bilo evidentno da je kuća već počela da propada jer je niko nije održavao.
Ipak 1954. godine doneta je odluka da se porodice isele, a u kući Pantića otvorena je Muzička škola. Škola je radila u pomenutoj zgradu punih 11 godina i potom je preseljenau drugi objekat.
Sudbina kuće Pantića bila je šarenolika , a nakon iseljenja škole opet su se naselile porodice , Popović navodi u najvećoj meri romske . Kako su godine prolazile nekada najlepša kuća sve više je propadala, stanari su je dozidjivali i pregradjivali pa se nekadašnja moderna izgubila.
Priča o kući Pantića samo je jedna od mnogih koje postoje , a vezuju se za brojne objekte . Neki od tih objekata na žalost nisu odoleli zubu vremena pa su ih vlasnici i srušili otvarajući prostor za nove zgrade i stvarajući tako novi izgled grada.
Saradnik na tekstu -Arhiv Valjevo
*Projekat Zanimljiva istorija, Vamedia Nova realizuje u saradnji sa Gradom Valjevom
Još zanimljivija istorija je kuće u Karađorđevoj 105 kuća dr Srlimira Đorđevića ,čovek koji je spasao Valjevo 1915 i jedan od kreatora Valjevske bolnice,srušena da bi napravio kuću Omerović,
а тек улица која носи његово име, мини депонија
Sve ste pomešali. Lepa kuća do Patnićeve ulice je bila včasništvo Julke i Miše. U njoj je stanovao Dr Đurović i još neki stanari,
Zgrada na dnu dvorišta , gde su bile Babička i Muzička škola, je u stvari nila pomoćna zgrada !!!
To je bila i kuća Nikole Kalabića treća, oduzeza 45 koju je kupio u Pantićrvoj