Stigla prva beba iz doniranih spermatozoida

Zdravstveni centar Valjevo, sa svojim Odsekom za biomedicinski potpomognutu oplodnju koji radi od 2012. godine, od starta rada usvaja sve procedure koje omogućevaju povećanje nataliteta i olakšavaju borbu za potomstvo i postiže uspehe na polju vantelesne oplodnje.

Do sada je ukupno rođeno 622 bebe, 321 dečaka i 301 devojčica. Od 2022. godine na raspolaganju je i usluga Biomedicinski potpomognuta oplodnja sa darovanim reproduktivnim materijalom. Krajem avgusta rođena je prva beba iz doniranih spermatozoida nastala u laboratoriji valjevskog centra, a „singl“ majka  iz Šapca je donela na svet zdravog dečaka. Do kraja godine očekuje se rođenje bebe nastale iz donirane oocite, takođe iz postupka koji je rađen u valjevskom centru. Embriolog Centra za VTO ZC Valjevo, Ana Matić, navodi pojedinosti ovog postupka.

“Stigla nam je prva beba iz doniranih spermatozoida. U pitanju je bila „singl“žena, dakle žena bez partnera, sada mama, i mi joj čestitamo od srca. Ovo je naša prva beba iz donacije spermatozoida. U toku je i trudnoća iz donacije oocita i mi očekujemo i tu bebu sa velikom radošću“, rekla je embriolog Ana Matić, dodajući da tema doniranih ćelija više nije tabu i da se dosta otvoreno o tome govori, pa je i veliko interesovanje, posebno kod žena bez partnera.

Osim najčešće žena iz Kolubarskog i Mačvanskog okruga koje gravitiraju ka Zdravstvenom centru Valjevo, Centar za VTO mogu izabrati i ostali osiguranici iz Srbije. Biomedicinski potpomognuta oplodnja sa darovanim reproduktivnim materijalom, usluga je koja omogućava put do roditeljstva parovima kod kojih muškarac ima problem sa azospermijom pa nema svoje spermatozoide, već se radi postupak donacije. Na ovaj način za ostavarivanje majčinstva se takođe omogućuje zakonski i ženama koje nemaju partnera da apliciraju za donaciju. Dakle, u dve solucije se radi sa doniranim spermatozoidima, kod parova koji nemaju svoje spermatozoide i žene koje nemaju partnera. Sa druge strane postoje i donacije oocita i odnose se na parove kod kojih žena nema svoje ovarijalne rezerve već se oslanja na donaciju u postupku BMPO.

Sama procedura BMPO sa darovanim reproduktivnim materijalom od konsultacija i ulaska u proces zavisi od mnogih faktora i može potrajati mesecima.

“Nakon konsultacija i izbora dostupnog donora, koji je odgovarajući, bilo da se radi o spermatozoidima ili oocitama, na dostupnoj platformi se bira donor iz banke. Platforma za izbor nudi razne parametre od laboratorijskih analiza pa sve do fizičkog izgleda donora. Od momenta izbora donora čeka se dostupnost tog materijala, posebno ako su u pitanju oocite jer može da se desi da nisu dostupne u tom trenutku, dok je to sa spermatozoidima lakše. U zavisnosti od potražnje banka reproduktivnog materijala šalje pošiljku. Nakon dolaska ćelija u našu laboratoriju šalje se zahtev  za dozvolu za rad koja se čeka oko mesec dana. U roku od četiri meseca  od momenta slanja dozvole za uvoz materijal bi trebalo da stigne do nas. Sam rad sa doniranim materijalom je tehnički zahtevna procedura i zahteva obučen tim, koordinaciju i saradnju, a sve u cilju rađanja zdrave bebe”, zaključila je embriolog Ana Matić.

Podsećamo da su nedavno donešeni najnoviji „Kriterijumi za komisiju za donirane ćelije“. Stručno mišljenje RSK za ginekologiju i akušerstvo, usaglasilo je „Uslove koji su neophodni za prijavu na komisiju za donirane ćelije“. Na sednici RSK za ginekologiju i akušerstvo  održanoj  11. juna 2024. godine razmatran dopis iz Uprave za biomedicinu koji se odnosi na ujednačavanje protokola i kriterijuma kod postupaka sa darovanim reproduktivnim materijalom i da su se  svi članovi jednoglasno izjasnili da pacijent može proći Komisiju za odobravanje pojedinih postupaka BMPO, a vezano za uključivanje žene u postupak sa darovanim semenim ćelijama, ukoliko su ispunjena tri od četiri kriterijuma i to:

1. FSH (folikostimulirajući hormon) ≤ 18 IU/L
2. Estradiol < 100 pg/ml
3. Broj antralnih folikula ≥ 4
4. AMH (Anti-Milerov hormon) ≥ 0,2 ng/ml