Hteli ne hteli ove godine gradjani će ponovo na birališta. Izbori su poslednih godina postali sastavni deo života u Srbiji.U javnosti se naveliko spekuliše o kandidatima za predsednika, a ne jenjava ni priča o mogućim istovremenim novim parlamentarnim izborima.
Svaka ozbiljna partija neprestano je u kampanji , rezultat te kampanje trebalo bi da bude vidljiv na izborima na kojima bi narod, glasači mogli da daju ocenu tog rada. Nepunih godinu dana nakon parlamentarnih izbora ponovo čujemo "možda" kad su u pitanju izbori.
Ukoliko zaista budu održani vanredni parlamentarni izbori biće to treći vanredni izbori tog oblika.
Šta se razlikuje?
U trenutku pojave same priče o vanrednim parlamentarnim izborima sve je zaličilo na ranije predstave koje smo mogli da vidimo izuzev nekoliko stvari.Premijer Aleksandar vučić nije do dana današnjeg rekao da li će ih zaista biti ili neće i šta bi u ovom slučaju mogao biti povod. Ako je nova potvrda vlasti zar je neophodno svake godine potvrdjivati rezultat i neće li se na taj način u jendom trenutku izgubiti upravo na reformama i rezulatatima o kojima se neprestano govori jer svake godine nakon izbora kreće nova šarada oko okupljanja vlasti , stožera i opozicije. Izvesno je i da je različita činjenica da ove godine nema direktne pretnje ministrima u Vladi što je ranijih godina bio slučaj, ali se svakako mora priznati da svaki razgovor na temu novih parlamentarnih izbora treba da bude opomena onima koji u toj Vladi sede.
Zanimljivo je da su na prošlim izborima neke stranke prešle cenzus i našle se u srpskom parlamentu iako je to vladajuća garnitura odbacivala čak i kao pomisao. Da li bi se sada moglo pomisliti da pretnja novim izborima jeste opomena i kakvoj takvoj opoziciji da nema šanse? U jednom obraćanju medijima premijer Vučić je ustvrdio da o izborima više govori on nego opozicija kojoj je to zadatak . Vrlo je moguće kažu analitičari da je ovakvom izjavom premijer ukazao na slabost i strah u opozicionim redovima.
Ipak izvesno će biti održani predsednički izbori koji su redovni pa većina srpskih analitičara tvrdi da parlamentarni izbori treba da posluže kao podrška kandidatu vladajuće partije. Zaokruživanje po difoltu i veća izlaznost osnovni su cilj tako organizovane podrške.
Ko je John Galt?
Sam intitut predsednika srpske države nije posebno zanačajan izuzev u zvaničnim posetama, to je ono što smo mogli da naučimo poslednjih godina. Figura predsednika u Srbiji nije isto što i figura predsednika u SAD-u. Ipak Srbija je videla kako izgleda kada se na čelu države nadje predsednik koji se ne slaže sa premijerom , slučaj Koštunica – Djindjić.
Nameće se dakle mišljenje da bi kakvu god ulogu predsednik države imao trebao da bude iz redova partije koja je na vlasti.
U Srbiji još uvek nije poznato ko će biti kandidat aktuelne vlasti iako je Tomislav Nikolić aktuelni predsednik u više obraćanja medijima rekao da očekuje pa i da se podrazumeva da će to biti baš on. Potvrda sdruge strane nije stigla već se nasuprot tome počelo govoriti o tome da li bi najbolji kandidat zapravo mogao biti Aleksandar Vučić , aktuelni premijer.
Istraživanja javnog mnjenja trenutno pokazuju da bi Vučić naspram svakog protiv kandidata odneo ubedljivu pobedu, sa Nikolićem, kažu istraživanja, to nije slučaj.
Da li onda priča o vanrednim parlamentarnim izborima konačno dobija smisao?
velika nepoznanica predstojećih predsedničkih izbora jeste i ponašanje SPS-a , odnosno da li će ova partija imati svog kandidata ili će podržati kandidata SNS-a čime bi izvesno sebi obezbedila dalji ostanak u vlasti. Istini za volju SPS na taj način rizikuje sve manju podršku gradjana na nekim redovnim izborima nakon ovih. Svi se slažu da će biti zanimljivo videti funkcionere SPS-a u kampanji za kandidata SNS-a.
Opozicija sve češće govori o zajedničkom kandidatu, ali analitičari tvrde da do toga neće doći jer opozicija nije mogla da postigne dogovor ni za izbore u 2016. godini. Saša Janković ili Vuk Jeremić, oba ili samo jedan?
Iskustva država koje su dugo u tranzicionom periodu pokazuju da je mnogo važnije od izbora ekonomsko osnaživanje zemlje. Srbija očito tu lekciju još nije naučila. Posmatrano iz ugla običnog čoveka koji se poslednjih godina ponovo "gura" u pravcu kolektivizma i birokratije iako je to upravo suprotnost onome što se nekad najavljivalo, izbori sve više gube na značaju. Na izbore izvesno izlaze samo jasno partijski učlanjeni i opredeljeni birači. veliki deo Srbije ne želi da učestvuje jer ne vidi boljitak ni na ličnom ni na društvenom planu.
Uvek ostaje pitanje šta je to što traba da ponudi predsednički kandidat?
Ako pogledamo prethodne četiri godine jasno je da, ako dolazi iz redova vladajuće partije, baš ništa sem pristojnosti.
Kandidat iz redova opozicije mora u ovom slučaju imati dvostruki plan jedan za javnost i izbore ,a drugi kao odgovor na pitanje šta nakon izbora?
Zaista, šta nakon izbora u Srbiji? Hoće li se nešto promeniti?
Ni najhrabriji ne odgovaraju na ovo pitanje.
S.V.