O štetnosti rudarenja litijuma i svim negativnim aspektima uticaja na životnu sredinu što za posledicu ima negativan uticaj na zdravlje i živote ljudi govorilo se na tribini pod nazivom :„Zašto se neće kopati“.
Profesor biološkog fakulteta dr Bojan Mitić kaže da on kao profesor fakulteta niti Biološki fakultet niti bilo ko u ovoj zemlji ne može da kaže da se neće kopati , jer Biološki fakultet nije donosilac odluka .
„Mi smo svojevremeno pitani za mišljenje i stav svih petnaestak koautora te Studije da iz ekoloških i još nekih drugih razloga o kojima ne sme da se govori , s obzirom da su kolege potpisale ugovor o poverljivosti informacija , jedino pravo rešenje jeste odustajanje od ovog projekta . Pre desetak dana smo održali sednicu nastavno naučnog veća i nedvosmisleno smo podržali izveštaj i rad kolega koji nije od juče i koji je star tri godine , a o kome se sada govori sa puno neistina i dezinformacija . Ovde sam kao profesor, ali i kao čovek koji je zainteresovan da mu deca ovde odrastaju“, objasnio je svoju poziciju Mitić.
On je naglasio da je problem svega zapravo jeftino rudarenje.
„U pitanju je jeftino rudarenje , Došli su i dolaziće jer je jeftina radna snaga, niska rudna renta i niska ekološka svest . Koristi nema mnogo, a šteta je daleko veća. Dobio sam informaciju da bi nam dobit od litijuma bila 1% BDP, a zamislite kada bismo posekli sve šume u Srbiji BDP bi skočio 10%. Nisu stvari crno bele kao što se predstavljaju . Tu je nekoliko stotina biljnih i životinjskih vrsta od kojih su mnoge pod zaštitom države, a nijednog trenutka ne treba da zaboravimo čoveka koji je u tom lancu. Problem su i teški metali i metaloidi koji bi se čuvali u džakovima odnosno pogačama koje bi bile obmotane plastičnom folijom od 1,5 mm. To se lako može probušiti i doći će do izlivanja. Pogledajte kako izgleda borska reka, tamo je 4000 onkoloških pacijenata“, obrazložio je svoj stav protiv rudarenja litijuma u Srbiji dr Mitić.
Isto mišljenje podelio je i Milan Bjelica, redovan profesor ETF-a u Beogradu koji za sebe kaže da mu je kao inženjeru blisko ruvodjenje, ali i analiza projekata.
„U ovom slučaju kada uporedimo očekivanu korist sa mogućom štetom, šteta daleko prevazilazi moguću korist . Sa stručnog stanovišta litijumski akumulatori i super kondenzatori za električna vozila su doživeli svoj zenit i sada će po prirodi stvari opadati. Zašto ulagati u tehnologiju koja će ići ka svom zalasku? Zar nije bolje ići na druge tehnologije? Očekuje se da će za nekih 50 godina tehnologija nuklearne fuzije biti dosta prihvatljiviji izvor energije i da će tu litijum biti strateški materijal. Pa zar nije bolje da sačuvamo svoje rezerve za te godine nego da ga sada trošimo na tehnologiju koja je na zalasku?“, upitao je Bjelica.
On tvrdi da njegove kolege kao i ustanova u kojoj radi su protiv rudarenja jer stoje na stanovištu činjenica koje ukazuju da nema opravdanja sada za rudarenje .
Borba protiv rudarenja litijuma mora biti simbioza mnogo činilaca, ali iskustva pokazuju da se na institucije teško može osloniti, smatra advokat Jovan Rajić.
„Problemi su različiti i ostaje puno neodgovorenih pitanja i onog što nije razjašnjeno. Problem je što imamo situaciju sa stranim investitorima koje države ne tera da poštuju zakone , ne postupa se po krivičnim prijavama, ne prolaze kontrole , ne postupa se po zahtevima za vanredne inspekcijske nadzore . Oni imaju slobodu da rade šta žele . Drugi problem jeste sam Rio Tinto i sprovodjenje procedura i propisa što je vrlo problematično. Imamo cepkanje tog projekta na više manjih kako bi se značaj Studije uticaja na životnu sredinu umanjio, a sa druge strane nastoji se da se projekat predstavi manje rizičan nego što jeste. Imamo investitora koji telefonski produžava rokove za dostavljanje dokumentacije o čemu postoje dokazi . Imamo skandaloznu presudu Ustavnog suda kojom je projekat nastavljen gde se vidi da se sudije nisu čak potrudile da obrazlože svoju odluku. Sve ukazuje da ovaj projekat ne može da bude sproveden po zakonskim i stručnim standardima , iskustvo pokazuje da je potrebna sinergija institucija , aktivista , ljudi sa terena, sa lokala , ali institucije ne rade svoj posao.“, rekao je Rajić.