Ovogodišnja kampanja povodom obeležavanja Svetskog dana mentalnog zdravlja organizuje se pod sloganom „Promocija mentalnog zdravlja na radnom mestu“. SZO iznela je podatak da kod 60% svetske populacije koja je zaposlena potrebno je obezbediti povoljne uslove za rad kako bi zaštitili i očuvali mentalno zdravlje.Na temu mentalnog zdravlja na radnom mestu razgovarali smo sa dr Aleksandrom Aničić, specialista psihijatar i subspecijalizant sudske psihijatrije.
foto: AI
Kažu da je jedan od najvećih strahova u Srbiji trenutno gubitak radnog mesta. Ako je to tako da li ljudi već na samo radno mesto dolaze pod stresom?
Dr Aničić: Strah od gubitka posla se statistički pozicionira kao jedan od 5 najvećih ljudskih strahova, zbog posledica koje donosi, pre svega ekonomskih i pravnih, ali i psiholoških, koje se odnose na sniženo samopouzdanje i samovrednovanje.Zbog svega navedenog, sam dolazak na posao kod nekih ljudi biva okidač za iracionalni strah.
Kako se onda takav stres manifestuje na poslu?
Dr Aničić: Strah je normalna reakcija na preteću opasnost. Kod iracionalnog straha problem je u intenzitetu samog osećaja , kao i neadekvatnosti provocirajućem faktoru, ukoliko on uopšte i postoji. Minimalna doza anksioznosti moze biti stimulativna, dok nas anksioznost koja je neracionalna preplavljuje, parališe, snižava nasu pažnju, radne kapacitete pa zaista možemo biti manje efikasni. Sve to, naročito u dužem vremenskom periodu, može dovesti do ozbiljnog stresa, koji se moze manifestovati poremecajima raspolozenja, spavanja, ishrane, te psihosomatskoh bolesti, i sada veoma popularnom sindromu sagorevanja. Sve ovo dovodi do neadekvatnog funkcionisanja ne samo u radnoj već i porodičnoj i socijalnoj sredini, sto se reperkutuje na samopouzdanje pacijenta, osećaj neadekvatnosti, nervozu,i tako dolazimo u jedan začaran krug.
Šta sve može uticati negativno na mentalno zdravije na radnom mestu?
Dr Aničić: Različiti su faktori koji mogu poremetiti adekvatno funkcionisanje u radnoj sredini. Počevši od mentalnih poremećaja i bolesti koji zaposleni moze imati od ranije, a koji smanjuju mogućnost tolerancije i adaptivnosti na stresne situacije kao i rad u kolektivu, zatim same karakteristike ličnosti, u smislu da ista situacija može za jednu osobu biti izuzetno stresna, dok je druga osoba može doživeti kao nelagodnost. Treba napomenuti i saradnju sa ‘ teškim ‘ kolegama, zatim povećani zahtevi rukovodioca , ili zahtevi koji prevazilaze naše mogućnosti i na taj način mobilišu povećane zahteve za nas same koji u dužem vremenskom periodu dovode do kako psihičkih tako i fizičkih posledica po individuu.
Koji su to prvi pokazatelji da je osoba na poslu pod stresom, da trpi pritiske ili mobing? Kada treba da se zabrine, ona ili neko iz njene okoline i kada već treba reagovati?
Dr Aničić: Sama procena situacije da je zahtevna , da nas iscrpljuje i da bi mogla dovesti do poremećaja bi bila najbolja. Znači preventiva. Ali to se u praksi izuzetno retko dešava, gotovo nikada. Tako da realniji je savet da sa prvim i najmanjim izmenama u funksionisanju, u smislu nervoze, nesanice, anksioznosti, poremećaja raspoloženja, skala pritiska, pulsa itd treba reagovati.
dr Aleksandra Aničić
Procenjuje se da 15% radno sposobnog stanovništva ima neki mentalni poremećaj, šta nam to govori?
Dr Aničić: Statistiku je u ovom kontekstu teško tumačiti, jer postoje mentalni poremećaji koji su postojali i pre zaposlenja, mentalni poremećaji kod kojih je stres na poslu mogao biti jedan od uzroka nastajanja, ali treba spomenuti i značajan deo poremećaja koji nisu prepoznati ili osoba nema uvid da sa njenim psihičkim funkcionisanjem nešto nije u redu. Na kontinuumu mentalnih poremećaja postoje veoma velike razlike u simptomima kojima se manifestuju, pa tako nije isto i nema isti efekat u radnoj sredini da li osoba ima anoreksiju ili shizofreniju.
Kako menjati stanje stvari?
Dr Aničić: Preventiva u smislu edukacija, psihoterapija, rada na sebi. Stres postoji samo ukoliko mi odredjenu situaciju percipiramo kao stresnu, ukoliko damo na važnosti, ne govorim ovde o realnim stresnim, životno ugrožavajućim situacijama. Racionalizacija, život i rad u skladu sa svojim mogućnostima, izbalansirana ishrana, dovoljno sna, fizička aktivnost, kontinuirani rad na sebi u svakom smislu.
Šta bi bila preporuka onima koji tek traže posao?
Dr Aničić: Svako percipiranje neuspeha nas uvodi u anksioznost. Budite realni prema zahtevima koje postavljate pred sebe. Budite odgovorni, racionalni, vredni, dajte svoj maksimum i uspeh neće izostati. Postavite prioritete. Budite u balansu sami sa sobom.
Podržavajuće radno okruženje podstiče dobro mentalno zdravlje pružajući osećanje produktivnosti, unutrašnjeg zadovoljstva i motivisanosti za rad.
Svaka čast! Da je vise ovakvihmladih i stručnih lekara !