Raspisan tender za izgradnju kanalizacione mreže na Divčibarama

Ministarstvo zaštite životne sredine raspisalo je  tender za izvođenje radova na izgradnji nove kanalizacione mreže u turističkom naselju Divčibare, a procenjena vrednost nabavke je 367,5 miliona dinara. Ranije, u avgustu, je raspisan i tender za izradu projektno-tehničke dokumentacije i izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

foto:AI

Divčibare su nikad bliže  izgradnji preko potrebne kanalizacione mreže, potvrdjuje i Vladimir Blagojević pomoćnik gradonačelnika za razvoj Divčibara.

„Raspisani tenderi za kanalizacionu mrežu i postrojenje na Divčibarama od strane ministarstva ekologije definitivna su potvrda da smo zaista blizu i početku radova i da je sav naš trud i rad naišao na razumevanje nadležnih, pre svega ministarke Irene Vujović. Verovali smo u inicijativu i data obećanja dobijena od predsednika Aleksandra Vučića i sigurno svu zahvalnost za finansiranje ovog, za naš grad praktično neostvarivog projekta, dugujemo njemu. Zahvalni smo takođe na mogućnosti i podršci u procesu daljeg razvitka naše turističke destinacije , ali uz očuvanje svih prirodnih resursa, zaštićenih od strane Zavoda za zaštitu prirode, koji jesu osnovni razlog zašto se turisti odlučuju da na Divčibare dodju. Izgradnja kanalizacione mreže i postrojenja za preradu odpadnih voda uz sve prethodno uradjeno još jedan su podsticaj da nastavimo predanim radom kao lokalna samouprava i svetu ne samo Srbiji pokažemo kakvu prirodnu oazu imamo. Divčibare će tek biti prepoznate i itekako značajne“.

U raspisanom tenderu se navodi:

„Usled ubrzane urbanizacije turističkog naselja Divčibare, došlo je do naglog povećanja količina otpadnih voda. Postojeća kanalizaciona mreža nije dovoljno razgranata po naselju, a dinamika izgradnje ugostiteljsko-turističkih i drugih objekata, daleko prevazilazi dinamiku izgradnje infrastrukture, pa veliki broj korisnika nema mogućnost priključivanja. Takođe, ne postoji ni funkcionalno PPOV, tako da sva neprečišćena otpadna voda završava u reci Bela Kamenica, što ima veoma nepovoljan uticaj kako na životnu sredinu, tako i na sam turizam.

Zbog toga se javila potreba za izgradnjom nove fekalne kanalizacije po čitavom naselju i novo savremeno PPOV, koji će ispratiti urbanistički razvoj Divčibara.

Izmenom i dopunom PGR-a naselja Divčibare, predviđena je izgradnja primarne kanalizacione mreže, ukupne dužine oko 19 km i novo PPOV.

Predviđeno je fazno projektovanje sa mogućnošću fazne izgradnje kanalizacione mreže.

Prva faza obuhvata 12km primarne mreže u najnaseljenijim delovima Divčibara i PPOV, a druga faza obuhvata preostalih 7km primarne mreže. Prva faza je zatim podeljena na fazu Ia (PPOV i pripadajuća kanalizaciona mreža dužine 900 m) i fazu Ib (11km kanalizacione mreže u naselju Divčibare).

1) Ia faza – ukupna dužina kanalizacione mreže 0.9 km + PPOV

2) Ib faza – ukupna dužina kanalizacione mreže 11 km

3) II faza – ukupna dužina kanalizacione mreže 7 km“

 U toku 2019. i 2020. godine izgrađeni su delovi kanalizacione mreže i to:

– Glavni kolektor Ø300mm – Ø400mm u zoni centra Divčibara do lokacije starog postrojenja u dužini od 1085 m,

– Severozapadni krak Ø250mm – Ø300mm od odmarališta „Stevan Filipović“ do centra Divčibara u dužini od 1576 m,

– Krak kanalizacije Ø250mm u dužini od 700m (u istočnom delu plana) do novoizvedenog glavnog kolektora,

– Krak kanalizacije Ø250mm u dužini od 400m (u južnom delu plana) do postojeće kanalizacije koja je predviđena za rekonstrukciju.

Kanalizacione cevi i šahtovi su izvedeni od polietilena, klase nosivosti SN8. Projekat kanalizacione mreže sanitarnih otpadnih voda je urađen tako da je omogućeno gravitaciono tečenje ka postojećoj kanalizaciji. Projektovani padovi i dubine kanalizacionih cevi se maksimalno uklapaju u postojeći teren i projektovane nivelete servisnih saobraćajnica, pri čemu se vodilo računa o mogućnosti priključenja što većeg broja postojećih i planiranih korisnika. Na ovaj način, u potpunosti su izbegnute crpne stanice na primarnoj kanalizacionoj mreži, navodi se u tenderskoj dokumentaciji.

 Kod izbora trase projektovane kanalizacije sanitarnih otpadnih voda, vodilo se računa i o inženjersko-geološkim uslovima terena. Gde god je bilo moguće, izbegavane su zabarene deonice i tresetišta i kanalizacija je postavljena u najbliže zdravo tlo. Takođe, maksimalno je izbegavano i vođenje kanalizacije kroz slojeve čvrste stene (osim na deonicama gde nije bilo drugog izbora), koja je teška za iskop.“