U окviru оbеlеžаvаnjа Svеtsкоg dаnа hrаnе, 16. окtоbrа, акtivnоsti se usmеrаvаju nа infоrmisаnjе i еduкаciјu stаnоvništvа, а pоsеbnо dеcе i mlаdih u cilju sticаnjа znаnjа, fоrmirаnjа isprаvnih stаvоvа i pоnаšаnjа u vеzi sа ishrаnоm.
foto:AI
O hrani kao osnovnoj ljudskoj potrebi potrebno je češće razgovarati, stav je i subspecijaliste iz ishrane zdravih i bolesnih ljudi, prim. dr Jasmine Lukić, iz Doma zdravlja Valjevo. Prim. dr Lukić je primarijat stekla 2005. godine nakon čega je završila i subspecijalizaciju iz ishrane 2007. godine, predsednik je Odbora za javno zdravlje Valjevo i sekretar SLD podružnice Valjevo. Savetovalište za ishranu u Preventivnom centru u Domu zdravlja Valjevo, radi petkom od 7 sati ujutru, već 16 godina i vodi ga prim. dr Jasmina Lukić. U moru informacija putem medija i društvenih mreža, običan čovek je najčešće zbunjen, pa je iz prve ruke reč struke, od prim. dr Jasmine lukić, subspecijalsite za ishranu zdravih i bolesnih ljudi, ključna da se čuje i primeni. Za 16 godina rada Savetovališta za ishranu u kartoteku je upisano preko 5000 pacijenata koji su svoje zdravlje regulisali pravilnom ishranom po savetima i lečenju subspecijaliste prim dr Jasmine Lukić.
– Savetovalište za ishranu koje radi već deceniju ipo, posećuju ne samo gojazni nego zbog pravilne ishrane i ishrane u patološkim stanjima tipa onkoloških bolesti, zatim pacijenti sa povišenim vrednostima masnoće u krvi, bubrežni bolesnici, dakle različite patologije i svi oni pripadaju našem savetovalištu i mogu da nađu svoje mesto u Savetovalištu za ishranu. Ishrana je važna komponenta života i važan parametar kvaliteta života. Ishrana je značajna za celokupan rad primarne zdravstvene zaštite jer se kod nas svi najpre javljaju. Savet o ishrani je nešto što podrazumeva deo svake posete pacijenta lekaru, jer kada se završi klinički pregled i terapija sledi savet o ishrani u zavisnosti od stanja kako bi poboljšao pacijent svoje zdravlje i ubrzao svoj oporavak. Zaista se primećuje pomak u našoj populaciji i među sugrađanima, bilo da je u pitanju najbrojnija radno sposobna populacija, bilo da su to deca gde je veliki prostor za delovanje, obrazovanje i edukaciju o zdravoj ishrani. Pored mene, tu je nezaobilazno mesto pedijatra, a mesto roditelja je jako važno. Starija populacija skuplja iskustva i informacije sa različitih strana i tu prosto imamo dosta osvešćenosti jer očekuju i žele da čuju reč lekara. Od prvog javljanja u savetovalište prođu meseci pa i godine, a sve rezultira redukcijom telesne mase, a samim tim i sveopšteg poboljšanja zdravstvenog stanja. Mesečno oko 50 ljudi dođe u Savetovalište za ishranu, a novih bude 8 do 10 na prvom pregledu – navodi prim. dr Lukić, ističući jako dobru saradnju sa endokrinolozima, kardiolozima, onkolozima i ostalim specijalistima ZC Valjevo.
dr Jasmina Lukić
Prim. dr Jasmina Lukić navodi da se svest menja i raste pa uočava želju i potrebu našeg naroda ka zdravoj hrani. Mogućnosti ljudi da dođu do zdrave hrane su takođe veće.
- Ja sam oduvek volela pijac i kažem da je pijaca mesto gde je u ponudi šarenoliko, raznovrsno i sveže sve ono neophodno za jednu zdravu i izbalansiranu ishranu, a svima je dostupno. Mi smo da kažem još uvek u jednom zdravom okruženju i imamo sreću da smo i okruženi proizvođačima hrane. Zdrava povrćka, zdrava voćka jeste nešto što treba da bude prisutno svakodnevno na trpezama. Osim odabira sama priprema hrane je jako važna, zatim konzumiranje u smislu količine i rasporeda obroka sve utiče na kraju u smislu da se dobije zdrav izbor. Osim hrane tu su i tečnosti, a mi imamo sreću da nam je dostupna pitka voda dobrog kvaliteta. Osim vode i čaja , sokovi ali od ceđenog vođa, a izbegavati gazirane napitke. Kada povedemo računa o svakom aspektu i svakom koraku onda dobijamo to zdravo dete koje raste pravilno u zdravog mladog čoveka koji je sposoban za reprodukciju, organizovanu porodicu koja ima smisla da sredi svoje okruženje životno i na kraju jednog starijeg čoveka koji ima hronične bolesti zbog starosti ali može da ih kontroliše – rekla je prim. dr Jasmina Lukić naglasivši da je velika zabluda da je zdrava ishrana skupa.
– Zdrava ishrana nije skupa posebno kada se pravilno odaberu namirnice i kada se one pravilno prerađuju. Izbegavati prženje i pohovanje namirnica, a samim tim je unos ulja smanjen. Osnovno je kuvati i peći, zatim grilovanje je dobro. To su načini koji su i jeftiniji, ali su daleko zdraviji nego prženo – izričita je prim. dr Lukić.
Što se tiče sveopšte popularnosti suplementacije u ishrani, ključan je stav struke. Prim. dr Jasmina Lukić kaže da je suplementacija nekada neophodna, ali isključivo pod nadzorom lekara.
- Suplementacija je potrebna apostoje situacije i zdravstvena stanja organizma kada je ona i neophodna. Tržište je zbog dostupnosti i prisutnosti farmaceutske industrije u medijima prepravljeno, ali svakako treba razgovor sa lekarom obaviti pre uzimanja bilo kog suplementa. U zavisnosti od starosne dobi, od patologije, od stanja organizma, lekar procenjuje na osnovu dodatnih laboratorijskih analiza da li je i koji suplement potreban. Uz svu suplementaciju koja je delimično potrebna, uvek je ishrana ili redukcija uz dodatke ključna. Moram da kažem da je Kovid koji smo imali pre četiri godine dosta promenio svest o suplementaciji, posebno o C i D vitaminima donevši nam nova saznanja o njihovoj koristi. Vrednost i važnost vitamina D se potvrdila i povećala. Dakle svakako laboratorija, razgovor sa lekarom, analize i doziranje pa tek onda suplementacija tamo gde treba bez obzira na dostupnost i prekomerno korišćenje koje je evidentno – rekla je prim. dr Jasmina Lukić, dodajući da je u sklopu prevencije značajna i vakcinacija protiv gripa uz dovoljno tečnosti, dovoljno svežih salata i voća kao prvi korak ka jačanju odbrambenih mehanizama organizma.
Umerenost je ključ zdravlja i zdrave ishrane i kad bi se primenjivala u svim segmentima bilo bi manje posla i za lekare. Posebno umerenost se savetuje u upotrebi soli i šećera, a izbegavati preterivanja jer bilo da je u pitanju redukcija ili preterana upotreba bilo čega to dovodi do disbalansa i problema. Prim. dr Jasmina Lukić navodi ekstreman, ali uspešan primer pacijenta koji je bio redovan tokom trogodišnjeg lečenja na pravilnom redukcionom režimu i za to vreme prepolovio svoju težinu sa 180 na 90 kilograma! Češće u ženskoj populaciji se uočava eksperimentisanje sa restriktivnim dijetamam, suplementima i preparatima, pa ih sve to dovede u Savetovalište za ishranu na kraju.
- Pacijenti često zaborave da rezultat ne može preko noći niti za deset dana jer nije tako brzo ni nastajao problem. Uzajamna saradnja bazirana na poverenju je ključna jer osim saveta, terapije i lekova ključno je menjanje životnih navika na duži vremenski period. Razgovor je nešto što je velika stvar i jedan od početaka stvaranja poverenja i sprege između mene i pacijenata i početak uspešnog lečenja – zaključila je prim. dr Jasmina Lukić, subspecijalista ishrane za zdrave i bolesne, naglasivši da ne postoji hrana za koju je izričita da je nikada ne bi jela već upravo naći balans u umerenosti konzumiranja svake hrane. Probati nešto novo i dozvoliti sebi tokom proslave ili neki lep ručak neuobičajen nije ništa pogrešno, naprotiv, organizam koj je u restrikciji može baš da žudi za nečime i time nastaje neumerenost. Vrlo je bitno osetiti zadovoljstvo posle konzumaije nečega i taj mir koji čovek oseti je značajan za balans i mnogo je važniji od odricanja.
Mediteranski način ishrane jeste najzdraviji, ali on pored maslinovog ulja i obilja ribe podrazumeva i sam vazduh koji je lekovit, a ti ljudi se hrane na taj način jer su im te namirnice dostupne.
- Mi ovde treba malo da više povedemo računa i ubacujemo u ishranu ribu i promenimo svest o tome koliko je riba važna. Uvek je najlakše i najbolje da se čovek prilagođava ono što mu je dostupno u ishrani, što raste na podneblju gde je rođen jer su tada i mogućnosti za alergijske reakcije smanjene, olakšano je i varenje, a hrana prija. Malo nekog hedonizma, kad čiovek odvoji vreme za spremanje hrane, i uživa u jelu nije uopšte loše ako je sa merom jer to utiče na sveukupno zdravlje. Što se tiče zablude da se ljudi goje nakon ostavljanja duvana, tu dolazi do oslobađanja receptora koji su bili blokirani nikotinom, kako se ukusi oslobađaju tako i hrna više prija pa se i više konzumira. Uvek je volja presudna bez obzira da li su razlozi patološki ili estetski za promenu ka zdravlju. Svuda i na svakom mestu u svakom pogledu biti umeren, verovati u seb i u ono što lekar kaže – zaključila je prim. dr Jasmina Lukić.
- окtоbаr – Svеtsкi dаn hrаnе, u Srbiјi sе оvај dаtum оbеlеžаvа оd 2001. gоdinе, а оvоgоdišnji slоgаn Svеtsкоg dаnа hrаnе је: „Prаvо nа hrаnu, zа bоlji živоt i bоlju budućnоst: dа niко nе budе glаdаn“.