Treća sezona balona u Petnici neminovno donosi pitanje , da li smo zalud kao grad uložili 28 miliona dinara? Retki kupači ne mogu da pokriju troškove grejanja u balonu.
Izvesno je da niko ne spori činjenicu da grad veličine Valjeva treba da raspolaže i zatvorenim bazenom , mogućnošću da i u zimskim mesecima gradjani mogu na plivanje. Ipak ni treću sezonu pod balonom grad nije uspeo da funkciju balona učini samoodrživom. Za grejanje balona UFK Valis izdvaja 5,5 miliona dinara.
„ Najveći trošak koji imamo jeste to grejanje . Oni koji rade na održavanju bazena inače rade i to je već postojeći rashod , ali je grejanje najveća stavka. Ako pogledamo recimo dane iza nas možemo da kažemo da je nešto više kupača bilo za praznike, ali sad u subotu nije bilo nijednog kupača. A bazen se greje mi troškove imamo, a prihod nemamo“, kaže direktor UFK Valis Aleksandar Mijailović.
Ako i konstatujemo da u Valjevu ne postoji navika kupanja u zimskom periodu, da li možemo i kako da to promenimo. Starije gradjane teško je privoleti , ali mladji se kupanjju raduju . Najava da će deca školskog uzrasta biti uključena u korišćenje balona i dalje je samo najava.
„Pa mi sada imamo najavu da će tako nešto biti realizovano u septembru ove godine. Do sada je samo Peta škola učestvovala kroz jedan pilot projekat i izrazili su zadovoljstvo što su deo tog projekta, što ste i sami mogli da čujete na jednoj od konferencija za novinare. Medjutim , ostali se ni ne raspituju , a kamoli da imaju neku ideju ili nameru. Kad bi to moglo u učionici, e to je druga priča“, kaže Mijailović.
Kako Vamedia saznaje škole nisu preterano zainteresovane jer to znači više rada za njih i bolju organizaciju bez obzira čak i na nameru grada da subvencioniše ili u potpunosti obezbedi prevoz dece do Petnice.
Balon uglavnom i koriste plivački i vaterpolo klubovi. Za korišćenje bazena oni ne plaćaju ništa i imaju termine rezervisane samo za njih, treninge i takmičenja.
Desetogodišnja priča o balonu dobila je tako svoj epilog. Imamo ga da ga imamo, ne koristimo ga. Balon je bio povod za politička prepucavanja, uvrede i sticanje političkih poena kod gradjana . Pritisak javnosti bio je u jednom trenutku nepodnošljiv. Svako ko se tada zadesio u Valjevu konstatovao bi samo jedno, taj balon mora odmah da se realizuje. Ali , niko nije očito računao na jednu konstantu koja se neprestano pojavljuje. Ta X više nije nepoznata , jasno je radi se o našem menatlitetu, o ljudskom faktoru. Pitanje je dana kada ćemo čuti opasku da je balon uradjen, a nema kupača, što je promašaj u nečijem odlučivanju. Poznajući prilike u Valjevu možda to budu baš oni koji su rekli da je sramota da nemamo zatvoreni bazen.
Direktor Valisa , Mijailović objašnjava i da su idejni projekti grejanja sa toplotnim pumpama predati stručnjacima sa Mašinskog fakulteta kako bi bili uradejeni proračuni i konkretna rešenja . „ Pokušaćemo na ovaj način da smanjimo troškove iako ne bi trebalo da gajimo prevelike nade po tom pitanju. Nama u osnovi treba sto kupača dnevno da bismo balon bar pokušali da učinimo samoodrživim. Sa pola miliona prihoda za sezonu naspram 5,5 miliona rashoda , jasno je da moramo da finansiramo grejanje balona ods sredstava grada“, objašnjava Mijailović.
S.V.