Zanimljiva istorija-Valjevska gimnazija 10

Iz Valjevske gimnazije potekla su mnoga značajna imena,a potreba za otvaranjem Gimnazije u Valjevu prvi put je iskazana zvanično 1. juna 1868. godine dopisom koji je valjevska opština uputila ministarstvu tražeći bar jedan razred ove škole.

Valjevska gimnazija, osnovana je  1870. godine, nalazi se u zgradi izgrađenoj 1906. godine. Daleke 1868. godine u molbi broj 1083 valjevska opština moli ministarstvo prosvete da u Valjevu otvori bar jedan razred gimnazije. Kao razloge za ovaj zahtev najpre se navodi veliki broj dece koja žele da uče gimnaziju , a potom i da su najbliže takve škole u Šapcu i Beogradu . „Vrlo je nezgodno da se deca od 10 godina šalju tako daleko da uče školu“, navedeno je u molbi.

Opština se potom obavezala da će od svojih sredstava podići osnovnu školu i obezbediti prostor, 4 sobe za gimnaziju.

Ministarstvo prosvete pod rednim brojem 1760od 8. jula 1868. godine izvestilo je ministarstvo gradjevina,  od kojeg je valjevska opština u više navrata tražila da izradi plan za zgradu, ali je to ministarstvo odbijalo bez saglasnosti ministarstva prosvete, da može da izradi plan za osnovnu školu sa 4 sobe za Gimnaziju koja će se otvoriti kad Praviteljstvo nadje za potrebno i kada se stvore finansijske mogućnosti.

Ministarstvo gradjevina izradilo je plan sa predračunom od 231 159 groša čaršijskih . Postojeća zgrada osnovne škole bila je u lošem stanju pa je angažovan preduzimač koji će radove prema planu i izvršiti. Angažovani preduzimač je preminuo pa je morao biti angažovan novi što je rezultiralo prolaskom vremena. Iako ne psotoje pouzdani dokazi kada ej tačno počelo zidanje zgrade , ali se pretpostavlja da je to bilo na leto 1869. godine. U dopisu ministarstvu opština traži da se otvori prvi i drugi razred škole, ali i da se odrede nastavnici. Na sednici Ministarskog saveta donela je potvrdna odluka 1870. godine. Za suplente (zamenske članove) odredjen je Svetozar Marković pisar treće klase aleksinačkog prvostepenog suda i Djura Kozarac privatni nastavnik iz Valjeva, za veroučitelja postavljen je kapelan Radomir Jovanović , a za učitelja krasnopisa i crtanja Novak Savić svršeni učenik Tehničke škole u Beogradu.

Ne treba zaboraviti da su veliki udeo u uopšte zahtevu za gimnaziju u Valjevu imali članovi Kluba dvanaestorice U brojnim radovima pominje se udeo Kluba u osnivanju Gimnazije i dovodjenju Djure Kozarca  katoličkog župnika i profesora teologije 1869. godine u Valjevo, ali i Dimitrija Matića ministra prosvete i crkvenih dela. U radu Milorada Radojčića na temu Klaudija Prikelmajera , prvog valjevskog apotekara on navodi potrebu samih članova Kluba da im deca budu školovana te i ideju vezanu za Gimnaziju. 

Ta Gimanzija imala je 33 učenika u prvom i deset učenika u drugom razredu. Tek 1913. godine Valjevo je dobilo potpunu gimnaziju.

Gimnazija je u medjuvremenu preseljavana i deljena , ali postojeća zgrada izgradjena je tek 1906. godine. Ova impozantna građevina, projektovana je  od strane arhitekata Dragutina Đorđevića i Dušana Živanovića i  predstavlja značajan primer arhitekture s početka 20. veka . Zgrada odražava karakterističan akademski stil sa elementima neorenesanse i secesije, što je tipično za obrazovne ustanove tog perioda u Srbiji.

Zgrada gimnazije karakteriše monumentalni centralni blok sa dva simetrična krila, formirajući poluzatvoreni atrijumski prostor u zaleđu. Fasada je bogato dekorisana, sa elementima neoklasicizma, što doprinosi njenom elegantnom izgledu.

Posebnu pažnju zaslužuje Svečana sala, koja je zadržala svoj prvobitni izgled više od jednog veka. Ukrašena originalnim dekoracijama, ova sala se koristi za kulturne i javne manifestacije od značaja za školu i grad. Unutrašnjost zgrade sadrži prostrane hodnike, učionice sa visokim plafonima i veliku salu za priredbe.

Zgrada je pod zaštitom kao kulturno dobro zbog svoje arhitektonske i istorijske vrednosti, a predstavlja značajan primer obrazovne arhitekture u Srbiji iz vremena početka 20. veka.

U toku Prvog svetskog rata rad škole je bio onemogućen. U zgradi je jedno vreme bila smeštena Valjevska bolnica. Škola je prestala sa radom sve do marta 1918. godine.

Po oslobođenju, 1919. obnovljen je rad škole. Škola je 1925. dobila i prvi klavir, a 1926. izgrađeno je đačko kupatilo koje je, u to vreme, i jedino javno kupatilo u Valjevu.

Sredinom 1940. škola je podeljena na dve gimnazije. One će nastaviti da rade i pod okupacijom, ali kao Muška i Ženska gimnazija. Posle rata nastaviće da rade kao Prva i Druga gimnazija sve do 1951. godine. Izdvajanjem viših razreda formirana je 1951. Viša mešovita realna gimnazija.

Teško je nabrojati sve one koji su bili učenici Valjevske gimnazije , a koji su ostavili za sobom veliki trag u društvu.Medju opšte poznatim imenima su: Nikolaj Velimirović, Desanka Maksimović, Matija Bećković, Ljuba Popović, Dejan Mijač,  Vojislav Brajović, Jasmina Ranković – Avramović,  Slobodan Jevtić – Pulika,  Stojan Maksimović. I mnogi mnogi drugi.

Koliko god da su se obrazovni programi kroz vreme menjali i krasnopis davno pao u zaborav, Valjevska gimnazija imala je svoju posebnu simboliku u životu grada. Njeno učešće vidljivo je ne samo u zvučnim imenima koje je iznedrila već pre svega u duhu koji sa sobom donosi. Biti Gimnazijalac nekada je bila stvar prestiža na način koji sada možda teško možemo razumeti, ali Valjevska gimnazija nikada nije izgubila svoj značaj u životu ovog grada.

*Projekat Zanimljiva istorija , Vamedia Nova realizuje uz podršku Grada Valjeva. Stavovi izneti u tekstu ne odražavaju nužno stav Grada.