Udruženje boraca rata od 1990 godine u Valjevu oglasilo se Saopštenjem za javnost u kome govori o ratnim dnevnicama navodeći da od njih neće odustati.Moramo stati u zaštitu svih boraca istinitim saopštenjem, da se ratne dnevnice mogu samo naplatiti u dogovoru sa državom, tužbom Međunarodnom sudu ili demokratskim štrajkom da svi budemo isti u jednoj državi, navodi se u saopštenju.
„Po ko zna koji put se obraćamo javnosti da učesnici rata-borci imaju pravo na ratne dnevnice ako živimo svi u jednoj državi koja je zasnovana pa pravu i pravičnosti.
Širom Srbije donosile su se presude za ratne dnevnice i donose se i dan danas u pojedinim Osnovnim, Višim i Apelacionim sudovima. Vlada Republike Srbije je isplatila delu rezervista Topličkog okruga iz nekoliko nerazvijenih opština novčanu pomoć ali sa klauzulom da svi moraju da se odreknu isplate ratnih dnevnica i to po sporazumu i zaključku koji je donela Vlada Republike Srbije sa štrajkačkim odborom koji je predvodio Dejan Milošević Kuna iz Kuršumlije.
Mnogo je štrajkova izvedeno kako bi ostali rezervisti-borci mogli da naplate iste te ratne dnevnice ali sve je ostalo bezuspešno.
Mnogi današnji političari kažu da su se ratne dnevnice isplaćivale „zbog izbora“.
Slede tužbe svim sudovima skoro u svim gradovima pa tako i u Valjevu. Valjevo je bilo najbliže naplati ratnih dnevnica jer je tužilo strogo u skladu sa Zakonom i dok smo imali advokata koji je radio besplatno počele su da padaju i prve presude u korist boraca i one su donošene u skladu sa Zakonom o parničnom postupku zbog izostanka tužene Republike Srbije i Ministarstva odbrane. U drugim sudovima takve presude su postale pravnosnažne i borci su ih naplatili dok u Valjevu posle odustajanja advokata takve presude su poništavane i nikada više nisu donošene iako se suprotna, tužena strana nije pojavljivala na suđenju. Zašto je tako rađeno ni nama nije jasno?
Advokat je odustao zato što su pojedini tužioci-borci „tužili na nekoliko mesta, davali izjave da su naplatili ratne dnevnice ali da su i oni tužili jer vide da su njihovi saborci tužili“ itd. i to je naša surova istina u Valjevu, a mi smo imali priliku da se uverimo u zapisnike sa pojedinih ročišta ali ih ne posedujemo???
Usledile su tužbe Međunarodnom sudu iz Valjeva i ostalih gradova i to smo sve mi radili besplatno. U drugim gradovima otvarala su se privatna i kućna udruženja pa tako smo imali na Ubu i Lajkovcu gde su garantovali sigurnu naplatu ratnih dnevnica, a što je Savez udruženja boraca prijavio i napisao krivičnu prijavu protiv istih jer su ljudima uzimali od 5.000,00 do 10.000,00 dinara i to je prestalo u Kolubarskom okrugu ali nikad nije rešavano po krivičnoj prijavi koja je poslata Republičkom javnom tužiocu.
Šta sve nije rađeno u Srbiji, uzimali su borcima članarine jer bez plaćene nisu mogli da podnesu tužbu i to je rađeno po nekoliko puta i to je javna stvar jer su se mnogi oglašavali po sajtovima ali toga u Kolubarskom okrugu nije bilo.
Zastupnik Republike Srbije je priznao sve pred Međunarodnim sudom i napisao u žalbi: „da je isplata novčane pomoći greška tadašnje Vlade Republike Srbije, da su borci štrajkovali širom Srbije i da su morala da se isplate sredstva kako bi putevi bili prohodni, a fabrike radile“ i još mnogo toga da je više nego ne moguće kakva je žalba napisana na prvostepenu odluku Međunarodnog suda, a koju smo već jednom objavili u svim sredstvima javnog informisanja.
Međunarodni sud je doneo prvostepenu presudu u korist boraca, građana Republike Srbije.
Po žalbi Republike Srbije drugostepeni Međunarodni sud je poništio prvostepenu presudu Međunarodnog suda što je u tom trenutku bio presedan u praksi donošenja odluka Međunarodnog suda. U toj istoj drugostepenoj presudi Međunarodnog suda stoji da nisu iscrpljeni svi pravni lekovi pred sudovima u Srbiji i da borci moraju da tuže za diskriminaciju koja mora da se utvrdi.
Počinju da pljušte tužbe za diskriminaciju i sudovi ih donose, advokati uzimaju svoje troškove što im i sleduje po Zakonu, a borci dobijaju presudu na kojoj piše da su diskriminisani, a oni koji nisu socijalni slučajevi dobijaju troškove postupka od suda koje moraju da plate.
Šta borci imaju od presude u kojoj će pisati da su diskriminisani, odgovorno tvrdimo ništa i tvrdimo da to nije put naplate ratnih dnevnica!
U Valjevu preko advokatske kancelarije Srđana Aleksića iz Niša upućene su dve tužbe i to socijalno ugroženih lica i jasna je stvar ako jedan građanin ostvari to pravo ostvariće svi ostali borci.
Mi nismo za to da svi borci tuže ponovo, uz puno uvažavanje advokata i njihovog posla, samo će oni naplatiti svoje troškove, trošiti budžet Republike Srbije na šta imaju zakonsko pravo ali kada saberete ta sredstva postavite pitanje koliko u Srbiji rezervista može da se isplati od tih sredstava i kakva je korist boraca u tom sporu?
Mi ne podržavamo akciju pojedinih advokata van Valjeva da borci treba da tuže za diskriminaciju i zato poručujemo svim borcima da ako to pravo ostvare dvojica boraca koji su tužili ostvariće i svi ostali ali postoji jedno ali „ako Republika Srbija hoće da se dogovori i priča na temu isplate ratnih dnevnica“, a ako neće da se dogovori onda koliko nam je preneo advokat Aleksić iz Niša, a što i mi znamo, sledi tužba Međunarodnom sudu u Strazburu i ako bude doneta pozitivno za jednog borca onda ona važi za sve.
Radila je radna grupa Vlade Republike Srbije sve vreme oko načina isplate i visine isplate ratnih dnevnica, ali to za sada miruje.
Imamo i izjavu ministra Aleksandra Vulina na Skupštini Republike Srbije kada se raspravljalo o budžetu ona je jasna i precizna, a tiče se isplate ratnih dnevnica i o tome je ministar govorio 09.12.2016.godine i to nam uliva nadu da će doći do bilo kakvog rešenja oko ratnih dnevnica i to je po prvi put rečeno javno i otvoreno od strane jednog predstavnika Vlade u najvišem domu Republike Srbije.
Mi nikada nećemo odustati od isplate ratnih dnevnica jer svi u jednoj državi moramo biti isti po pravima pa i po pravima isplate ratnih dnevnica!
Za sada hvala valjevskim advokatima što se ne upuštaju u ovakav vid tužbi jer borci stvarno ništa nemaju od toga, zna se i pale su prve presude da smo mi diskriminisani ali mi se plašimo pojedinih advokata sa strane pa zato i dajemo ovo saopštenje i kada nam neko bude dao odgovor „šta imaju borci što će dobiti presudu da su diskriminisani i da li je to pravi put naplate ratnih dnevnica i mi ćemo to podržati“!!!
U koliko neki naš član ili ko nije član, a jeste borac, želi da tuži i da dobije presudu da je diskriminisan, a ne može da ostvari pravo na ratne dnevnice može da dođe u Udruženje boraca mi ćemo dati sve papire ali ne stojimo iza takve tužbe jer je već utvrđeno da smo diskriminisani!
Na kraju, sa ovakvom tužbom pretrpaćemo sudove, napravićemo velike troškove koji bi možda išli u svrhu isplate ratnih dnevnica, a u koliko se dogovorimo oko isplate istih, a pretrpaćemo i „Vojni odsek“-Regionalni centar Ministarstva odbrane sa traženjem potvrda o učešću na ratištu.
Takvo sve ukupno stanje oduzimaće vreme borcima i mi bi bili saglasni da je to direktna tužba za ratne dnevnice sa kojom može da se ostvari pravo na istu isplatu ali ovo je tužba za diskriminaciju gde ponavljamo borac-tužioc dobija presudu da je diskriminisan i možda sudske troškove, a advokati-zastupnici troškove koji im sleduju po Zakonu za vođenje istog spora.
Svako ima pravo na svoju odluku, naše je da kažemo istinu i obavestimo sve borce, a naše članove Udruženja.
Rezime ovog saopštenja je da nikada nećemo odustati od naplate ratnih dnevnica, da moramo stati u zaštitu svih boraca istinitim saopštenjem, da se ratne dnevnice mogu samo naplatiti u dogovoru sa državom, tužbom Međunarodnom sudu ili demokratskim štrajkom da svi budemo isti u jednoj državi!“
Udruženje boraca rata od 1990 godine, predsednik Ljubomir Bradić