Od protesta do protesta

Da li je broj ljudi na protestima vezanim za rudarenje litijuma realna slika broja gradjana onih koji se protive rudarenju? Istraživanje Demostata na ovu temu pokazalo je da 31% ljudi čak smatra da se sa protestima vezanim za litijum preteruje. A protesti nisu novina u Valjevu. Šetnje , gadjanje jajima, blokade saobraćaja – Valjevci su već videli. Da li je broj ljudi na protestima uvek broj onih koji podržavaju protest?

foto:AI

Arhiv javnih skupova je objavio podatak da je na prethodnom protestu u organizaciji VPO bilo od 90 do 100 ljudi uz ograničenje da se procena  odnosi na momenat okupljanja na raskrsnici i urađena je sa snimka koji nije dovoljno pregledan. Dakle, ostaje mogućnost da je moglo biti i malo više gradjana. Ipak na broj stanovnika u Valjevu ova cifra, po mišljenju Arhiva javnih skupova, govori da se radi o manjem skupu.

Ako uzmemo u obzir da je na letošnjem protestu na Gradskom trgu istim povodom bilo blizu tri hiljade ljudi jasno je da postoji značajno više gradjana koji se protive rudarenju.

Šta se dogadja?

Branko Ivković je na jednoj od konferencija za novinare odgovarajući na pitanje vezano upravo za broj ljudi rekao da se ne sme dozvoliti da se upadne u zamku brojanja što je po njegovom mišljenju manir SNS-a.

protest Srbija protiv nasilja

Ipak, u Valjevu je protesta poslednjih godina bilo više nego ikada, počev od protesta „1 od pet miliona“ potom protesti podrške Aleksandru Obradoviću, protesti nakon tragičnih dogadjaja u Ribnikaru, pa i protesti protiv rudarenja litijuma.

protest „1 od pet miliona“

Ako uzmemo u obzir i politička okupljanja u toku izbornih kampanja , činjenica je da su Valjevci već dugo vremena na ulicama i trgovima.  Njihov broj je u zavisnosti od teme varirao, a svaki protest obeležila su veća okupljanja na početku i potom osipanje kako bi se protesti bližili kraju.

protest „Sloboda za Aleksandra“

Da li je odgovor u istraživanju?

Kada je konkretno rudarenje litijuma u pitanju Demostatovo istraživanje pokazuje da 31% gradjana smatra da se preteruje sa protestima, 25% misli da su potrebni , ali ne učestvuje u njima, 23% ispitanika protesti uopšte ne interesuju , 15% gradjana ih prati , ali u njima ne učestvuje i 6% učestvuje u njima.

Nemanja Jakovljević DS, iz koalicije Svanuće, kaže da koalicija podržava svaki oblik gradjanskog aktivizma i protesta bez obzira šta je tema ako je usmeren protiv aktuelne vlasti. „Ja lično nisam bio na poslednjem protestu ispred prostorija Euro litijuma jer sam bio sprečen, ali na prvom sam bio na Trgu. Svi naši članovi i simpatizeri imaju našu podršku ukoliko žele da idu na proteste“, rekao je Jakovljević.

Za tumačenje istraživanja pozvali smo i Željka Trifunovića iz Lokalnog fronta , članice koalicije Svanuće koji smatra da je dobro što na proteste izlaze viskoobrazovani ljudi:

„Što se tiče stava prema protestima, jasno je da mali procenat građana izlazi na iste samo 6% i uglavnom su to visokoobrazovani ljudi 67%, dok je srednjeobrazovanih (tehničara) 19%.Ohrabruje činjenica da 65% građana veruje stručnjacima iz oblasti životne sredine i rudarenja. Najeminentnija Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) je rekla da bi kopanje litijuma devastiralo Srbiju. Građani će svojim postupcima odlučiti da li želimo da devastiramo našu Srbiju ili ćemo je sačuvati za sebe i svoje potomke“.

Novi protest protiv kompanije Euro litijum biće ponovo zakazan, a ostaje da se vidi koliko gradjana će se pridružiti VPO koji od najave protesta tvrdi da je vreme za akciju.

Akcija koja je najpre vidjena bilo je gadjanje jajima izloga prostorija Euro Litijuma , a potom i ostavljanje budaka na vratima . Šta je sledeće, kažu,  videćemo.blokada saobraćaja Lukavac-rudarenje litijuma

Ipak dobrom delu Valjevaca gadjanje jajima nije nepoznata protesna akcija jer je ista akcija sprovedena, sada daleke, 1997. godine u vreme opozicione koalicije Zajedno, kada su nakon šetnje gradskim ulicama gradjani gadjali jajima zgradu u Pantićevoj poznatiju kao Karingtonku u to vreme, a u kojoj je živeo tadašnji predsednik Opštine Milorad Ilić. Ilić je još tri godine nakon toga bio predsednik Opštine.

Policija je obezbedjivala poslednji skup VPO, a vodja protesta Ivković je upozoren da je suprotno zakonu demoliranje imovine , bilo čije. Demoliranje i uništavanje nije ni bila namera , pojasnio je Ivković i do toga nije ni došlo.Bogoljub Arsenijević Maki – Petrovdan/printscreen

Ali da jeste ni to ne bi bilo novo u Valjevu jer je protest gradjana Valjeva na Petrovdan 1999. godine koji je predvodio Bogoljub Arsenijević Maki završen ulaskom u zgradu tada Opštine i demoliranjem sale tada Izvršnog veća.

Nije nova u Valjevu bila ni blokada saobraćaja jer je Valjevo  pred izbore 2000. godine bilo ograničeno barikadama na svakom pristupnom putu. Potom blokade u Lukavcu  i Valjevskoj Loznici, a sada i u centru grada.

blokada saobraćaja-rudarenje litijuma

Ostavljanje poruka na vratima, lepljenje plakata, grafiti na ulicama i na parkovskim stazama, već vidjeno nebrojeno puta. Šetnje , blokade saobraćaja, performansi , na žalost već su prepoznati i već su se dogodili.

Da li je onda jasnije što je generalno sve manje ljudi na protestima u Valjevu?

Analitičari političkih prilika pa i sociolozi u proteklim godinama dali su svoje mišljenje zašto dolazi do zasićenja . Neka od tih mišljenja su:

„Kada se građani neprestano pozivaju na demonstracije, često bez jasnih rezultata ili promena, javlja se tzv. protestni zamor. Ljudi gube nadu da će njihovo prisustvo doneti promenu, što smanjuje njihovu motivaciju za dalju participaciju“

„Mnogi protesti ostaju bez jasnih ishoda, što kod građana stvara osećaj besmislenosti i obeshrabrenosti. To posebno pogađa one koji su već aktivno učestvovali u nekoliko događaja, ali nisu videli značajne promene“

„Ukoliko su protesti percipirani kao politički instrumenti određenih grupa, građani mogu postati skeptični prema motivima organizatora i njihovim ciljevima.“

„Ljudi se često suočavaju sa pritiscima svakodnevnog života, poput ekonomske nesigurnosti ili porodičnih obaveza, što ih odvraća od odlaska na proteste, čak i kada podržavaju njihove ciljeve.“​protest VPO -Euro litijum

Možemo da se složimo sa analitičarima ili ne , možemo da ako podržavamo proteste na iste izdajemo, možemo da ih podržavamo, a ne izadjemo, možemo da mislimo sasvim suprotno pa i da ih i negiramo. Sve su to Ustavom zagarantovana prava gradjana. Kako god da gradjani odluče istovremeno će poslati i  poruku da li su protesti rešenje ili ne , da li smo kao društvo sposobni i spremni da odgovorno donosimo odluke samo uz pritisak protesta ili i bez njih?

Mnogo je toga u različitostima , a svaka je različitost osnov za poštovanje i uvažavanje.