Kakve opasnosti vrebaju decu na internetu , učenici osnovnih i srednjih škola u Valjevu mogu saznati iz serije predavanja na ovu temu koja vodi pisac i novinar Vlada Arsić. Naizgled bezazleno prijateljstvo na fejsbuku sa nepoznatim ljudima , zapravo može biti prijateljstvo sa internet predatorima , deca to ne znaju, kaže Arsić.
U toku prošle godine Centar Dorotej održao je niz predavanja na temu internet nasilja u svakom mestu Zapadne Srbije, a sada je na redu i Valjevo. Informacije o opasnostima koje decu vrebaju na internetu sada mogu dobiti i deca viših razreda osnovnih i nižih razreda srednjih škola. Na mapi škola koje će Vlada Arsić posetiti i održati predavanja su čak i seoske škole u Brankovini , Stavama, Goloj Glavi , Poćuti, Dračiću. „Internet ne pravi razliku izmedju urbane i ruralne sredine . Podjednako su svi ugroženi“, kaže Arsić.
Priču o opasnostima koje vrebaju mlade ljude Arsić je svojevremeno započeo svojom prvom knjigom „Izgubljene u magli“ u kojoj je opisao dramatične sudbine tri srpske devojke koje su završile u trgovini ljudima , inače sektoru koji se u oblasti kriminala po obimu zarade nalazi na trećem mestu iza oružja i narkotika. Vremenom se situacija promenila i gotovo da je došlo do preseljenja „lovaca“ na internet mreže.
„ Uopšte kada je reč o ugroženosti podaci pokazuju da je poslednjih godina sve veći broj internet predatora . Svi oni koji su ih vrebali na ulici, na putu od škole do kuće, u školskom dvorištu sada su se preselili na društvene mreže. To polje im omogučuje široko delovanje . Oni zabace sto udica i jedno dete će se upecati. Prošle godine mi smo imali 103 tribine na ovu temu , poredjenja radi B92 koji ima sličan projekat u prošloj godini je organizovao samo tri tribine i na nekima od njih ja sam bio gost predavač“, kaže Arsić.
O motivima svog uključenja u ovaj oblik edukacije dece Arsić kaže da se radi o želji da se što više mladih sačuva , spasu žvoti i dodje do promene zakona koji su nam neophodni kako bi institucjama sistema bilo omogućeno što brže i adekvatnije delovanje. „ Na ovu temu pisao sam i u svojoj knjizi Armagedon koja se bavi upravo svim vrstama problema i zamkama koje prete deci. Zvanični podaci od 2010. godine do danas pokazuju da smo imali čak 180 lica koja su se bavila, snimanjem , distribucijom, kupovinom i prodajom dečije pornografije . Pedofilija izvesno postoji od postanka društva , ali nikada kao do sada nije u toj meri afirmisana. Ona je zahvaljujući društvenim mrežama , internetu gotovo procvetala. Pedofili su počeli medju sobom da se povezuju i razmenjuju materijale . Postaju sve agresivniji. Postoji situacija da u Holandiji stranka koja aplicira u vlasti se zalaže za legalizaciju pedofilije. Oni nastoje da to postane deo opšte prihvatljivog društvenog ponašanja. To zaista deluje kao apokalipsa , ali pre dvadest godina mnoge stvari su delovale apokaliptično, a sada su opšte prihvaćene“, navodi Arsić.
Gotovo svaki roditelj je srećan kada mu je dete u kuči nego kada je u gradu jer misli da je u kući bezbedno ipak to i nije sasvim tačno ukoliko dete provodi mnogo vremena na društvenim mrežama bez ikakve kontrole i saznanja o opasnostima koje ih vrebaju. „ To nije bezazleno. Deca to ne znaju, oni misle a šta ako sam prihvatila ili prihvatio prijateljstvo neke osobe koju ne poznajem ona je daleko i ne može mi ništa. Isprva sve deluje bezazleno jer internet predator nikada stvari ne radi na silu . Za početak konstatno lajkuje objave , deci je to bitno, oni prate ko im je šta lajkovao. Na taj način oni stiču privid da se radi o prijateljski nastrojenoj osobi. Potom ukoliko dodje do promene naslovne fotografije ta osoba će im napisati da su lepe recimo i tu počinje promena, ali deca to ne primećuju. Nakon toga ostaviće komentar na recimo tužnu ili razočaranu poruku deteta u smislu ako je dete ljuto na roditelje zbog toga što ga ne puštaju u grad , taj predator će napisati da su to gluposti da se roditelji foliraju jer su bli isti. Takodje problem sa ocenama , ma nije to ništa strašno blje prolaze oni bez škole, reći će im. I tako to kreće , stiče se virtuelni prijatelj koji zapravo to nije . U zavisnosti od njegovih namera on to dete može iskoristti na način koji mu odgovara“, objašnjava praktično Vlada Arsić.
Interenet predatori ne moraju biti samo pedofili već i oni koji preko deteta saznaju o movinskom stanju , potom pljačkaju kuće , a slučajevi u Srbiji pokazuju da se radi i o otmicama , ali i o trgovini ljudima . Mnoge devojčice na žalost završe u njihovim rukama i potom negde u Evropi rade kao prostitutke dok se sa njima postupa kao sa robljem.
„ Najteže je deci objasniti kako neko ko nije blizu može da ih ugrozi. Ja svako svoje predavanje počinjem rečenicom da ne znam šta sve može da im se dogodi , ali znam šta se već dogodilo. Znate ako bi recimo neko mojih godina prišao detetu u parku, na ulici, pozvao na sokić to dete bi pobeglo jer je naučeno da ne razgovara sa takvim ljudma , ali o internetu dete ne zna ništa. S druge strane roditelji ne prepoznaju simptome, nemaju vremena i ne znaju šta da gledaju kada i ako pretražuju profil svog deteta. Svi su ugroženi i dečaci i devojčice podjednako , na internetu nema ni socijalnih razlika i svi su potencijalne žrtve. Većina predatora su savršeni psiholozi i manipulatori . Pa mi imamo nekoliko slučajeva devojaka koje su završile fakultet , a završile su u trgovini ljudima“, navodi Arsić.
Deca na predavnjima najpre nastupaju skeptično, pokazuju iskustva, ali se potom njhova pažnja ipak usmerava na temu o kojoj se govori . Na samim predavanjima deca retko postavljaju pitanja , ali to rado čine putem internet stranice Centra Dorotej pa i Arsićevog profila na fejsbuku. „ Dobro je da se obraćaju i pitaju , niko neće ostati uskraćen za odgovor. Oni obično pišu kao da njihov drug ili drugarica imaju problem , a najčešće govore o sebi . Za pitanja ih usmeravam upravo na ovaj način jer se oni stide i jednostavno neće javno da govore o svom problemu . i ne moraju , mogu na ovaj način, ali pre svega treba da se obrate roditeljima . Mi i roditelje pozivamo da nam dostave pitanja ukoliko ih imaju , a verujte imaju, i upućujemo ih na sajt Klikni bezbedno. Deca kada imaju problem ne žele da se poveravaju jer misle da su samam tome doprinela i da će naići na osudu“, kaže Arsić.
Slučaj majke koja je zašttila svoju ćerku na interetu uključivši policiju i dovela do hapšenja pedofila, o čemu je javnost obaveštena, istovremeno je na društvenim mrežama izazvao i salvu osuda za majku koja po mišljenju pojedinaca nije vodila računa. „ Ja imam običaj da kažem da ovaj narod nije glup kao što se misli , još je gluplji . Ne verujete? Čitajte komentare čitalaca. Tu grama mozga nema najčešće. Neverovatno je da iko osudi majku što je zaštitila svoje dete. A ti koji su ostavili te komentare mislite da su edukovani da prepoznaju da im je dete u problemu? Mislite da znaju šta im dete radi na internetu? Nemaju pojma . Pogledajte koliko je meni vremena trebalo da naučim da bi mogao o tome da govorim , a još uvek učim jer se uvek pojavljuju neke nove forme internet nasilja . S druge strane ne treba očekivati ni od medija da doprinesu jer sada svaki medij juri tiraž, a tiraž ili praćenost ne podiže edukativni tekst nego bomba , hronika ono što „pije vodu“, privlači pažnju. Mediji su biznis i j se tu slažem sa Mitrovićem koji kaže da onaj ko ne shvata da su mediji biznis nema tu šta da traži. Ali zato postoje gradjani, udruženja, grupe od njih mora da potekne informacija i signal o problemu da bi državi bio vidljiv i da bi ga potom država svoji zakonskim mehanizmima rešavala“, rezignirano govori Arsić.
Kako da roditelji uoče simptome?
„ Ako obratiš pažnju možeš shvatiti da problem postoji na vreme. Ako Vaše dete kada udjete u sobu obara stranicu na kojoj je , ako se zaključava satima u sobu , ako ne odgovara na pitanja o društvenoj mreži koju posećuje do toga da ukoliko posle chata vidite da je dete izašlo iz sobe potišteno, tužno , ako deluje iskjučeno. Pomozite svom deteu , razgovarajte sa njim. Otidjite na sajt Klikni bezbedno i tamo najpre pročitajte kakve su opasnosti i šta u kom slučaju da radite. Nemojte samo zatvarati oči i misliti da je sve u redu jer je internet imaginaran. Nije, realan je i stvaran , opasnosti su realne. Internet predatori postoje i u Srbiji ne samo tamo negde u belom svetu. Ono što se desilo drugome može da se desi i Vama“, zaključuje Arsić.
Vlada Arsić rođen je u Beogradu, 1963. godine. Dugogodišnji je urednik i novinar u brojnim listovima i časopisima. Pisao je za Press, Ilustrovanu politiku, Politikin zabavnik, Nacionalnu reviju Srbije, reviju SAT Plus… Autor je i prvi urednik televizijske serije Od zlata jabuka.
Autor je publicističke knjige Lopatanje đavola (2010) i romana Izgubljene u magli (2012), Armagedon (2014), Brodolom (2014), Kad zvona zaneme (2016) Noć arhangela (2016). Roman Izgubljene u magli adaptiran je u radio-dramu koja je premijerno emitovana na Drugom programu Radio Beograda, 2015. godine. Živi i stvara u Beogradu.