Grad će zatražiti pomoć prijateljskih gradova Evrope u procesu rešavanja aerozagadjenja. U više navrata do sada se mogo čuti da je najbolje rešenje prelazak na biomasu, ali i za takvu investiciju su potrebna sredstva. „Sami ne možemo, nemamo taj novac, ali ćemo učiniti sve da što pre nadjemo partnera u tako važnom poslu“, kaže zamenik gradonačelnika Dragan Jeremić.
Povećano aerozagadjenje i do četiri puta više od dozvoljenog ponovo pokreće pitanje rešavanja problema aerozagadjenja u gradu. Posebno hladni zimski meseci koji su povećali potrošnju ogreva doprineli su da se nivo aerozagadjenja u Valjevu ne smanjuje.
Gradske vlasti na sednici Skupštine obrazložile su rešenje za smenjenje aerozagadjenja u smislu promene energenta za grejanje koji koristi Toplana čime se snižava cena greanja kako bi se omogućio što veći broj korisnika Toplane. Direktor Toplane Zoran Stepanović kaže da Toplana trenutno greje 350 000 kvadrata , a ima kapacitet za grejanje milion kvadrata. Visoka cena tera Valjevce da odbiju priključenje na toplovod. „Plan je da se priključe novi potrošači. Planiramo da preostalih 14 podstanica iz programa KFW-a damo besplatno na korišćenje. Takav je i plan bio vezan za kredit. Druga jako važna stvar je da sledeće godine uradimo Studiju izvodljivosti o zameni dela mazuta i prelasku na drugi energent tačnije korišćenje biomase u ovom slučaju prelasku na sečku“, objašnjava Stepanović.
Da je rešenje u promeni energenta potvrdjuje i gradonačelnik Valjeva Slobodan Gvozdenović. „ Intenzivno radimo na tome da obezbedimo sredstva kako bi promenili energent . Smatramo da bi to mogla biti jedna od dobrih mera. Na žalost svesni smo da najveći broj domaćinstava u gradu koristi ugalj sa velikom količinom sumpora. Razmišljamo da kao grad možda donesemo odluku o zabrani korišćenja pojedinih vrsta uglja sa visokom koncentracijom sumpora, ali za sada o takvoj odluci samo razmišljamo, nije konačna“, kaže Gvozdenović .
Iako je kažu upućeni, teško proceniti koliko bi koštao prelazak sa mazuta na biomasu , prve procene su da je za takvu nvesticiju potrebno izdvojiti do 5 miliona evra. „Grad nema ta sredstva i mi svakako sami ne možemo da finansiramo realizaciju takvog projekta, ali ćemo zato zatražiti partnerstvo i pomoć u rešavanju problema od gradova u Evropi koji imaju mogućnost pristupa fondovima EU i koji su zainteresovani za realizaciju projekata u oblasti zaštite životne sredine. Započećemo neke razgovore i nadamo se da ćemo naići na razumevanje i podršku kao što je to bio slučaj i sa ranijim projektima koji su se iz ove oblasti realizovali u Valjevu“, kaže zamenik gradonačelnika Dragan Jeremić podsećajući na činjenicu da je Češka Vlada i firma VHS iz Brna Valjevu do sada donirala 3 250 000 evra za različite projekte.
Podsećanja radi, konkretno je Češka iz oblasti zaštite životne sredine finansirala projekat toplifikacije koji se odnosio na mašinske i gradjevinske radove u Kolubari II kao i izgradnju toplovodne mreže do Bolnice, ali i zgradnju transfer stanice za koju je donirano 400 000 evra. Partneri iz Češke za sada jesu najveći donatori Valjevu jer se medju realizovanim projektima uz njihovu podršku nalazi i izgradnja rezervoara u Pakljama i mini fabrika vode u selima Rovni i Paklje,sanacija Jaza, pomogli su rekonstrukciju crpne stanice Gradac kao i proširenje rezervoara Boričevac.
„ Razgovaraćemo i sa Češkom i poznatim partnerima jer sami nećemo moći da sve uradimo, a to je jedan od naših gorućih problema i zaista nemamo nikakav problem stim da tražimo pomoć gde god je to moguće. Ne sedimo skrštenih ruku to je sigurno i izradu samog projekta poverićemo zaista renomiranim stručnjacima za tu oblast, već kontaktiramo Mašinski fakultet u Beogradu“, kaže Jeremić.
S.V.