Grad Valjevo opredelio je 3 miliona za pozorište koje će po svemu sudeći biti projektno pozorište. Takvi oblici pozorišta funkcionišu po osnovu angažovanja po ugovoru svih potrebnih kadrova.
Jedan od predloga koji se mogao čuti na Okruglom stolu jeste da pozorište u Valjevu praktično bude integrisano u Centar za kulturu s obzirom da će se naslanjati na resurse ove ustanove. Za rad profesionalnog pozorišta bila bi neophodna i manja sala nego što je sala sa 640 mesta koliki je kapacitet sale u Centru za kulturu. Izgradnja novog objekta grad bi mogla da košta mnogo više od onog sa čime se raspolaže. Poredjenja radi adaptacija stare zgrade radio Valjeva grad košta blizu 30 miliona dinara. Za pozorište i mogućnost da se jedna predstava igra više puta u Valjevu potrebna je manja sala. Takvu grad trenutno nema. Jedina sala koja bi mogla odgovrati ovoj nameni po svojoj veličini je sala u Domu vojske koja praktično i nepostoji više pa bi u njenu adaptaciju moralo biti uloženo prilično novca. Koliko je poznato grad ovu zgradu prodaje jer nema novca za njen završetak po pitanju enterijera niti novca za buduće održavanje zgrade šta god da tu bude smešteno, bar je tako obrazloženo prilikom donošenja odluke o prodaji.
Kako su finansije ozbiljno ograničavajući faktor za realizaciju neke ozbiljne pozorišne priče , traži se rešenje kako da sa malo novca dobijemo mnogo više. Rešenje koje se moglo čuti odnosi se na projektno finansiranje predstava , stim da samo pozorište mora biti poseban pravni subjekt sa ozbiljnim repertoarskim programom kako bi se finansiranje , makar bilo i projektno , moglo predvideti u budžetu grada. Ono kako se mogo čuti mora imati bar tri zaposlena na tim projektima koji će voditi celu priču, upravnika koji će obezbedjivati sredstva i starati se da projektni zadaci budu uspešno realizovani , verovatno tzv službu knjigovovodstva što može biti izbegnuto angažovanjem agencije i moguće lice koje će pored sredstava grada pokušati da obezbedi dodatna sredstva iz donacija. Svi ostali mogu biti projektno angažovani po ugovoru.
Iako se nekom može učiniti da je sve navedeno zapravo previše obrazlagano ili da se neke stvari srpski mogu rešavati „onako usput“, to baš i nije tako ukoliko želimo da zaista imamao mogućnost da u Valjevu gledamo dobre predstave i velika glumačka imena . Gotovo svi prisutni glumci na pomenutom Okruglom stolu imali su stav da žele da pomognu. Ipak ta pomoć ne može biti zauvek besplatna pa treba računati stim da jedna predstava mora zaraditi dovoljno novca da budu isplaćeni glumački honorari.
Kako će biti registrovano pozorište stvar je u velikoj meri i pravničke i zakonske procedure , ali želja svih je da pozorište ne potraje samo jednu godinu već da to bude trajna institucija u gradu, rasadnik novih glumaca, stvaralac pozorišne publike, ozbljan stub kulture u gradu.
Gradonačelnik Slobodan Gvozdenović na istom Okruglom stolu napomenuo i da grad može izdvojiti još sredstava ukoliko se to pokaže potrebnim za početak . I možda tako celu priču i treba shvatiti , početak je u ovoj , a pozorišni repertoar već u sledećoj godini.
Niko u gradu ne postavlja pitanje treba li nam pozorište, pretpostavka je da svakom gradu treba. Zašto bi pozorište imao Šabac , a ne Valjevo?
Lokalpatriotizam ovde bi mogao i da se zaustavi . I možda ponovi pitanje koje neko od učesnika Okruglog stola reče : „Razmislite da li je vreme? Ako sad postavite stvari pogrešno , teško ćete to ispraviti“.
Ipak o vremenu pitaju se oni koji se pitaju i o budžetu. Nama kao gradjanima ostaje da čekamo pa i da se nadamo da u gradu imamo dovoljno iskustvene ljude na ovom polju koji će preuzeti odgovornost.
Ako ništa drugo, ukoliko u decembru ne budemo čitali pozorišni repertoar za 2018. godinu, jasno je da će naš početak potrajati.
S.V.